Od veš-mašine do pegle: svet u kojem veštačka inteligencija postaje član domaćinstva
Popularni krik modernih umetnika kaže da im ne treba veštačka inteligencija koja će stvarati umetnost dok oni, umetnici, peru veš i sudove, već im treba VI koja će da pere veš i sudove dok se oni bave umetnošću. Veštačka inteligencija je razumela prompt i na ovogodišnjem CES-u u Las Vegasu donela rešenja. Robota koji radi kućne poslove.
Radi se o LG-jevom modelu CLOiD, koji izgleda kao robot-usisivač na koji je neko nakalemio ruke i glavu, sposobne da peru, peglaju, slažu i kuvaju. Dakle, da rade sve ono što radi (nat)prosečna domaćica. Samo sporije.
CLOiD i drugari više nisu simpatične demonstracije, već mašine koje uče navike, klize kroz dom i izvršavaju zadatke. Analitičari ih vide kao naslednike pomenutih usisivača, ali primećuju da još uvek nisu konkurentni ljudima. Na ubrzavanje, međutim, nećemo čekati dugo. Iskustvo nas uči da od gledanja na VI sa simpatijama, preko zaprepašćenja, do straha obično prođe manje od dve godine.
Drugi popularni trend na CES-u je emocionalna dimenzija. Ljubimci i socijalni roboti VI šalju jasnu poruku: kompanije ciljaju još dublju integraciju tehnologije u svakodnevicu. Umesto telefona i ekrana, komuniciraćemo s nečim što ima lice, glas i ponašanje. Robot-pas koji reaguje na raspoloženje ili digitalni saputnik koji nam pravi društvo. Samo je pitanje koliko smo spremni da postanemo fizički intimni s tehnologijom.
Treći front promena je vizuelni svet. Ekrani postaju zidovi, prozori i nameštaj. Ultra-tanak OLED, mikropikselske matrice i kablovi koji nestaju pretvaraju elektronske uređaje u unutrašnju arhitekturu. Televizor više nije “kutija” niti samo slika, već površina koja nestaje kada je ne gledamo.
Sve to podržava nova generacija čipova i platformi VI – bržih, štedljivijih i posebno dizajniranih za obradu modela u realnom vremenu. Laptopska industrija ulazi u eru u kojoj svaki uređaj, pa i najjeftiniji, ima ugrađeni mini super računar VI.
Pametni dom se logično nadovezuje: frižideri s prepoznavanjem sadržaja, uređaji koji predviđaju navike, ruteri za narednu deceniju i robotski čistači koji konačno mogu da se penju uz stepenice. Zvuči banalno, ali baš te sitnice menjaju svakodnevni život.
CES 2026 otvara pitanje: da li tehnologija “oživljava” ili samo bolje oponaša život? Ako sudimo po trendovima, dolazi vreme u kojem digitalno postaje fizičko, a VI prestaje da bude alat i postaje suživot.
Pre nego što se zgrozite nad tom idejom, treba ukazati i na još jedan primer — krevet, odnosno madrac, koji analizira položaj tela, procenjuje nivo umora i zgrčenosti i onda se namešta u najbolju konfiguraciju za odmor. Uz to nas ljulja, nežno, dok ne zaspimo. Oni koji su ga probali kažu da vredi svaki cent od trinaest hiljada dolara, koliko košta.
Ipak, teško je za favorita ne proglasiti pametnu ve-ce šolju kompanije VOVO. Ova šolja sposobna je da analizira ono što naše telo u nju ispusti i na vreme nas upozori ukoliko primeti da su stvari krenule u lošem smeru. Takođe može da alarmira rodbinu i prijatelje ukoliko je niko od ukućana ne upotrebi duže od osam sati. Ova funkcija predviđena je za samačka domaćinstva starije osobe. Nekorišćenje toaleta signal je da možda nešto nije u redu, pa šolja šalje upozorenje na telefone najbliže porodice.
Dakle, ovo je godina u kojoj nam ovi noviteti deluju simpatično. Dogodine ćemo biti zaprepašćeni.
Subotička policija podnela je prijavu protiv zaposlenog u „Zoološkom vrtu Palić" zbog sumnje da je ubijao i zlostavljao životinje. Opozcija tvrdi da iza ovih optužbi stoji čistka radnika kako bi se sakrili tragovi masovnog pomora životinja
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je rast cena goriva i dodatne mere države, uključujući ustupanje nafte iz rezervi i moguće nove intervencije u akcizama
Glišić je pao na razlomcima: ako građani skupe svoju trećinu para za put, a država treba da doda – koliko je celo minus jedna trećina
Svaki populizam vodi u totalitarizam ili jednoumlje, a svaki totalitarizam je populistički. Međutim, populizam postaje impotentan kada se demaskira i demistifikuje, kada se prevara iznese pred svetlost javnosti i predstavi iz različitih perspektiva. Tom demaskiranju i rasvetljavanju najviše doprinose tužilaštvo i profesionalni mediji
Uprkos različitim uverenjima, titule ne znače ništa. Vama treba osoba koja će moći da vas razume i podnese. “Neki veliki drmr” može biti odličan u tome, drugi može koristiti titule samo da bi vam papreno naplatio. Mada mi mnogo verujemo iskustvu, istraživanja pokazuju da mlađi terapeuti pomažu bolje nego stariji, verovatno zbog entuzijazma i supervizija. Odlučujući ne bi trebalo da budu ni utisci koje stičete u medijima, bez obzira na to što bi neko mogao da govori elokventno i ubedljivo
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
