Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove
Još je rano, ali kad se jednoga dana bude ozbiljno analiziralo šta građanski aktivizam, uključujući proteste, čini danas uspešnijim i efikasnijim nego ikad, neminovno će se doći do zaključka da su ključnu ulogu odigrale digitalne platforme. U njih se ubrajaju društveni mediji kao što su Fejsbuk, Instagram i Iks, ali pre njih platforme za komunikaciju poput Vajbera, Votsapa, Telegrama i sličnih. Platforme su omogućile nešto što nije postojalo otkako je sveta i veka. Da glas pojedinca dospe do velikog broja ljudi u celom svetu, ako treba, voljom tih ljudi i bez posrednika. Sve što pojedinac treba da ima je uređaj sa koga se oglašava, a to je najčešće mobilni telefon, i prohodnost ka internetu. Poput malog Hansa iz holandskog Harlema koji je prstom zaustavio more kada je ugledao rupu u nasipu, s tim što danas neki Hans može da pokreće mora, prstom, najčešće palcem.
Digitalne platforme za komunikaciju omogućuju da se veliki broj ljudi poveže u grupu i da svi neposredno dobijaju informacije ili planove. Tu do izražaja dolazi osnovna ideja na kojoj je internet nastao – decentralizacija. Internet je izrastao iz američkog odbrambenog projekta koji je trebalo da omogući da se komanda odbrane zemlje nalazi na više lokacija čime bi se smanjio rizik da se vojska obezglavi. Digitalne platforme omogućuju to isto pod uslovom da je takva decentralizacija prisutna u samoj organizaciji. Ukoliko nije, neće biti od neke koristi, zato su neke akcije uspešne, a neke nisu i kada koriste platforme za komunikaciju. U Srbiji je to najčešće Vajber.
Sledeća velika prednost digitalnog okruženja je privatnost odnosno anonimnost. Moguće je biti autor i prenosilac neke informacije, a da ne budete zbog toga prepoznati, naročito ako za pristup koristite VPN. Postoji i suprotnost – da informacije koje imate širite ili dobijate u krugu poznanika u koje imate poverenje, pre svega u autentičnost onoga što vam stiže. Nepoverenje je podjednako dobro, prirodno sprečava da se šire netačne informacije.
Konačno, digitalne platforme omogućuju relativno jednostavan crowdfunding odnosno prikupljanje materijalnih sredstava, najpre novca, ali ne nužno samo toga. Mali doprinosi velikog broja učesnika, u kampanji koja gotovo da ne zahteva nikakva ulaganja, na kraju daju značajan rezultat. Za postizanje najboljih rezultata koriste se uobičajene tehnike za viralne kampanje – haštagovi, video-klipovi i posteri lako deljivi i urađeni na kreativan način.
Nasuprot tome su skupe i trome kampanje u tradicionalnim medijima, pritom ograničene državnom regulacijom i uz obaveznu registraciju autora i inicijatora.
To ne znači da će svaka akcija na digitalnim platformama biti obavezno uspešna, naprotiv, verovatno će procenat uspeha biti znatno manji od klasičnih kampanja koje zahtevaju više promišljanja. Ali činjenica da je trošak za pokretanje veoma mali dovodi to toga da takvih akcija bude mnogo. Iz tog broja izađe i neka koja je izuzetna.
Pravo pitanje je mogu li državne institucije pa i velike korporacije da pariraju ovakvim akcijama odnosno treba li i same da koriste slične metode, naročito ako su ugrožene. Jedan savet je da pažljivo osluškuju i analiziraju sve što se na mrežama dešava. Drugi je da ne potcenjuju nijednog pojedinca s telefonom.
Novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veljko Paunović pokušaće na Vembliju da spasi što se spasti može. Mnogo je, međutim, važnije šta dolazi posle
Reč iz naslova dolazi kao krik posle Bezrečice na sva nepočinstva, nepravdu i poniženja ove vlasti prema sopstvenim građanima
Štrajk glađu takođe znači da se nadate da vreme koje protiče povećava pritisak i da će se zlotvori pokajati i iskupiti. Ovo je nenasilni oblik protesta koji ni u čemu ne ugrožava onoga protiv koga je usmeren, osim što apeluje na njegovu savest. I u tome leži velika opasnost štrajkova glađu – da možda pokušavate da utičete na savest tamo gde savesti i samilosti nema... A lako bi se moglo ispostaviti i da ti nemilosrdni što se sada smeju, pevaju i smišljaju politikantske ujdurme u sebi nose neku paklenu prazninu i glad, tako duboku i sveobuhvatnu da je baš ništa, nikakva gramzivost, vlastoljubivost, moć, bogatstvo, slava, nikad neće zasititi
Naslov emisije nije samo simboličan. On govori o toj preciznosti analize, nasuprot svakodnevnoj, višedecenijskoj izvitoperenosti društva u tranziciji
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
