Struja se podrazumeva. Ne u smislu da ne možemo da očekujemo povremene probleme, prekide, kvarove, već da takvi incidenti neće trajati dugo i da će biti ograničeni. Zbog toga je prošlonedeljni “kurcšlus” koji je pola Balkana ostavio bez struje vrlo zanimljiv događaj, naročito iz ugla digitalizacije i novih tehnologija.
Ko ne zna, u petak, 21. juna došlo je do kvara na prenosnom sistemu u Albaniji ili Crnoj Gori (još se utvrđuje šta se dogodilo), a budući da su sistemi povezani kako bi se struja pozajmljivala i preprodavala, došlo je do lančane reakcije koja je rezultirala raspadom sistema u čak četiri države. Pored pomenutih, i u većem delu BiH i Hrvatske. Budući da je kvar bio lokalan, sistemi su vraćeni u normalno stanje relativno brzo, za nekoliko sati, otprilike kao kada vam u kući iskoče osigurači pa treba da ih uključite ponovo, samo što je ovde bilo baš mnogo osigurača. Bilo je neprijatno, bolje reći nekomforno, ali nisu zabeležene neke drame. Razlog za to je prevashodno otpornost sistema na kvarove. Mobilni operateri mogu neko vreme da funkcionišu i bez napajanja, na baterije i agregate, kao i datacentri, dakle, internet nije bio ugrožen ako se radi o prekidu od nekoliko sati. Isto važi i za druge sisteme, banke, medije itd; svi imaju rezervna napajanja za najvažnije potrebe tako da sada ne govorimo o tome ko će da nadoknadi izgubljeno, jer ništa nije nestalo. To su dobre vesti.
Dobra vest u ovom slučaju je i što nismo masovno prešli na električne automobile jer bi nekoliko sati bez punjenja svakako dovelo do nekih problema. Zastoja, gužvi, kašnjenja, umesto tek nešto malo konfuzije zbog isključenih semafora. Najmanji problem su privatna vozila, više se treba brinuti za komercijalna, posebno za gradske transporte. To su najbolje osetili oni koji su se u tom trenutku zatekli u nekom liftu; srećom, nijedna od pomenutih država nema metro niti naročito razvijen železnički saobraćaj.
To što su se ljudi na društvenim mrežama žalili na situaciju opet je dobra stvar. Vidimo da kod ovakvih situacija možemo i dalje da se oslonimo na internet i mobilnu telefoniju, naravno, uz rezervu da se ipak nije radilo o nekoj velikoj havariji već o iskakanju sistema koji se bez problema vraća u funkciju, samo je potrebno malo strpljenja.
Ali, šta ako je problem veći, a pre ili kasnije i to će nas snaći u manjoj ili većoj meri? Ako smo se potpuno oslonili na struju u svim aspektima našeg života, a zadesi nas nesreća koja se ne može brzo premostiti, šta tad radimo? Za početak, kako se informišemo o tome šta se, uopšte, dešava?
Pre samo desetak godina ovaj problem bio bi lakše rešiv. Svaki mobilni telefon tog vremena imao je sve što je potrebno da bi mogao da radi kao FM radio-prijemnik, s tim što bi priključene slušalice služile kao antena. Najbolji današnji telefoni, pre svih ajfon, izbacili su tu mogućnost iz vrlo sebičnog razloga. Žele da sav sadržaj primate preko njihovih strimova, koji se naplaćuju, ne sa FM predajnika koji emituje besplatno, a može se brzo i lako pokrenuti u slučaju neke veće nevolje kada je potrebno obratiti se javnosti koja je ostala bez medija i mobilnih mreža. Drugi razlog su različiti sistemi koji se koriste u svetu pa nije moguće napraviti jedinstveni mobilni uređaj za sva tržišta, a koji bi imao i funkciju radio-prijemnika. Što poskupljuje proizvodnju, odnosno smanjuje profit.
Moguće je da vam radio nikada neće biti potreban na ovaj način, ali ako se slučajno nađete u takvoj situaciji, vaš skupoceni telefon biće potpuno neupotrebljiv. Iako bi mogao da vam spase život. Vraćanje FM prijemnika u mobilne telefone, odnosno obaveza da ih imaju, jeste pitanje opšte bezbednosti. A ni komercijalna bezbednost nije za potcenjivanje.
I ranije su američki predsednici birali sebi bliske i odane ljude za najviše državne funkcije. Ali ne tako kontroverzne kao Donald Tramp nakon svoje druge pobede na predsedničkim izborima
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
