Izvesno je da država jamči pravo na rad, ali ni ona ne može izaći iz postojećih okvira ekonomskih mogućnosti. Dakle, pravo na rad ni u Republici Srbiji ne isključuje mogućnost privremenih nezaposlenosti koje mogu proizlaziti iz prirodnog dejstva ekonomskih zakona u privrednom sistemu. Ali pravo na rad pretpostavlja materijalno obezbeđenje lica koja su privremeno izvan radnog odnosa
Nezaposleno lice je lice koje je voljno, sposobno i raspoloživo za rad, ali je lišeno plate (zarade) zbog nepostojanja objektivne prilike za radom. Ne postoji nijedna kategorija radnika koja bi bila izuzeta od nezaposlenosti, s tim što se kod nekih kategorija radnika stanje nezaposlenosti javlja češće, a kod druge kategorije to nije čest slučaj.
Nije neuobičajeno da nezaposlenost ugrožava pre svega radnike sa nižim kvalifikacijama i platama, što znači da je nezaposlenost veći rizik za one kategorije radnika koji imaju slabiji položaj na tržištu rada. Običan radnik se manje identifikuje sa nezaposlenim i ne zanima ga zaštita od nezaposlenosti koja, iz tog razloga, očigledno nema jednaku javnu podršku kao što je imaju druge grane socijalne sigurnosti. Zato osiguranje od nezaposlenosti u svim zemljama ima ograničen vremenski i finansijski okvir. Ono prestaje protekom određenog vremena, nakon čega država na drugi način, najviše putem socijalne pomoći, nastoji da reši socijalni problem nezaposlenih građana.
Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koji je usvojila Generalna skupština OUN 1966. godine, sastavni je deo našeg pravnog poretka. Naime, Pakt u čl. 9 izričito određuje da države potpisnice tog Pakta moraju svim licima priznati pravo na socijalno obezbeđenje, koje uključuje i socijalno osiguranje i time, naravno, i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Osiguranje za slučaj nezaposlenosti u Republici Srbiji daje odgovor na pitanje opsega i realnih mogućnosti ostvarenja načela prava na rad. Izvesno je da država jamči pravo na rad, ali ni ona ne može izaći iz postojećih okvira ekonomskih mogućnosti. Dakle, pravo na rad ni u Republici Srbiji ne isključuje mogućnost privremenih nezaposlenosti koje mogu proizlaziti iz prirodnog dejstva ekonomskih zakona u privrednom sistemu. Ali pravo na rad pretpostavlja materijalno obezbeđenje lica koja su privremeno izvan radnog odnosa.
ZAKONSKO UREĐENJE PRAVA NEZAPOSLENIH U REPUBLICI SRBIJI
Zakon o zapošljavaju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (Sl. glasnik RS2, broj 36/2009…49/21) uređuje poslove i nosioce poslova zapošljavanja, prava i obaveze nezaposlenog i poslodavca, aktivnu politiku zapošljavanja, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje, povećanje zaposlenosti i sprečavanje dugoročne nezaposlenosti u Republici Srbiji. Takođe, navedeni zakon precizira ko se smatra nezaposlenim licem, a to je u duhu zakona lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno lice najkasnije do 65. godine života, sposobno i odmah spremno da radi, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.
Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog socijalnog osiguranja građana kojim se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti na načelima obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti. Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti i to: novčana naknada, zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje i druga prava u skladu sa zakonom.
KOJA PRAVA IMA NEZAPOSLENO LICE?
Shodno čl. 67 Zakona o zapošljavaju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, nezaposleno lice ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu: 1. prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca u skladu sa propisima o radu i to 1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se, u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, svojevoljno opredelila za novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu – u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, te 2) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi; 2. prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; 3. prestanka funkcije izabranih, imenovanih i postavljenih lica, ukoliko nije ostvareno pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate, u skladu sa zakonom; 4. prenosa osnivačkih prava vlasnika, odnosno člana privrednog društva; 5. otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom; 6. premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima; 7. prestanka radnog odnosa u inostranstvu, u skladu sa zakonom, odnosno međunarodnim sporazumom.
