Da li je Vučić još uvek predsednik Srbije ili je tek gospodar fiktivnog “Ćacilenda”? Na koga može da računa? Ko mu je ostao lojalan? Ko su, u stvari, lojalisti
...Zoran Lutovac
Lojalisti svakako nisu članovi SNS-a, navodnih više od 700.000. Nije ni 17.000 Vučićevih pristalica koje je on sam nazvao lojalistima. Nisu lojalisti ni oni u najbližem Vučićevom okruženju. Paradoks je da to nisu oni koji su imali najviše lične koristi od njega, nego uglavnom oni koji su žrtve njegove vladavine: osiromašeni, opljačkani, propagandom zaluđeni. Lojalisti su prvenstveno oni koji su spremni da “ginu” za Vučića, ali ne iz ličnog interesa, nego zato što u njemu vide sve ono što je Vučićeva propaganda o njemu govorila, pisala ili vešto režirala. Vučić u njihovim očima i umovima je potpuno drugačiji od stvarnog Vučića. To je Potemkinov Vučić. Čovek-kulisa koji zaklanja stvarni život.
To nisu plaćenici, “ćaciji” iz Pionirskog parka, to su ljudi koji ga ostrašćeno “brane” pred TV ekranima, na pijacama, ulicama, na studentskim blokadama, protestima. To su oni koji izgledaju sasvim normalno sve dok ne prepoznaju u vama “izdajnika”. To su oni koji hoće da otmu mikrofon na studentskom protestu i “kažu istinu”.
OTKUD SAD PONOVO PRIČA O NEKAKVIM LOJALISTIMA?
Strah i panika su obuzeli Vučića, a on pokušava da ih zamaskira emitovanjem veštačkog samopouzdanja, primitivnim uvredama novinara, nevladinih organizacija, političara i svih koji ga kritikuju. Priča o “lojalistima” je priča za laku noć. Sredstvo protiv košmara. Priča koju Vučić priča samom sebi i najbližim saradnicima da ublaži strahove i odagna demone koji ih proganjaju. Uz to ide propagandna kampanja o velikim uspesima, kao što probiotik ide uz antibiotik.
Ipak, ne uspeva sasvim u tome. Otuda nervoza koja se prenosi na njegovo okruženje, kao i na njegove medije koji su zatrpani mobilizatorskim porukama i propagandom protiv domaćih i stranih neprijatelja. Priča o “lojalistima” je puštena sa ciljem da se homogenizuju prvopozivci – svi oni koji su mu na neki način dužni, plaćene udvorice. Njihova lojalnost će trajati koliko traje Vučićeva moć. Čim osete da bi moglo doći do nekih promena, oni će prvi napustiti brod koji tone. Svi sem onih koji su se mnogo ogrešili. Oni nemaju kud, oni moraju da ostanu do kraja.
Pravi lojalisti su oni koji su mu verni iz ubeđenja, oni koji podržavaju vlast ma kakva ona bila. Obično su to žrtve Vučićeve vladavine, oni koji su srazmerno najviše patili i platili funkcionisanje njegove kleptokratije. Pravi lojalisti su većinom žrtve njegove propagande, oni kojima je pokrao pare iz novčanika, pa im ih onda “daje” na kašičicu, tek toliko da preživljavaju. To su oni što veruju da im Vučić daje penzije, da im je on obezbedio radno mesto, da je on sagradio puteve. To su oni kojima nije dobro, ali misle da bi bez Vučića bilo još gore.
Dublji koreni ovakvog odnosa prema vlasti nalaze se u autoritarnoj političkoj kulturi i ukorenjenim vrednosnim orijentacijama. Otuda raširena pojava lojalnosti prema vlasti ma kakva ona bila. Lojalistički sindrom je privrženost vlasti samo zato što je vlast. Juče prema Miloševićevoj, danas prema Vučićevoj vlasti. Bez obzira kakva bila ta vlast, da li radi u interesu ili protiv njihovih ličnih interesa – oni je podržavaju. Svaku vlast bi trebalo poštovati bez obzira kakva je. To je ostatak religijskog u svetovnoj političkoj kulturi: svaka vlast je od Boga! Takvi su stabilno činili četvrtinu biračkog tela još od devedestih godina prošlog veka. Na ovu četvrtinu građana svaka vlast može da računa kao na socijalnu potporu svog legitimiteta. Budući da se prema vlasti ne određuje na osnovu interesa, nego na osnovu ubeđenja i osećanja dužnosti, oni koji su u ovoj grupaciji mogu se svrstati u predmodernistički orijentisane. To su oni što kažu: “Glasaću za tebe kada dođeš na vlast”.
Pored lojalista postoje i koristoljupci. Koristoljupci su egoisti a ne “lojalisti”. Oni će poštovati svaku vlast dok imaju koristi od nje.
Najbrojniji su, ipak, oni populističke orijentacije koji kažu: “Vlast treba poštovati dok radi u interesu naroda”. Ključno pitanje koje se tu postavlja jeste kako oni procenjuju da li vlast radi u interesu naroda. Na osnovu kojih informacija? Koje medije prate? Zato su važni mediji, zato je važan RTS preko kojeg se dominantno informišu. Ako zbrojimo lojaliste i populiste i pridodamo im egoiste, lakše ćemo razumeti izborno ponašanje i dominantne političke orijentacije građana.
Oni koji su jezgro demokratskih promena jesu građani racionalno-demokratske orijentacije. To su oni koji su stava da kada vlast ne radi u javnom interesu, trebalo bi je smeniti na slobodnim i poštenim izborima. To su oni građani koji žele slobodne medije, odgovorne političare, nezavisno pravosuđe, slobodno tužilaštvo i profesionalnu policiju. To su oni koji institucije vide kao servis građana. To su građani kojima nije svejedno koga podržavaju i kakva je država u kojoj žive, oni hoće uređenu državu i društvo pravde. Oni svojim racionalnim stavovima i hrabrošću mogu da pridobiju i konfuzne, neodlučne, uplašene, kolebljive. Oni su matica promena.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napustio je vojnu bolnicu, otkazao je sve svoje planove za naredne dane, ali nije odustao od posete Moskvi 9. maja, javila je 4. maja ruska agencija TASS
Profesor Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, autor je najboljeg rešenja za uređenje područja opštine Čukarica između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića, objavilo je u četrvtak (1. maj) Društvo arhitekata Beograda
Na drugu godišnjicu tragedija u Beogradu i okolini, Viktimološko društvo Srbije apeluje na sve građane da ne zaborave žrtve i poziva da se aktivno radi na prevenciji nasilja
Na dan istorijskog protesta, 15. marta, tačno u 19.11 nešto je nagnalo ljude u beg u Ulici kralja Milana. Od tada se nižu teorije, a konačnog dokaza nema. Pred vama je obimni dosije „Vremena“ o tom događaju, koji će biti redovno dopunjavan
Dok zapadne zemlje beleže porast oboljenja i prevremenih smrti povezanih s ishranom, Brazil i druge zemlje sa snažnijom kulinarskom tradicijom pokazuju da se štetni efekti ultraobrađene hrane mogu ublažiti. Ključna preporuka istraživača – fiskalne mere koje bi zdravu hranu učinile pristupačnijom
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
