Izraelu i SAD bi mogle da ponestanu rakete-presretači

Nakon „Dvanaestodnevnog rata“ u leto prošle godine vojna komanda Irana je očigledno promenila svoju raketnu doktrinu, piše u kratkoj analizi nemački „Špigel“.

Umesto velikih salvi Teheran sada najednom ispaljuje manji broj jeftinih raketa na tečni pogon, ali sa većom udarnom snagom. Cilj je očigledno da se napregne protivnička vazdušna odbrana. Tako se prvo ispaljuju manje vredne rakete koje na sebe navlače i redukuju broj skupih raketa-presretača.

Israel US Iran

Iranci su svesni toga da su rakete-presretači tipa Thaad, Arrow i David’s Sling izuzetno skupe i da su potrebne godine da se proizvedu u dovoljnom broju, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Robert Kempbel, nekadašnji stručnjak za vazduhoplovstvo britanske vojske.

Skupe i razornije balističke rakete na čvrsti pogon iranska vojska očigledno čuva za kasnije. Ova taktika može, doduše, da da rezultate samo ako Iranci uspeju da sačuvaje lansirne rampe.

Igra brojeva

Zalihe američkih raketa-presretača su tajna, ali se može poći od toga da je njihova zaliha smanjena u dosadašnjim konfliktima na Bliskom istoku.

„Zalihe bi mogle veoma brzo da se potroše“, kaže za „Volstrit džurnal“ Keli Griko iz tink-tenka Stimson Center. „Ispaljujemo ih brže, nego što možemo da ih nadoknadimo“.

I Izrael je zabrinut zbog svojih zaliha municije. Navodno nedostaju zalihe raketa Arrow-3.

Džonatan Konrikus, bivši portparol izraelske vojske koji sada radi u
Foundation for Defense of Democracies kaže: “Na kraju krajeva sve se svodi na brojeve. Koliko raketa-presretača imamo mi u odnosu na broj raketa koje može da lansira Iran”.

Veći broj žrtava među američkim vojnicima i u Izraelu mogao bi da zada ozbiljne glavobolje administarciji Donalda Trampa i vladi Benjamina Netanjahua.

Rat se brzinom prerijskog požara proširio na čitav region Bliskog istoka.