Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove
Još je rano, ali kad se jednoga dana bude ozbiljno analiziralo šta građanski aktivizam, uključujući proteste, čini danas uspešnijim i efikasnijim nego ikad, neminovno će se doći do zaključka da su ključnu ulogu odigrale digitalne platforme. U njih se ubrajaju društveni mediji kao što su Fejsbuk, Instagram i Iks, ali pre njih platforme za komunikaciju poput Vajbera, Votsapa, Telegrama i sličnih. Platforme su omogućile nešto što nije postojalo otkako je sveta i veka. Da glas pojedinca dospe do velikog broja ljudi u celom svetu, ako treba, voljom tih ljudi i bez posrednika. Sve što pojedinac treba da ima je uređaj sa koga se oglašava, a to je najčešće mobilni telefon, i prohodnost ka internetu. Poput malog Hansa iz holandskog Harlema koji je prstom zaustavio more kada je ugledao rupu u nasipu, s tim što danas neki Hans može da pokreće mora, prstom, najčešće palcem.
Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove. Tu do izražaja dolazi osnovna ideja na kojoj je internet nastao – decentralizacija. Internet je izrastao iz američkog odbrambenog projekta koji je trebalo da omogući da se komanda odbrane zemlje nalazi na više lokacija čime bi se smanjio rizik da se vojska obezglavi. Digitalne platforme omogućuju to isto pod uslovom da je takva decentralizacija prisutna u samoj organizaciji. Ukoliko nije, neće biti od neke koristi, zato su neke akcije uspešne, a neke nisu i kada koriste platforme za komunikaciju. U Srbiji je to najčešće Vajber.
Sledeća velika prednost digitalnog okruženja je privatnost odnosno anonimnost. Moguće je biti autor i prenosilac neke informacije, a da ne budete zbog toga prepoznati, naročito ako za pristup koristite VPN. Postoji i suprotnost – da informacije koje imate širite ili dobijate u krugu poznanika u koje imate poverenje, pre svega u autentičnost onoga što vam stiže. Nepoverenje je podjednako dobro, prirodno sprečava da se šire netačne informacije.
Konačno, digitalne platforme omogućuju relativno jednostavan crowdfunding odnosno prikupljanje materijalnih sredstava, najpre novca, ali ne nužno samo toga. Mali doprinosi velikog broja učesnika, u kampanji koja gotovo da ne zahteva nikakva ulaganja, na kraju daju značajan rezultat. Za postizanje najboljih rezultata koriste se uobičajene tehnike za viralne kampanje – haštagovi, video-klipovi i posteri lako deljivi i urađeni na kreativan način.
Nasuprot tome su skupe i trome kampanje u tradicionalnim medijima, pritom ograničene državnom regulacijom i uz obaveznu registraciju autora i inicijatora.
To ne znači da će svaka akcija na digitalnim platformama biti obavezno uspešna, naprotiv, verovatno će procenat uspeha biti znatno manji od klasičnih kampanja koje zahtevaju više promišljanja. Ali činjenica da je trošak za pokretanje veoma mali dovodi to toga da takvih akcija bude mnogo. Iz tog broja izađe i neka koja je izuzetna.
Pravo pitanje je mogu li državne institucije pa i velike korporacije da pariraju ovakvim akcijama odnosno treba li i same da koriste slične metode, naročito ako su ugrožene. Jedan savet je da pažljivo osluškuju i analiziraju sve što se na mrežama dešava. Drugi je da ne potcenjuju nijednog pojedinca s telefonom.
Na vanrednom zasedanju parlamenta usvojen je zakon kojim se odobrava kredit od 1,9 milijardi evra za kupovinu aviona Rafal. Opozicija protiv, ali amandmani nisu prošli
Zorici Slavković Marjanović, jednoj od osumnjičenih u slučaju nadstrešnica ukinut je pritvor i određena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor
Početak trećeg dana vanrednog zasedanja Skupštine obeležila je rasprava o Zakonu o alimentacionom fondu, a pale su i međusobne optužbe. Pričalo se i o šatorskom naselju u Pionirskom parku, poznatijem kao Ćacilend
U trećem obraćanju javnosti Predsednik je seo na terasu, što najviše voli, jer je iznad naroda, a na terasi, kao da je osvojio zlatnu medalju na Olimpijadi
Vučićev režim zbilja ide ka svom neumitnom kraju. Šteta koju je napravio u skoro svim sferama društva velika je i teško popravljiva. I biće sve veća što konačni odlazak bude više odlagan i prolongiran. Kakav će tačno taj kraj biti i kako će izgledati, niko ne može sa sigurnošću da predvidi. Ali se sa dosta sigurnosti može reći da bi, ukoliko bi ova “naša”, opoziciona, tj. antirežimska strana uspela da se oslobodi nekih od svojih boljki, taj odlazak sigurno bio brži i izvesniji. O kojim se boljkama radi
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
