Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je 26. jula formiranje parlamentarne komisije u vezi sa litijumom i pozvala opoziciju da učestvuje u njenom radu.
Ona je za RTS kazala da će raditi i na organizovanju posete parlamentarne delegacije Nemačkoj i Finskoj kako bi tamo videli sve aktivnosti tih država u vezi sa litijumom, javlja Beta.
Založila se i za „argumentovanu“ raspravu u Skupštini Srbije i pozvala opoziciju da po pitanju litijuma „spusti loptu“.
„Nemojte da politizujete, hajde da pričamo na osnovu činjenica“, kazala je funkcionerka vladajuće Srspke napredne stranke dok je kritikovala opoziciju što je tokom sednice parlamenta, umesto o tačkama dnevnog reda, pričala o litijumu.
Brnabić je rekla i da će nastojati da u parlamentu bude organizovano javno slušanje o litijumu, ali ne i kada, te da je na tu temu teško naći odgovorne stručne i apolitične ljude jer ih „čim nešto kažu, svrstavaju na neku stranu“.
Ponovila je fraze koje njene stranačke kolege pred dolazak i po odlasku kancelara Nemačke Olafa Šolca u Beograd stalno ponavljaju – da je tema rudarenja litijuma „ispolitizivana“, da „ne treba voditi borbu oko nečega što Srbiji može da donese ekonomski prosperitet“, da su „svi“, pa tako i oni, naprednjaci, „zainterosovani za životnu sredinu“, pozvala je „ljude da daju predloge“…
Lazović: Za komisiju sada kasno
Šef poslaničke grupe Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović izjavio je da je „za (parlamentarnu) komisiju sada kasno“ jer je odluka o kopanju već doneta, a da bi komisija poslužila za dovođenje „plaćenih eksperata“.
Rekao je da Brnabić ne predlaže komisiju kako bi Vlada agrumentovano donela odluku o litijumu, već da bi poslužila kao deo kampanje Rio Tinta.
Smatra da formiranjem komisije vlast želi da dovede „plaćene eksperte“ kako bi ubeđivali druge da je projekat kopanja litijuma dobar.
Tepić: Nikakva komisija ne može da reši situaciju oko litijuma
Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić izjavila je da nikakva komisija ne može da reši situaciju oko litijuma i da je sednica parlamenta na tu temu na kojoj insistira cela opozicija „uslov svih uslova“.
„Bez ispunjenja tog zahteva, ne može se govoriti ni o čemu drugom“, rekla je Tepić za N1 i dodala: „Građani su izuzetno uznemireni zbog najavljenog rudnika litijuma, situacija je uzavrela do maksimuma i to ne može da reši nikakva komisija, niti posete državama koje imaju litijum, a nisu počele njegovo iskopavanje“.
Vučić najavio referendum
A predsednik Srbije Aleksandar Vučić pominje mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma.U Parizu je izjavio da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine, pa da se onda vidi šta dalje.
„Ako bude išlo po planu, možemo krajem sledeće godine da tražimo i izjašnjavanje građana…i mogu da biraju hoće li u Loznici, hoće li u Zapadnoj Srbiji ili u celoj Srbiji“, kazao je Vučić uz obećanje „gde god i šta god da bude, pobedićemo!“ jer, kaže, „narod ne bira između kopanja i zdravlja“ već „između lažne brige i ekonomnskog napretka i prospriteta“.
Protesti i obećanja
Građani Loznice i Novog Sada protestovali su 25. jula protiv izgradnje rudnika litijuma kompanije Rio Tinto, a ekološki aktivisti i opozocija prete i masovnim protestima i blokadama kako bi sprečili rad rudnika litijuma u dolini Jadra.
Tokom Samita o održivim sirovinama u Beogradu je 19. jula, kome je prisustvova i Šolc, potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Održan je nekoliko dana nakon što je Vlada Srbije vratila u život projekat Jadar, prema kome bi međunarodni rudarski gigant Rio Tinto trebalo da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra na zapadu zemlje. Vlada Srbije je početkom 2022. pod pritiskom masovnih protetsta bila stavila tačku na ovaj projekat.
Vučić sada procenjuje da bi Rio Tinto 2028. mogao da počne sa iskopavanjem litijuma i stavlja u izgled ekonomski procvat Srbije.
Rio Tinto je saopštio da ovo područje ima jednu od najvećih evropskih rezervi rude jadarita za proizvodnju litijuma i da bi moglo da se proizvede 58.000 tona godišnje, dovoljno za 1,1 milion električnih vozila.
Aktivisti za zaštitu životne sredine i opozicione stranke u Srbiji govore o „prodaji i trovanju“ zemlje i najavljuju otpor.
