Izborna noć deja vu

Na izborima je ubedljivo pobedio Aleksandar Vučić. Sada će njegova stranka, bez potrebe za koalicionim partnerima, moći da vlada naredne četiri godine. Lista sa njegovim imenom pod nazivom “Srbija ne sme da stane” osvojila je apsolutnu većinu. Na izborima za Beograd pobeda je daleko od ubedljive, a ishod će najverovatnije biti novi izbori. Nova politička snaga će, po svoj prilici, biti doktor Nestorović sa svojih 5 odsto osvojenih glasova.

Izbornoj noći prethodila je živa predizborna aktivnost na internetu. Kada su zaćutali “tradicionalni mediji”, borba je počela na društvenim mrežama. Automatske poruke sam dobio od Saše Radulovića, a birače su zvali i Vučić i koalicija “Srbija protiv nasilja”.

Odluka dveju velikih opozicionih televizija N1 i Nove S da ne emituju predizborne spotove definitivno je bila pogrešna, a bizarnosti su doprineli i autorski kvazi-spotovi za Narodnu stranku ili Dveri koji su emitovani na društvenim mrežama. Taj stepen amaterizma ostaće primer za lošu kampanju, za razliku od disciplinovane upotrebe Tik Tok mreže od strane vladajuće stranke. Boško Obradović, koji oslobađa seljaka na frezi od mafijaša ili Vuk Jeremić u zaštiti komšijske ikone dostojni su Bolivuda političke propagande. Jedinu ozbiljnu kampanju za glavnu opozicionu stranku/ koaliciju vodila je formalno grupa intelektualaca u kampanji “ProGlas”. Nažalost, ta imena nismo mogli da zaokružimo na glasačkom listiću.

U noći izbora imali smo manje-više poznatu televizijsku dramaturgiju. Nekoliko elemenata ipak se razlikovalo. Naime, već pri akreditovanju novinara, redakcije su dobile mogućnost da osim prijavljivanja izveštača, izaberu i vrstu menija, a nudio se mrsni, posni i veganski komplet. Vegane su predvideli Dveri i Zavetnici u svom izbornom štabu u Hotelu Moskva, a na mrežama smo videli da je veganski komplet bio prisutan i u štabu SNS. Dakle, u izbornoj noći pravo glasa dobili su i vegani, što će se ispostaviti kao veoma važno, naročito kada predstavnici opozicije krenu u štrajk glađu nezadovoljni izborima u Beogradu. Postaće suštinski važno da li se posti na vodi ili ulju, no o tom-po tom.

Tokom izbornog dana doživeo sam deja vu, jer Predsednik i ja glasamo na istom biračkom mestu. Na poslednjih nekoliko izbora on glasa oko 9 ujutru, a posle nastane gužva jer tu glasa gotovo 2,5 hiljada birača. Prema zvanično objavljenim rezultatima, u našem komšiluku on ubedljivo gubi. Možda nam baš zato ne otvaraju još jedno biračko mesto, pa sam na glasanje čekao sat i po.

Među bizarnim glasinama, izdvojio bih savet da ponesete svoju olovku jer su na biračkim mestima “piši-briši” olovke kojima će vlast pokušati da izvrši prekrajanje izborne volje građana, kako se to popularno kaže. Do danas je vodio, podsećam, birač sa Karaburme koji je tvrdio da se držanjem prsta u kaci sa kiselim kupusom može neutralisati nevidljiva tinta.

Kada se glasanje završilo, na televizijama je počela “izborna noć”. U programu gosti, po mogućnosti različite političke orijentacije i kolega/inica u virtuelnom studiju gledaocima slikovito prikazuje grafiku sa rezultatima. U prorežimskim televizijama nisu se zamarali objektivnošću gostiju, baš kao ni televizije N1 i Nova S. Jedine televizije sa gostima sa “obe strane političke tarabe” bile su RTS, Insajder i Euronews.

Insajder je u predizborni program uveo i zabavni element “greenroom-a” nalik na Eurosong, gde su gosti u neformalnijoj atmosferi koktela komentarisali izborni proces i prve rezultate. Oko 22 sata stigli su i prvi rezultati sa reprezentativnih uzoraka na nivou Republike, dok su rezultati za Beograd upadljivo kasnili. Već se govorilo o neregularnostima vezanim za izbore u Beogradu, a postalo je jasno da će biti veoma tesno. Posebno bih pomenuo grafiku u virtuelnom studiju TV Pink. Naime, voditeljka je čitala rezultate gazeći kroz livadicu u kojoj su poput pečuraka rasle glave političara. Kako su procenti rasli, glave su sve više rasle uz njene nožice uvis, kao u fantaziji Velikog Lebovskog. Najviše se popeo Vučić, dok su negde pri tlu ostali tužni Čeda Jovanović i ostali politički liliputanci ispod cenzusa.

Ukoliko sažmemo sve gubitnike i dobitnike, možemo reći da je u zbiru u Srbiji pobedila proevropska opcija, jer su tu SNS, “Srbija protiv nasilja”, SPS, a sa druge strane su ostali Koalicija NADA i pokret “Mi glas naroda” doktora Nestorovića. Isti raspored je i u Beogradu, gde za sada niko nema apsolutnu većinu, pa će se izbori možda ponoviti. Nestorović je konkurenciji na desnom delu političkog spektra, ali i ostatku opozicije održao lekciju o marketingu, jer je do pobede stigao minimalnim ulaganjima, uz mudru upotrebu društvenih mreža i televizije Hepi. Antievropski orijentisani birači kaznili su Dveri i Zavetnike, SPS je platio skupu cenu koalicije sa SNS, a Boris Tadić, Radulović, Čeda Jovanović i Šešelj su još jednom dobili crveni karton od birača. Može se reći da je politička garnitura iz devedesetih, uključujući Ivicu Dačića, koji je prepolovio svoj rezultat sa prethodnih izbora, doživela debakl. Sada smo ušli u deja vu iz 1996. kada su pokradeni lokalni izbori. Umesto piši-briši olovaka, opozicija se suočila sa svim elementima krađe i neregularnostima sa kojima je računala od početka kada je pristala na izbore pod nefer uslovima.

Da li nam sada predstoje protesti, šetnje ili novi izbori, zavisi od reakcije stranih posmatrača i doslednosti doktora Nestorovića da ne ulazi u koalicije ni sa vlašću ni sa opozicijom. Nesumnjivo je došlo do ukrupnjavanja na političkoj sceni Srbije, do referenduma za i protiv evropskih integracija, i za i protiv Vučića, dok će o sudbini Beograda, po svoj prilici, odlučiti doktor iz Obrenovca.