Poslodavci i ekonomisti kažu da je minimalac od 900 maraka nadrealan. Sve je krenulo kao trka Sarajeva i Banjaluke, a moglo bi da se završi gubitkom desetak hiljada radnih mesta u Republici Srpskoj
Dobra vest za radnike sa najnižom platom u Republici Srpskoj mogla bi da se negativno odrazi na sve građane. Sve je počelo u oktobru prošle godine teatralnom najavom federalnog ministra razvoja i preduzetništva Vojina Mijatovića, piše Dojče vele.
„Službeno mogu reći da od 1. januara 2024. godine Federacija BiH kreće sa primenom velikog seta fiskalnih zakona. Imaćemo najveću minimalnu platu u regiji u iznosu od hiljadu maraka“, rekao je Mijatović, što je izazvalo reakciju vlasti u drugom entitetu, Republici Srpskoj, gde je odmah najavljena za 50 maraka veća plata od tog iznosa.
„Bilo bi veoma dobro da poslodavci već narednih dana, zajedno s predstavnicima vlasti, počnu kreirati rešenja kako da i vlastitim doprinosom omoguće da od početka sledeće godine 1.050 KM bude i isplaćivano“, predložio je predsednik RS Milorad Dodik, što je izazvalo gnev poslodavaca, a radost sindikata.
Tri meseca kasnije, rezultati nisu onakvi kakve je vlast očekivala. S obzirom da se poslodavci i vlada u RS nisu mogli dogovoriti o iznosu najniže plate, vlada je samostalno donela odluku o povećanju sa 700 na 900 maraka – oko 460 evra.
Vlast u Federaciji Bosne i Hercegovine nije usvojila najavljeni „veliki set fiskalnih zakona“, već povećanje najniže plate sa 569 na 619 maraka. To je navodno navelo neke poslodavce u RS da razmišljaju o preseljenju posla u drugi entitet.
„Sigurno je ta populistička igra o minimalnoj plati plod političke ujdurme vladajućih stranaka u oba entiteta. Jedino što su u Federaciji bili razumni i analizirali situaciju pre nego što su doneli odluku, što nije slučaj u Banjaluci“ kaže ekonomista Zoran Pavlović, upozoravajući da neke firme već sele svoje poslovanje u Federaciju.
Čistačica i prosvetni radnik u sto evra
„Doradni poslovi, niskoprofitabilna aktivnost, izvozno dogovorena i orijentisana, ne može da izdrži dodatne troškove. A ako neko misli da proglašavanjem minimalne plate može da dobije glasove i zadivljuje narod u ovakvoj ekonomskoj situaciji, taj nema pojma šta je realni život“, kaže Pavlović.
Da vlada niti ljudi koji sede u njoj nema pojma, kažu i poslodavci u Republici Srpskoj koji su i pre konačne odluke vlade upozoravali da će mnoge manje firme biti primorane da ugase proizvodnju ili da se preregistruju u Federaciji BiH.
Veći minimalac znači i veća opterećenja na platu koja se moraju izdvojiti za poreze i doprinose, a to znači ili otpuštanje radnika ili povećanje cena proizvoda, što se već dešava.
Predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Saša Trivić upozorio je pre konačne odluke vlade da bi povećanjem najniže plate na 1.050 maraka čistačica u sistemu obrazovanja imala toliki iznos plate, dok bi nastavnik primao 1.200 maraka.
„Ovo je mera koja je usmerena na krpljenje budžetskih rupa, a ne prema radniku. Politika je donela odluku, nek snosi posledice za to“, rekao je Trivić, ironično poručivši vladi u nekoliko navrata da poslodavci neće imati ništa protivi da se minimalac poveća na dve hiljade maraka.
„RS i dalje pruža najbolje uslove“
Nakon dizanja bune poslodavaca i pretnje da će preregistrovati firme u drugom entitetu, oglasio se i predsednik RS Milorad Dodik, koji je, kako kažu analitičari, zabio autogol nakon centaršuta ministra Vojina Mijatovića sa najavom minimalca od hiljadu maraka.
