Simbol protesta građana prethodnih dana postao je ovaj deo urbanog mobilijara. U drami Duška Kovačevića on ima pet zvezdica, služi kao menza, prinudni smeštaj i peć na čvrsto gorivo, tako reći ložište. Kontejner je pored toga, simbol odbacivanja nepotrebnih stvari, društvene nejednakosti, a odnedavno je glavno sredstvo privremene regulacije saobraćaja tokom blokada. Tokom studentskih protesta veoma se vodi računa o opštoj higijeni, pa je završetak svakog okupljanja bilo simbolično i bukvalno čišćenje javnih površina. Nasuprot tome, pristalice vlasti su komunalnim službama ostavljale brda đubreta.
Nažalost, od Vidovdana se kontejneri u Beogradu i Novom Sadu uklanjaju da se ne bi koristili za blokiranje ulica, a demonstranti su optuženi da pale kontejnere i izazivaju haos na ulicama. Pobedila je nekultura, stradala je higijena, fizička i mentalna, zahvaljujući propagandi, naravno.
ISTO ĐUBRE, IZ ISTE KUHINJE
Ovaj rekvijem za kontejnere zapravo je uvod u priču o medijima koji su doživeli sličnu sudbinu. Tokom proteklih nedelja je iz tog propagandnog kontejnera iskočila prva zajednička TV emisija koju su horski producirali novinari i propagandisti sa televizija “Informer”, “Pink”, “Happy”, B92, “Prva” i “Studio B”. Ona je simultano emitovana pred Vidovdan, a nakon nje su urednici, uz Šešelja, još jednom objasnili kako nam predstoji građanski rat u Srbiji. Ne bih sada trošio reči na samu emisiju, koja se sastoji od tajno napravljenih snimaka studentskih plenuma i fabrikovanih optužbi i kafanskih budalaština, već na opasnu materijalizaciju ideje Asocijacije novinara Srbije, koja će izgleda delovati kao jedna redakcija. Ta redakcija će objavljivati zvanične stavove i vesti, dirigujući medijima u Srbiji. Tako je, recimo, danas na naslovnim stranama i najavama u tabloidima ključna reč – “kontejner”. To posle specijalne emisije više nije slučajnost već pokazatelj odsustva pluralizma u izveštavanju, uređivanju, a bogami i u vlasništvu nad medijima. Ogroman broj kanala zapravo je iluzija izbora, jer na svim kanalima gledate identičan sadržaj. Ukratko, u koji god kontejner da zavirite, videćete i namirisati isto đubre, iz iste kuhinje.
U tom kontejneru je, nažalost, završio i kanal čije postojanje je više od četiri godine bilo zapravo medijska anomalija. Radi se o informativnom kanalu “Euronews Srbija”, koji je nakon posete Emanuela Makrona uveden kao nekakav primer da je u Srbiji moguće kroz licencu zasaditi pelcer medija koji će pokušati da bude objektivan, pluralistički, između dva medijska bloka koji su simbolizovali Telekom i UM. Okupio je zaista vrhunske medijske profesionalce sa pokojnog B92, RTS i N1, “Nove S”, “Al Jazeere”, koji su uspeli da naprave afilijaciju koja je u najkraćem roku zadovoljila sve standarde i prošla bar dve spoljne validacije programa. Uspeli su i da se pozicioniraju kao kredibilni, uprkos opstrukcijama i od vlasti i od opozicije.
UTUCANJE JEDNE REDAKCIJE
Postojanje i kvalitet rada “Euronews Srbija” više od tri godine bili su dokaz da se u Srbiji možete baviti novinarstvom a da ne budete član ili promoter bilo koje političke opcije. Nažalost, kako je ideja EU slabija u Srbiji, a institucije EU sva manje mare za stanje medija ovde, vlast je uspela da putem direktorke Minje Miletić i glavne urednice Dragane Pejović potpuno uništi kredibilitet ovog kanala. Nakon što su se zaposleni u ogromnom broju suprotstavili sramnom saopštenu “Euronewsa”, koje je, nepotpisano i potureno, dalje šireno putem “Informera” i ostalih medija sa početka teksta, usledila je jeziva odmazda. Veliki broj novinara ostao je bez posla ili su marginalizovani, posle naprasne sistematizacije radnih mesta i “smanjenja obima programa”. Paradoksalno, ova redukcija se dešava u trenutku kada se afilijacija širi na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.
