Deo prosvetnih radnika i dalje je u nekoj vrsti štrajka - totalnoj obustavi nastave ili održava časove od 30 minuta, dok im se preti smanjenjem plate i otkazima
Drugo polugodišete u školama u Srbiji zvanično je počelo 20. januara, ali učenici nekih škola i dalje se nisu vratili u klupe, gotovo puna dva meseca otkako je usred studentskih protesta i najave prosvetnih radnika da će organizovati štrajk, prvo polugodište završeno nekoliko dana ranije.
Štrajk i obustava nastave u pojedinim školama i dalje traju, a zaposleni u prosveti koji su u nekoj vrsti obustave rada u februaru će dobiti smanjenje plate.
„U januaru ste dobili cele plate svi, a za februar će da bude koliko ste radili”, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Takvu informaciju za „Vreme” potvrdila je i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
„Predsednik države je rekao da u januaru neće biti smanjenja plata. Za februar će plate biti smanjene – koliko ko radi, toliko će biti plaćen”, kaže Đukić Dejanović za „Vreme”.
Dodaje da je to informacija koja je poznata školama i da su je dobili direktori.
Ako bude smanjenja, nema nadoknade nastave
Svi prosvetni radnici, i poslušni i neposlušni, oni koji su štrajkovali i oni koji nisu – dobili su 6. februara istu platu za prvi deo januara. Za nekoliko dana trebalo bi da im bude isplaćen i pun iznos drugog dela zarade, ali u februaru će, po svemu sudeći, biti drugačije.
U slučaju da zarade budu smanjene, treba imati u vidu da nastavnici neće imati obavezu da nadoknađuju časove, kaže za „Vreme” Aleksandar Vinić iz Asocijacije škola u štrajku.
„Mislim da je najbolje naći kompromisno rešenje kada se nakon završetka svih ovih dešavanja i, nadam se, prekida obustave nastave, napravi plan nadoknade, da se tim pokrije raskorak u plati”, kaže Vinić.
Prema njegovim rečima, nastavnici koji su u obustavi nastave ili štrajku treba da se sastanu kako bi se dogovorili o narednim koracima, ali su, dodaje on, na potezu nadležni.
„Loptica je na njihovoj strani terena. Mi smo izneli neke zahteve zbog kojih i jesmo u protestu. Ispunjavanjem tih zahteva, stvari bi se vratile u normalu. Pre svega su zahtevi studenata. Ispunjavanjem tih uslova, odnosno funkcionisanjem institucija, stekli bi se uslovi da se i mi vratimo normalnom radu, a da nakon toga razgovaramo i o drugim stvarima koje se takođe tiču obrazovnog sistema, kao što su i nastavni planovi i programi, i administracija i tržište udžbenika. Sve su to stvari o kojima treba razgovarati, ali na prvom mestu, moramo da ispunjavanjem studentskih zahteva uspostavimo ponovo vladavinu prava i pravnu državu”, objašnjava Vinić.
Prema podacima te Asocijacije škola u štrajku, najmanje 14.000 zaposlenih nije na neki način radilo prošle nedelje.
Prema poslednjim podacima Ministarstva prosvete, sredinom februara nije bilo nastave u osam odsto osnovnih i srednjih škola. Oni su ranije naveli da u januaru 35 odsto škola nije držalo časove regularnih 45 minuta.
Podrška nastavnicima protiv smanjenja plata
U Novom Sadu je u sredu (19. februar) održan sastanak direktora osnovnih i srednjih škola, čija je jedna od tema, prema pisanju medija, bila na koji način će se smanjiti plate nastavnicima koji su u blokadi.
O čemu se tačno na sastanku razgovaralo i kakvi su zaključci doneseni, zasad nije poznato, ali prosvetni radnici u obustavi, građani i roditelji đaka okupili su se ispred amfiteatra na Spensu u kome je održan sastanak, zahtevajući da se sastanak prekine i da se prestane sa pritiscima na nastavnike.
Pokrenuta je i onlajn deklaracija o solidarnosti i podršci nastavnicima u borbi za pravednost u obrazovanju.
U deklaraciji se traži da sve relevantne institucije u potpunosti uvaže legitimna prava i prihvate zahteve nastavnika i učitelja, koji se temelje na njihovoj ulozi u društvu i doprinosu u obrazovanju budućih generacija, kao i da im garantuju radna mesta i zaštitu od odmazde i pretnji otpuštanjem.
„Njihova borba nije samo njihova, već je to borba svih nas, roditelja učenika i bivših učenika, kao i svih onih koji veruju u snagu obrazovanja”, navodi se, između ostalog, u ovoj deklaraciji koju potpisuju roditelji sadašnjih, bivših i budućih učenika.
Nju je do sada potpisalo više od 5.300 ljudi.
Odbrana univerziteta zaista jeste odbrana države i nacionalnih interesa. Svi prepoznajemo šta su studenti postigli. Sad je došlo vreme da studenti prepoznaju da je trenutak za zajedništvo i izgradnju međusobnog poverenja. Razlike među nama su beznačajne u odnosu na našu različitost od nosilaca autokratske vlasti
Telegrame zvaničnicima pratim od pionirskih dana. Tokom tih gotovo pedeset godina, najlepši je onaj koji je ministarka Sofronijević poslala Vučiću poželevši mu oporavak, pa da onda ponovo “zajedno obilaze neke nove koridore”
Dvoje potpunih stranaca upušta se u dijalog koji bi mogao voditi najvećem stepenu poverenja ikada stečenom, novootkrivenom osećanju pripadanja, prihvaćenosti i podrške, naposletku i prestanku tegoba zbog kojih smo inicijalno došli na terapiju. I tokom svih tih razgovora, za neke ljude najintimnijih koje će ikada imati, nastaje nešto što nije prijateljstvo, nije porodica, nije zaljubljenost, nije saradnja, ali može, za oba učesnika, sadržati tragove svega toga
Slavni arhitekta Frenk Geri (96) i dalje čeka otvaranje svog remek-dela, muzeja Gugenhajm Abu Dabi, koje je sada pomereno na 2026. Dok ga ne dočeka, ako ste u glavnom gradu UAE, možete da posetite dve druge impresivne građevine – Veliku džamiju šeika Zajeda i Luvr Abu Dabi
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
