Od veš-mašine do pegle: svet u kojem veštačka inteligencija postaje član domaćinstva
Popularni krik modernih umetnika kaže da im ne treba veštačka inteligencija koja će stvarati umetnost dok oni, umetnici, peru veš i sudove, već im treba VI koja će da pere veš i sudove dok se oni bave umetnošću. Veštačka inteligencija je razumela prompt i na ovogodišnjem CES-u u Las Vegasu donela rešenja. Robota koji radi kućne poslove.
Radi se o LG-jevom modelu CLOiD, koji izgleda kao robot-usisivač na koji je neko nakalemio ruke i glavu, sposobne da peru, peglaju, slažu i kuvaju. Dakle, da rade sve ono što radi (nat)prosečna domaćica. Samo sporije.
CLOiD i drugari više nisu simpatične demonstracije, već mašine koje uče navike, klize kroz dom i izvršavaju zadatke. Analitičari ih vide kao naslednike pomenutih usisivača, ali primećuju da još uvek nisu konkurentni ljudima. Na ubrzavanje, međutim, nećemo čekati dugo. Iskustvo nas uči da od gledanja na VI sa simpatijama, preko zaprepašćenja, do straha obično prođe manje od dve godine.
Drugi popularni trend na CES-u je emocionalna dimenzija. Ljubimci i socijalni roboti VI šalju jasnu poruku: kompanije ciljaju još dublju integraciju tehnologije u svakodnevicu. Umesto telefona i ekrana, komuniciraćemo s nečim što ima lice, glas i ponašanje. Robot-pas koji reaguje na raspoloženje ili digitalni saputnik koji nam pravi društvo. Samo je pitanje koliko smo spremni da postanemo fizički intimni s tehnologijom.
Treći front promena je vizuelni svet. Ekrani postaju zidovi, prozori i nameštaj. Ultra-tanak OLED, mikropikselske matrice i kablovi koji nestaju pretvaraju elektronske uređaje u unutrašnju arhitekturu. Televizor više nije “kutija” niti samo slika, već površina koja nestaje kada je ne gledamo.
Sve to podržava nova generacija čipova i platformi VI – bržih, štedljivijih i posebno dizajniranih za obradu modela u realnom vremenu. Laptopska industrija ulazi u eru u kojoj svaki uređaj, pa i najjeftiniji, ima ugrađeni mini super računar VI.
Pametni dom se logično nadovezuje: frižideri s prepoznavanjem sadržaja, uređaji koji predviđaju navike, ruteri za narednu deceniju i robotski čistači koji konačno mogu da se penju uz stepenice. Zvuči banalno, ali baš te sitnice menjaju svakodnevni život.
CES 2026 otvara pitanje: da li tehnologija “oživljava” ili samo bolje oponaša život? Ako sudimo po trendovima, dolazi vreme u kojem digitalno postaje fizičko, a VI prestaje da bude alat i postaje suživot.
Pre nego što se zgrozite nad tom idejom, treba ukazati i na još jedan primer — krevet, odnosno madrac, koji analizira položaj tela, procenjuje nivo umora i zgrčenosti i onda se namešta u najbolju konfiguraciju za odmor. Uz to nas ljulja, nežno, dok ne zaspimo. Oni koji su ga probali kažu da vredi svaki cent od trinaest hiljada dolara, koliko košta.
Ipak, teško je za favorita ne proglasiti pametnu ve-ce šolju kompanije VOVO. Ova šolja sposobna je da analizira ono što naše telo u nju ispusti i na vreme nas upozori ukoliko primeti da su stvari krenule u lošem smeru. Takođe može da alarmira rodbinu i prijatelje ukoliko je niko od ukućana ne upotrebi duže od osam sati. Ova funkcija predviđena je za samačka domaćinstva starije osobe. Nekorišćenje toaleta signal je da možda nešto nije u redu, pa šolja šalje upozorenje na telefone najbliže porodice.
Dakle, ovo je godina u kojoj nam ovi noviteti deluju simpatično. Dogodine ćemo biti zaprepašćeni.
Proiranska oružana organizacija Hezbolah se uključila u rat i napala Izrael koji je odgovorio vazdušnim napadima u Libanu. Američke i izraelske snage nastavljaju sa bombardovanjem Irana. Donald Tramp računa da će rat trajati četiri nedelje
Kakve su veze ultralojalista u policiji sa podzemljem? Zašto Vučić nije siguran u sebe? Zbog čega se na sili može opstajati neko vreme, ali ne i vladati? Što pokazuje davljenje N1 i Nove S, a ima veze sa naprednjačkim biračkim telom? Kako je jedino čega se trebaju bojati studenti i pobunjeno društvo – sam strah
U saopštenju Jedinstvene Srbije objašnjeno je da će svi naslednici Dragana Markovića Palme imati pravo da koriste porodični brend – Dalibor Marković Palma. Primećujete da je to zapravo titula koja bi u demokratskom društvu bila nezamisliva, osim ako prihvatimo jagodinsku političku aristokratiju pa dobijemo Palmu Drugog (nikako Nejakog)
U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima
“Borba za opstanak” više ne predstavlja puku retoričku figuru, već sve izraženije postaje društvena realnost. Ono što su u ranijem periodu iskusile samo neke lokalne zajednice danas pogađa znatno širi krug građana, pri čemu se broj temeljno ugroženih kontinuirano uvećava
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
