Štrajkovi glađu Dijane Hrke i Milomira Jaćimovića ne mogu da imaju bilo kakav efekat na one kojima su njihovi zahtevi upućeni. Ljudi na vlasti bi nešto po tom pitanju pruzeli, samo ako bi procenili da ugrožava njihovu poziciju, kaže za „Vreme“ psiholog Žarko Trebješanin.
Jaćimoviću je u pondeljak, osmog dana štrajka glađu u znak protesta zbog oduzetih autobusa i kazni, pozlilo dok je sedeo ispred Banovine u Novom Sadu.
Njemu je jedan autobus vraćen, ali poručuje da neće pomeriti vozilo dok mu se ne vrate svi autobusi i ne ponište kazne. Nakon intervencije Hitne pomoći Jaćimovićevo zdravstveno stanje je stabilno. On je ostao svom u šatoru, a lekari su mu savetovali da odmara.
Kao čin podrške narodni poslanik i predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević vezao se lisicama za Jaćimovićev autobus koji policija hoće da odšlepuje „zato što je nepropisno parkiran“.
„Jedini način da sprečim dalje maltretiranje Milomira Jaćimovića bio je da se se u znak protesta vežem policijskim lisicama za njegov autobus. Ako su u u ovoj zemlji uhapšeni sloboda i pravda, vreme je da naprednim okupatorima pokažemo kako u Srbiji okovi lako postaju krila slobode“, naveo je Milivojević na društvenoj mreži Iks.
Tobožnja briga
„Predstavnike vlasti, kao ljude, se ti štrajkovi glađu apsolutno ne tiču niti ih zanimaju. Njih te jedinke ne interesuju i uopšte se ne uzbuđuju zbog toga. Naprotiv, kada bi znali da će ti štrajkovi tek tako proći, ne bi se ni osvrtali na njih“, kaže Trebješanin.
Dodaje da se predstavnici vlasti, tek kada primete da štrajkovi glađu izazivaju neke emocije u javnosti, pojave sa „tobože humanim stavom i brigom, koji su naravno potpuno lažni“.
„To ne važi za sve političare, i ne mislim da su svi političari po prirodi takvi, ali političari koji su trenutno na vlasti u Srbiji su toliko puta pokazali potpunu bezosećajnost. Njih ništa nije dotaklo, ni kada su se ljudi žalili zbog najava kopanja litijuma, ili zbog zagađenja u Boru i umiranja od karcinoma“, podseća Trebješanin.
Navodi da političari na vlasti, zaista nešto učine tek kada se javnost uznemiri i dogode se velike demonstracije.
„To je najbolji dokaz da ih apsolutno ne interesuje sudbina ljudi, nego ih interesuje samo njihova lična sudbina, odnosno da li će to da im ugrozi vlast. Oni vrlo dobro znaju koje su štetne posledice njihove korupcije i javašluka, ali i dalje to rade i ne primećuje se nikakav pomak nabolje“, zaključuje Trebješanin.
