Endi Bajron i Kristina Kabo su (bili) generalni direktor i šefica kadrovske službe u kompaniji Astronomer, uspešnom startapu koji se bavi digitalnom optimizacijom poslovanja. A onda su na koncertu Koldpleja uhvaćeni u ljubavnom zagrljaju
Priznajte, do prošle nedelje niste čuli ni za Endija Bajrona, ni za Kristinu Kabo, niti za kompaniju Astronomer. Ali ste poslednjih nekoliko dana čitali vesti o njima, možda ne svako sa sladostrašćem, ali sasvim sigurno sa osećajem olakšanja što niste na njihovom mestu. Vrlo verovatno ste guglali njihove biografije, biografije njihovih supružnika, tražili informaciju koliko su “teški” u materijalnom smislu i pokušavali da saznate “šta će sada da bude”, kao da se radi o vašem poslodavcu, a ne o likovima s kojima najverovatnije nikada u životu nećete imati ništa.
Za one koji nemaju internet evo kratkog objašnjenja. Endi Bajron i Kristina Kabo su (bili) generalni direktor i šefica kadrovske službe u kompaniji Astronomer, uspešnom startapu koji se bavi digitalnom optimizacijom poslovanja. Na prošlonedeljnom koncertu grupe Koldplej u okolini Bostona u jednom trenutku snimljeni su takozvanom kiss-kiss kamerom zagrljeni, zaaagrljeeni, što je na velikom platnu prikazano celom stadionu. Ideja je da se izabere neki baš zaljubljeni par i da se sva pažnja usmeri na njih omogućujući im da dožive nezaboravan trenutak. Doživeli su ga iako su u momentu kada su shvatili da su u centru pažnje pobegli iz kadra bez mnogo stila iz prozaičnog razloga – oboje su do tog časa bili u uzornom braku, ali ne jedno sa drugim.
Odatle se priča račva u dva smera. Jedan je tabloidni, koji nas hrani svim tračevima vezanim za sudbine njihovih porodica i njih samih, pa i za sudbinu kompanije u kojoj rade. Drugi se bavi pogubnim posledicama društvenih mreža na naše živote i privatnost. Svi smo gladijatori u toj areni, ali ponekoga kamera neočekivano baci lavovima. A ti lavovi smo, opet, mi.
Način na koji su Endi i Kristina reagovali kada su shvatili da su na ekranu jasno nam govori da su u mikrosekundi postali svesni posledica, ali da za ovakvu reputacionu krizu nisu bili spremni. Što znači da su postupili najgore moguće, dajući gladnoj publici materijal za mimove, šegu i šalu kojima smo poslednjih dana obasuti. Neki to nazivaju digitalnim nasiljem, ali to je potpuno preterivanje. Gotovo niko nema ništa lično protiv ovo dvoje ljudi, za većinu nas oni su kao neki proizvod veštačke inteligencije sa kojim se emotivno ne povezujemo pa da bismo im zaista želeli zlo. Bolji izraz bio bi “digitalni stampedo” u kojem stradaju oni koji su posrnuli.
Budući da je njihov snimak posle samo nekoliko sekundi postao viralan, nije bilo nikakve šanse da se slučaj zataška. I krizna komunikacija svedena je na rutinu, oboje su bili prinuđeni da daju otkaz, a firma se momentalno ogradila od njihovog ponašanja ukazujući u saopštenju da su prekršili korporativna pravila koja su, što je najgore, sami uspostavili.
Pouke su surove. Koliko god da ste u današnje vreme moćni ili bogati, ne možete da zaustavite loše vesti o sebi. Privatnost odavno ne postoji, samo je pitanje kada ćemo se naći u žiži interesovanja i zbog čega i umemo li to da opravdamo ili upotrebimo. Internet zajednica brzo sudi i nemilosrdna je. Digitalni trag je večan. Šta god da urade u budućnosti, za sve nas njih dvoje će zauvek ostati zagrljeni u tom poslednjem trenutku svoje skrivene ljubavi. Samo bi dvoje političara iz ovakve situacije moglo da izvuče neku korist.
Zašto naprednjački kadrovi deluju poput sovjetskih birokrata u pozno doba Leonida Brežnjeva? Zbog čega je u toj partiji čovek čoveku vuk? Koga ona još zastupa izuzev stranačkih tajkuna, korupcionaša, intriganata, lokalnih kabadahija i njihove klijentele uhleba? I šta tu može reći Đuro Macut
Ministru Siniši Malom je samoposluga došla glave ili se razbila ko dva jajca Tomi Momiroviću. Da parafraziram Mimi Mercedes: kad obuje patike za trčanje, za njega u kraju kažu – prs’o je
Da li bi crkve uopšte trebalo da budu lepe? Odnosno, ako je crkva onako lepa kao što je to Gaudijeva Sagrada Familija, da li to ometa njenu osnovnu funkciju, da li vernicima otežava povezivanje sa onostranim? Da li neko uđe unutra da se pomoli i zaboravi na molitvu jer počne da crta stubove i vitraže
Treći put se pristalice SNS-a šetale po mestima Srbije, ovog puta u njih sto, a u Futogu je između njih izbila i tuča
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