„Želim da privrednici uspešno posluju, ali to ne može ići preko leđa radnika. Populističke izjave koje imaju prizvuk ucene ne mogu pomoći nikome. Oni koji misle da im je bolje u Federaciji i time prete, slobodno im je putovanje, a mi im ni pretnju time nećemo oprostiti“, poručio je Dodik, ističući da Republika Srpska i dalje pruža nabolje uslove za poslovanje.
Dogovora još nema ni nakon što se Dodik sastao sa poslodavcima, iako je vlada pregovarač u postupku. Međutim, s obzirom da nije konsultovana u vezi sa idejom o povećanju najniže plate, sada se nastavljaju i pregovori sa predlagačem.
„Visina najniže plate od 900 maraka je nešto što se neće menjati. Tragamo da pomognemo svima kao što je drvna ili tekstilna industrija, industrija obuće, gde se zapošljava najveći broj radnika. Mi ne možemo da snosimo odgovornost za smanjene narudžbe iz inostranstva“, rekao je Dodik.
Upravo tekstilna industrija i obućari imaju najviše problema. Nerealno povećanje minimalca preti da uništi čitav sistem.
„Utvrđivanje najniže plate 25. decembra je bilo pogubno i katastrofa jer nismo mogli ni pripremiti naše poslovne partnere“, kaže direktor fabrike za proizvodnju obuće „Bema“ iz Banjaluke Marinko Umićević, koji kao glavni problem ističe prelazak poslovnih partnera u Federaciju BiH.
Najjači minimalac regiona
„A to je još gore. Tamo su uslovi bolji za njih zbog jeftinije radne snage. I sada smo došli u situaciju da moj poslovođa koji ima platu 1.250 maraka, zarađuje nešto malo više od nekvalifikovanog radnika koji je do sada imao 750. To je neodrživo“, kaže Umićević.
Zbog takvog stanja prognoze nisu dobre. Čak i da firme ostanu da posluju u Republici Srpskoj u ovakvim uslovima, cena proizvodnje se mora povećati što će odbiti poslovne partnere koji žele jeftiniji proizvod. Ako ovom dodamo i rast cena krajnjem korisniku i ukupni rast inflacije, gubitak radnih mesta je neminovan, kažu ekonomisti.
„U ovoj situaciji ko god bude mogao papirološki da se prebaci, da bi plaćao minimalac 619 maraka, umesto 900, on će to da uradi. Republika Srpska će zbog toga da izgubi između pet i deset hiljada radnih mesta“, zaključuje Pavlović.
Minimalac u Republici Srpskoj u ovom trenutku je najveći na Zapadnom Balkanu. Ispred su samo zemlje EU, Hrvatska (1095 maraka) i Slovenija (2352 marke). U Srbiji on iznosi 787 maraka, dok je u Severnoj Makedoniji 639, a u Crnoj Gori 880 maraka.
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Borbena politička retorika na stranu, niko i ne traži da Srbija “stane” nego, naprotiv, da se pokrene. Srbija je stala odavno
Bez trunke želje da predviđam političku budućnost Aleksandra Vučića, mogu samo da primetim ogromnu potrebu za prisustvom u medijima, iz čega je moguće izvesti logičan zaključak da Predsednik svoj politički život percipira isključivo kroz medije
Sve što treba da znate o ljudskom doživljaju zime skriva se u nekim romanskim jezicima gde reč za zimu (italijansko inverno, francusko l’hiver) deluje kao da je izvedena iz latinskog infernus što znači pakao (italijanski inferno, francuski enfer). To što možda volite da usred zime odete na skijanje samo znači da pripadate klasi razmaženih koji mogu sebi da priušte potpuno neprirodno iskustvo (hotel, žičara, tuširanje toplom vodom, centralno grejanje…). U prirodi, gde su naši preci do nedavno živeli, zima je (bila) surova i opasna, a ne samo dosadna
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