Zakon propisuje i da nezaposleno lice kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66 ovog zakona, a to znači ukoliko lice bude bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.
OD KADA NEZAPOSLENO LICE IMA PRAVO NA NAKNADU ZA SLUČAJ NEZAPOSlENOSTI?
Novčana naknada pripada nezaposlenom licu od prvog dana prestanka obaveznog osiguranja, ali pod uslovom da se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Ukoliko nezaposleno lice podnese zahtev po isteku roka od 30 dana, imaće pravo na novčanu naknadu od dana podnošenja zahteva. Međutim, nezaposleno lice koje bi zahtev podnelo nakon protoka roka odnosno vremena za koje bi mu pravo na novčanu naknadu pripadalo, ne bi moglo da ostvari pravo na novčanu naknadu.
Shodno čl. 72 Zakona o zapošljavaju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom: 1. tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina; 2. šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina; 3. devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina; 4. dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina. Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine.
Zakon propisuje mogućnost da se novčana naknada nezaposlenom licu isplati jednokratno radi samozapošljavanja, na zahtev nezaposlenog, u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe.
KADA SE OBUSTAVLJA ISPLATA NOVČANE NAKNADE NEZAPOSLENOM LICU?
Isplata novčane naknade obustavlja se za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to: 1. trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; 2. odsluženja ili dosluženja vojnog roka; 3. izdržavanja kazne zatvora, trajanja pritvora, izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci; 4. boravka u inostranstvu u slučaju kada je nezaposleni ili njegov bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
KADA NEZAPOSLENOM LICU PRESTAJE PRAVO NA NOVČANU NAKNADU?
Nezaposlenom licu koje je korisnik prava na novčanu naknadu ista prestaje ako se nezaposleno lice briše sa evidencije Nacionalne služne, u skladu sa ovim zakonom; zatim ako prestane da se vodi evidencija o nezaposlenom, u skladu sa zakonom; ako ne obavesti Nacionalnu službu u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu; ako se od strane nadležnog organa utvrdi da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ukoliko nezaposleno lice podnese zahtev za prestanak prava.
ZAKLJUČAK
Materijalno obezbeđenje za slučaj nezaposlenosti u Republici Srbiji daje odgovor na pitanje opsega i realnih mogućnosti ostvarenja načela prava na rad. Materijalno obezbeđenje za slučaj nezaposlenosti neraskidivo je povezano sa pravom na rad, ali pravo na rad ne znači samo slobodu od nezaposlenosti, već i slobodu od nemaštine i gladi u slučaju da se radnik bez svoje volje nađe van radnog odnosa. Otuda, Zakonom o zapošljavaju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti detaljno su regulisana prava nezaposlenih lica za vreme trajanja nezaposlenosti, a ta prava imaju za cilj da pruže materijalno obezbeđenje licima koja su se našla van radnog odnosa bez svoje volje i to za izvesno vreme nakon prestanka radnog odnosa.
Autorka je sudija Osnovnog suda u Kragujevcu
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Borbena politička retorika na stranu, niko i ne traži da Srbija “stane” nego, naprotiv, da se pokrene. Srbija je stala odavno
Bez trunke želje da predviđam političku budućnost Aleksandra Vučića, mogu samo da primetim ogromnu potrebu za prisustvom u medijima, iz čega je moguće izvesti logičan zaključak da Predsednik svoj politički život percipira isključivo kroz medije
Sve što treba da znate o ljudskom doživljaju zime skriva se u nekim romanskim jezicima gde reč za zimu (italijansko inverno, francusko l’hiver) deluje kao da je izvedena iz latinskog infernus što znači pakao (italijanski inferno, francuski enfer). To što možda volite da usred zime odete na skijanje samo znači da pripadate klasi razmaženih koji mogu sebi da priušte potpuno neprirodno iskustvo (hotel, žičara, tuširanje toplom vodom, centralno grejanje…). U prirodi, gde su naši preci do nedavno živeli, zima je (bila) surova i opasna, a ne samo dosadna
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
