Struja se podrazumeva. Ne u smislu da ne možemo da očekujemo povremene probleme, prekide, kvarove, već da takvi incidenti neće trajati dugo i da će biti ograničeni. Zbog toga je prošlonedeljni “kurcšlus” koji je pola Balkana ostavio bez struje vrlo zanimljiv događaj, naročito iz ugla digitalizacije i novih tehnologija.
Ko ne zna, u petak, 21. juna došlo je do kvara na prenosnom sistemu u Albaniji ili Crnoj Gori (još se utvrđuje šta se dogodilo), a budući da su sistemi povezani kako bi se struja pozajmljivala i preprodavala, došlo je do lančane reakcije koja je rezultirala raspadom sistema u čak četiri države. Pored pomenutih, i u većem delu BiH i Hrvatske. Budući da je kvar bio lokalan, sistemi su vraćeni u normalno stanje relativno brzo, za nekoliko sati, otprilike kao kada vam u kući iskoče osigurači pa treba da ih uključite ponovo, samo što je ovde bilo baš mnogo osigurača. Bilo je neprijatno, bolje reći nekomforno, ali nisu zabeležene neke drame. Razlog za to je prevashodno otpornost sistema na kvarove. Mobilni operateri mogu neko vreme da funkcionišu i bez napajanja, na baterije i agregate, kao i datacentri, dakle, internet nije bio ugrožen ako se radi o prekidu od nekoliko sati. Isto važi i za druge sisteme, banke, medije itd; svi imaju rezervna napajanja za najvažnije potrebe tako da sada ne govorimo o tome ko će da nadoknadi izgubljeno, jer ništa nije nestalo. To su dobre vesti.
Dobra vest u ovom slučaju je i što nismo masovno prešli na električne automobile jer bi nekoliko sati bez punjenja svakako dovelo do nekih problema. Zastoja, gužvi, kašnjenja, umesto tek nešto malo konfuzije zbog isključenih semafora. Najmanji problem su privatna vozila, više se treba brinuti za komercijalna, posebno za gradske transporte. To su najbolje osetili oni koji su se u tom trenutku zatekli u nekom liftu; srećom, nijedna od pomenutih država nema metro niti naročito razvijen železnički saobraćaj.
To što su se ljudi na društvenim mrežama žalili na situaciju opet je dobra stvar. Vidimo da kod ovakvih situacija možemo i dalje da se oslonimo na internet i mobilnu telefoniju, naravno, uz rezervu da se ipak nije radilo o nekoj velikoj havariji već o iskakanju sistema koji se bez problema vraća u funkciju, samo je potrebno malo strpljenja.
Ali, šta ako je problem veći, a pre ili kasnije i to će nas snaći u manjoj ili većoj meri? Ako smo se potpuno oslonili na struju u svim aspektima našeg života, a zadesi nas nesreća koja se ne može brzo premostiti, šta tad radimo? Za početak, kako se informišemo o tome šta se, uopšte, dešava?
Pre samo desetak godina ovaj problem bio bi lakše rešiv. Svaki mobilni telefon tog vremena imao je sve što je potrebno da bi mogao da radi kao FM radio-prijemnik, s tim što bi priključene slušalice služile kao antena. Najbolji današnji telefoni, pre svih ajfon, izbacili su tu mogućnost iz vrlo sebičnog razloga. Žele da sav sadržaj primate preko njihovih strimova, koji se naplaćuju, ne sa FM predajnika koji emituje besplatno, a može se brzo i lako pokrenuti u slučaju neke veće nevolje kada je potrebno obratiti se javnosti koja je ostala bez medija i mobilnih mreža. Drugi razlog su različiti sistemi koji se koriste u svetu pa nije moguće napraviti jedinstveni mobilni uređaj za sva tržišta, a koji bi imao i funkciju radio-prijemnika. Što poskupljuje proizvodnju, odnosno smanjuje profit.
Moguće je da vam radio nikada neće biti potreban na ovaj način, ali ako se slučajno nađete u takvoj situaciji, vaš skupoceni telefon biće potpuno neupotrebljiv. Iako bi mogao da vam spase život. Vraćanje FM prijemnika u mobilne telefone, odnosno obaveza da ih imaju, jeste pitanje opšte bezbednosti. A ni komercijalna bezbednost nije za potcenjivanje.
Radnici Apotekarske ustanove „Beograd“ u znak protesta su obustavili rad na jedan dan. Kažu da su iscrpeli sve mogućnosti da obezbede kontinuirano snabdevanje lekovima i da grad kasni sa finansijskom pomoći od 1,3 milijarde dinara, zbog čega su ušli u bezizlaznu situaciju
Studenti i građani okupljeni u okviru inicijative „Student u svakom selu" prijavili su da su napadnuti u selu Jabuka, gde su razgovarali s meštanima
Nakon što je 48-godišnji muškarac nasmrt pretučen ispred lokala u Novom Mestu od strane nekoliko Roma, ministarka pravde Andreja Katič i ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar podneli su ostavke, ističući ličnu odgovornost. Premijer Robert Golob najavio je hitne zakonske izmene
Premijer Srbije Đuro Macut poručio je da proteste smatra „legitimnim izrazom demokratskog života, ali da granice moraju postojati — nasilje je neprihvatljivo, a univerziteti moraju ostati mesta znanja, a ne političkih obračuna"
Gledanje televizije u Srbiji u protekle tri i po decenije zaista možemo opisati kao blejanje u šarena vrata. Kako drugačije shvatiti očekivanje gledalaca da vide i čuju nešto novo od istih aktera na političkoj sceni
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Odluka Beogradskog sajma da kazni izdavače koji će 1. novembra zatvoriti štandove najnovija je bruka i urušavanje ugleda Sajma knjiga. Režimsko gaženje institucija kulture se nastavlja
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