Činjenica da je vlast želela da svoja saopštenja lansira sa kanala “Euronews”, a ne recimo, “Informera”, pokazuje kako se taj “evropski” paravan zloupotrebljava za ukidanje slobode izveštavanja i disciplinovanje medija i novinara. Činjenica je da su kolege i koleginice dobile podršku UNS, NUNS, Evropske asocijacije novinara i ostalih, sve malobrojnijih medija i organizacija van kontrole vlasti, ali je to, nažalost, posthumno priznanje za ono što su u redakciji “Euronews Srbija” uspeli da urade pre ovog nasilnog preuzimanja. U međuvremenu nestao je i privid pluralizma, jer je prodata United Media, pa kolegama i koleginicama sa N1 ili Nova S možda preti slična opasnost. Vlast je zapravo pokazala da se u odnosu prema medijima ne radi o netoleranciji na kritiku, već se od njih zahteva apsolutna poslušnost. U praksi to znači, kako je rekla jedna od otpuštenih koleginica, Marija Šehić, da se od zaposlenih traži da pod pretnjom kazne, suspenzije i konačno otkaza, bespogovorno prenose i izvršavaju zahteve urednika.
Kada je u pitanju profesionalni integritet, moram gledaoce da podsetim kako su u promo kampanji, 9. maja 2021, zaštitni znak “Euronews Srbija” bili novinari i urednici koji su pojedinačno, jedan po jedan, svoje ime i prezime stavili kao zalog da će to biti mesto sučeljavanja mišljenja, stavova, bez propagande, primitivizma i diskriminacije. Kada je novo rukovodstvo promenilo uređivačku politiku, cela redakcija je pokazala solidarnost, što je još jedan endemski fenomen u novinarskom esnafu u Srbiji. Danas je ovaj kanal ostao bez mnogih od tih profesionalaca, a plašim se i bez kredibiliteta. 
REKVIJEM ZA “EURONEWS SRBIJA”
Čini mi se da će na samom kraju ovog rekvijema za “Euronews Srbija”, Minja Miletić, kao jedan od osnivača ANS, sa velikim osmehom u celovečernjem intervjuu ponuditi ne samo čašu ‘ladne vode Miši Vaciću, kojeg je onomad zezala, na N1. Sada će Miša dobiti i slatko i kafu pride, jer tako danas izgledaju omiljeni sagovornici i analitičari novog menadžmenta.
Što se tiče Dragane Pejović, koja je prvo ocenila a zatim utukla redakciju u koju je dovedena, paradoksalno zvuče njene reči o položaju novinara koje je kao novinarka NIN i sindikalna aktivistkinja na temu mobinga izrekla za Cenzolovku. Pitanje je samo kojim mehanizmom medijskog stokholmskog sindroma od zaštitnika profesije i položaja novinara postajete glavoseča. Evo kratkog podsetnika.
CENZOLOVKA: Koliko ima mobinga u medijima i kako se ispoljava?
PEJOVIĆ: Šta je drugo nego mobing kad se dugogodišnji urednik političke rubrike postavi na mesto novinara beogradske rubrike, što je nemoguć put i za nekog ko pravi najveće greške u karijeri? Šta je nego mobing ako novinar ne dobija nikakav zadatak, ma šta predlagao? Ali, svi se nadaju da sutra neće biti na ulici, iako je jedini spas za sve nas da se sa tim naprosto pomirimo. Kad budemo spremni da završimo na ulici, sila i kapital će se uznemiriti.
Na kraju ovog teksta, manimo se patetike, to mi nikako nije bila namera. Svako od nas se potpisuje svojim imenom i prezimenom, prostor slobode se u našim medijima uvek osvajao i branio dok vas ne otpuste ili ugase. Profesionalizam i integritet ne možete kupiti, ali ga možete prodati, doduše samo jednom, a zatim ste u onom kontejneru s početka koji guraju, pune i prazne po potrebi dnevne politike.
Poznati glumac, reditelj i profesor Enver Petrovci preminuo je u 71. godini. Iza sebe je ostavio bogat opus na filmu, televiziji i sceni, ali i generacije učenika kojima je prenosio ljubav prema umetnosti
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
