Pod naslovom „Opasnih petnaest minuta“, Frankfurter algemajne cajtung piše da „masovni protesti ugrožavaju sistem vladavine predsednika Vučića“. Ali i da je pitanje kuda, ako se studenti ograđuju od političke opozicije
Novinar Mihael Martens, dobar poznavalac Balkana, u tekstu za ugledni „Frankfurter algemajne cajtung“ ocenjuje da se Vučić nalazi „pred najvećim izazovom“ od dolaska na vlast 2012. godine kada je njegova SNS počela da preuzima državu, prenosi Dojče vele.
Današnji protesti, uprkos razlikama u detaljima, podsećaju na „narodnu pobunu“ koja je srušila Slobodana Miloševića 2000. godine, piše Martens.
U tekstu se podseća da su protesti počeli posle smrtonosnog obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu te da se kao „laž“ ispostavila početna tvrdnja vlasti da nadstrešnica nije renovirana.
Od tada se, piše Martens, redovno u 11:52 – sat i minut kad je nadstrešnica pala – širom Srbije održava četvrt časa ćutnje.
„Tih politički znakovitih petnaest minuta se sve više ispostavljaju kao pretnja za vlast, posebno jer su povezani sa masovnim demonstracijama koje su počele na univerzitetima, ali sada prevazilaze akademski milje.“
Frankfurtski list podseća da je centralni zahtev protesta objava kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu što će, kako su ubeđeni opozicionari, dokazati da je SNS u žiži korupcije.
„Srpski premijer Miloš Vučević, ađutant predsednika Vučića, u nedelju je najavio da će zahtev biti ispunjen. Ali to je Vlada i ranije obećala pa nije ispunila“, piše Martens.
Opisujući „kontramiting“ u Jagodini, novinar beleži da kritičari vlasti tvrde da su se onde našli samo primorani ljudi, zaposleni u javnim preduzećima i socijalni slučajevi.
„Ipak, Vučića jedan deo društva i dalje podržava“, piše Martens. „To su ljudi koji su donekle zadovoljni ekonomskim razvojem i kojima sve jači nacionalistički ton vlasti ne smeta ili im čak godi – takvih ima u Srbiji, posebno u starijoj generaciji.“
Nejasno je, nastavlja „Frankfurter algemajne“, da li će se i kako politička energija protesta prevesti u stalnu partijsku relevantnu opoziciju.
„Studenti se za sada svesno drže podalje od svih opozicionih partija. Organizuju se na svakom fakultetu po principu bazične demokratije sa zavidnom disciplinom“, piše Martens.
„Ali, ukoliko protesti ne dovedu do pada vlasti kao 5. oktobra 2000. godine, ostaje otvoreno kako će se nezadovoljstvo učvrstiti i postati parlamentarno delotvorno.“
Dodaje se stav mnogih demonstranata da je u Srbiji ukinut prostor za partijski angažman jer SNS kontroliše Regulatorno telo za elektronske medije, izborne komisije, pravosuđe…
„No, ako se odbaci parlamentarna opcija kao instrument političke promene, onda ostaje samo narodna buna – a Vučić je ne samo kontramitingom pokazao da neće predati moć bez borbe“, navodi Martens.
Podseća se na Vučićevu pretnju „Kobrama“, specijalnom jedinicom policije. To pokazuje, piše Martens, razlike u odnosu na Miloševića.
„Ondašnjem srpskom vladaocu su na kraju i snage bezbednosti okrenule leđa. U današnjoj Srbiji to za sada nije tako. Takođe, u poređenju sa ekonomski iznurenom i sankcijama izolovanom Miloševićevom Srbijom, danas ta balkanska zemlja stoji donekle solidno, a nezaposlenost je niska.“
Zato će, piše Martens, naredne sedmice u Srbiji biti uzbudljive. „Zemlja više nije ista kao pre nesreće u Novom Sadu. Ali, još nije rešeno hoće li protesti trajno potresti Vučićev sistem vladavine.“
Prema proceni Arhiv javnih skupova, na skupu podrške predsedniku Aleksandru Vučiću ispred Narodne skupštine okupilo se oko 14.000 ljudi, dok je nasuprot njima, u znak podrške Dijani Hrki, bilo oko 10.000 studenata i građana. Organizacija tvrdi da je MUP i ovog puta „dezinformisao javnost“
U ranim jutarnjim satima u Policijskoj stanici Savski venac, 24-godišnja državljanka Bosne i Hercegovine pokušala je da nožem napadne policijskog službenika. Zvanična verzija glasi da je policajac ispalio više hitaca upozorenja, a da je jedan projektil napadačicu pogodio u nogu
Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva građane da ne veruju svojim očima tvrdeći da je skup u Ćacilendu bio veći od pomena u Novom Sadu 1. novembra
Očigledno je da savremeno zapadno društvo ima štetne posledice po naš razvoj i emocionalnu dobrobit, pa bi osnovne (kapitalističke) vrednosti poput ambicioznosti, gramzivosti, individualnosti i nemilosrdnosti, trebalo zameniti solidarnošću, podrškom, saosećajnošću i skromnošću. Ovo deluje, nažalost, potpuno neostvarivo u svetu kojim ne vladaju ni etika ni politika već prebogate korporacije koje nas još dublje uvlače u pohlepu. Ali kako se onda možemo boriti protiv poplave otuđenosti
Marićevo prisustvo u medijima biće najbolji indikator da li će se u ovoj zemlji i posle Vučića nešto suštinski promeniti ili ne
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
