Zlo je očigledno, banalno, visceralno, taj svet elitne prostitucije, novobogataša, korumpirane policije, besnih bogataša i uplašene sirotinje veoma brzo i lako se razgolićuje i pokazuje u svojoj surovosti
Ukoliko želite da prikažete anatomsku sliku stanja jednog društva, najbolji TV žanr za to jeste dramsko-kriminalistička serija. U ljubićima je sve obojeno ili slepom strašću ili razočaranjem, u telenovele možete povremeno da ubacite poneki društveni problem, ali u krimiću se sve vidi – od individualne do socijalne patologije, kriminala, politike, ekonomije do aktuelnog sistema vrednosti.
Na televiziji Superstar prikazuje se treća sezona serije Močvara, autorsko delo reditelja Olega Novkovića i scenaristkinje Milene Marković. Možemo reći da smo u ove tri sezone dobili svog serijalnog junaka, Nikolu Krsmanovića, kojeg je maestralno odigrao Goran Bogdan. Po mom mišljenju, iako sezona još nije završena jer je prikazano šest od osam epizoda, imamo zaista dramatičan kraj jedne sage o propadanju, gotovo nalik na propadanje Voltera Vajta u seriji Breaking bad.
U prvoj sezoni, Nikola Krsmanović je kao policijski inspektor jurio masovnog i surovog ubicu žena po mračnim predelima Novog Beograda, gde je odrastao kao luzer iz suterena. U drugoj sezoni je njegova istraga izmeštena u Sentu, gde je pokušao da otkrije ubice devojke koju je slučajno upoznao. U svojoj mračnoj priči udaljava se od supruge i deteta koji vode “normalan srećan život”, tone u alkohol i biva suspendovan iz službe.
U trećoj sezoni pokušava da ostane trezan, a radi kao taksista elitnih prostitutki u Beogradu. Njih u seriji fantastično glume Jelisaveta Orašanin i Jana Milosavljević. Propadanje Nikole Krsmanovića, uz sve mračne uspomene sa ratišta, iz škole i policijske službe, vode ga sve dublje u ponor vlastite propasti, kao u romanima Dostojevskog, pri čemu sve teže razumete njegov govor a vidite sve veći mrak u njegovim očima. Namerno vam neću otkriti detalje zapleta, mada je Milena Marković uspela da definiše sopstveni izraz u kriminalističkoj priči.
Naime, zlo je očigledno, banalno, visceralno, taj svet elitne prostitucije, novobogataša, korumpirane policije, besnih bogataša i uplašene sirotinje veoma brzo i lako se razgolićuje i pokazuje u svojoj surovosti. Ako devojke u skupim bundama, besnim automobilima i kratkim suknjama preko noći od siromašnih studentkinja postanu “elita”, onda su to kurve koje imaju svodnika, advokata, vozača i mafijaša čije su vlasništvo. Tu nema misterije, to je očigledno i tu policija nema mnogo šta da istražuje, ako to uopšte želi. Misterija su naše duše, naša sećanja, naše detinjstvo u kojem, kao u mnogim svojim delima, Milena Marković skriva motive i uzroke naše sadašnjosti. U toj prošlosti, među decom, leže i zrnca topline, humanosti, ali i najstrašnije povrede i rane koje celog života pokušavamo da izlečimo.
Zato je Močvara ta zastrašujuća metafora društva u kojem živimo i koje nas prisiljava da se manje ili više zaglibimo u blato, ali je istovremeno simbol nataloženog ličnog mulja u svima nama, mulja koji polako počinje da guši čoveka kao kada u tetrisu kockice padaju jedne po drugima, zatrpavajući nas na kraju. Dok pišem ovaj tekst, odgledao sam šest epizoda i ne znam kako će izgledati kraj, ali sam siguran da neće biti srećan. Ono što će možda dati malo svetla na kraju jeste iskupljenje i nada da teret svojih ličnih promašaja nećemo preneti na sledeću generaciju, na svoju decu, jer ih time odvodimo upravo do obale te močvare u kojoj smo se ugušili.
Zato vam svakako preporučujem da pogledate sve tri sezone ove serije, a naročito treću, jer će nakon premijere na kanalu Supernova biti emitovana i na RTS.
Dobra vest je stigla i za seriju Sablja, koja je nedavno osvojila još jednu nagradu, na međunarodnom festivalu “Serial Killer” u Brnu, u Češkoj. Ovih dana prikazana je domaćoj publici na festivalu LIFFE u Leskovcu. Ipak već predugo, ili tačnije nedopustivo dugo čekamo ovu premijeru, naročito u vreme kada se sve intenzivnije vrši revizija, odnosno reinterpretacija pada Miloševića i ubistva Zorana Đinđića. Đinđićevi politički protivnici neobično vole da period posle Miloševića proglašavaju najmračnijim delom naše istorije, vremenom izdaje i rasprodaje. Paradoksalno, predsednik Vučić često sebe opisuje kao Đinđićevog naslednika kome preti Đinđićeva sudbina, a sve zbog njegove želje da menja Srbiju. Ova suluda ambivalencija možda dolazi iz potrebe da se svaki naš Vođa upiše u Istoriju i postane besmrtan, ukoliko ga to tada ne ubiju.
Nažalost, Đinđić je bio samo kometa koja je u jednom kratkom periodu preletela Srbiju i dala nam malo svetla i nade, a onda su se na političku scenu vratili oni koje je on pobedio i privremeno sklonio sa vlasti. U tome je spoj ove dve serije, jer je Močvara potraga za dušom, a Sablja pokušaj da se od zaborava i marginalizacije sačuva sećanje na Zorana Đinđića i prilika da se tako ispriča priča o nama.
Studente koji se protive blokadama fakulteta i koji protestuju u Pionirskom parku, posetio je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković i apelovao da odustanu od najavljenog štrajka glađu
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Parasejling, adrenalinska aktivnost koja privlači turiste širom Jadrana, postao je simbol letnje avanture i slobode letenja iznad mora. Međutim, tragedija u Budvi, kada je mlada devojka izgubila život prilikom pada sa velike visine, podseća na skrivene rizike ovog sporta koji na prvi pogled deluje bezazleno
Najbizarnija najava štrajka glađu pripada Milošu Pavloviću, “studentu koji bi da uči”. On traži da ga skupa sa ostalim iz Pionirskog parka ljudi vole i cene
Retorika i koreografija nenasilnog studentskog protesta pokazale su se uspešnom u rušenju osećanja bespomoćnosti kod širih masa i širenju unezverenosti kod vlasti. Ovaj učinak je ogroman zalog koji brani melanholiji da osvoji prostor između ideala i realnosti i protivi se trpanju protesta u muzej
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
Kako je u godinama osnivanja Radio Beogradu dodeljena misija kulturnog i političkog vaspitanja i približavanja umetnosti, nauke i najznačajnijih dela umetničke i popularne muzike širokom krugu slušalaca i kako je osvojio osnovni novinarski žanr – direktan prenos događaja
