Bivši američki izaslanik predviđa ukidanje restrikcija na upotrebu američkih raketa za udare unutar Rusije
Kurt Voker, bivši američki specijalni izaslanik za Ukrajinu pod Donaldom Trampom, uveren je da će Sjedinjene Države dopustiti Kijevu da koristi američke projektile dužeg dometa za udare po dubini ruske teritorije, piše Dojče vele.
„Mislim da će – pre ili posle izbornog dana – administracija Džoa Bajdena, bez najave, početi da ukida restrikcije“, rekao je Voker za DW, govoreći o sadašnjim zabranama SAD da se američko oružje koristi za udar na ciljeve na teritoriji Ruske Federacije.
Odluke će se verovatno, kaže Voker, donositi od slučaja do slučaja, u zavisnosti šta Ukrajinci nameravaju da postignu.
Tramp će nuditi pozajmice i oružje?
Ukoliko Tramp ponovo postane predsednik, njegov bivši izaslanik za Ukrajinu – koji je na toj poziciji bio od 2017. do 2019. i to „volonterski“ – smatra da će se ići mnogo dalje.
„On bi rekao Ukrajincima: ’Evo vam paket pozajmica, možete da pozajmite koliko god hoćete novca sve dok kupujete američku opremu i nema ograničenja šta ćete raditi sa njom – pod uslovom da, kad dođe vreme da se okonča rat, kad Putinna to bude spreman, da i vi okončate rat’“, veruje Voker.
Onda, nastavlja on s predviđanjima, Tramp bi Putinu poručio da masovno naoružava Ukrajinu i da će je primiti u NATO, pritiskajući ga tako da okonča rat.
Dodaje da se u pitanju upotrebe zapadnog oružja za udare direktno na Rusiju svi, posebno Nemačka, „kriju iza SAD“. I da će, ako Vašington dozvoli takvu upotrebu, to slediti i Evropljani.
Ukrajina u NATO znači „trajni mir“
Kurt Voker smatra da će iduća američka vlast – ko god da pobedi – prići bliže poziciji da Ukrajina treba da uđe u NATO. „Voleo bih da američka administracija zauzme poziciju da je to deo dogovora za kraj rata. Definitivno nismo još blizu toga, ali mislim da se bližimo.“
Prema njemu, članstvo Kijeva u NATO značilo bi „trajni mir“ i „trajno odvraćanje“ Rusije.
Voker, koji je u dugoj diplomatskoj, poslovnoj i lobističkoj karijeri bio i pomoćnik Ričarda Holbruka dok je ovaj bio zadužen za kovanje Dejtonskog sporazuma u BiH, osvrnuo se i na izveštaje prema kojima ruski avioni i dronovi povremeno narušavaju vazdušni prostor Poljske i Rumunije, dve članice NATO.
„Šokantno je što NATO ne preduzima više povodom toga“, kaže on, zagovarajući da NATO proširi zonu vazdušne odbrane na sto ili dvesta kilometara unutar Poljske i Rumunije.
Putin se boji posledica upotrebe nuklearnog oružja?
Voker ne uzima za ozbiljno najave Vladimira Putina da će Rusija slediti „novu nuklearnu doktrinu“ prema kojoj se atomsko oružje može koristiti i za konvencionalne napade.
„Mislim da to govori kako bi uticao na zapadnu politiku. On pokušava da spreči Zapad da podržava Ukrajinu i odobri korišćenje sistema dugog dometa od strane Ukrajinaca“, navodi sagovornik DW.
„Zar mislite da bi ikakva doktrina sprečila Putina da iskoristi nuklearno oružje ukoliko hoće? Neće on biti sprečen nikakvom doktrinom na nekom papiru. Istina je da ga obuzdavaju posledice upotrebe atomskog oružja koje bi se vrlo loše odrazile na Rusiju“, dodaje Voker.
Kaže još da ne treba posebno reagovati ukoliko Rusija bude testirala nuklearno oružje na sopstvenoj teritoriji.
„Ali mislim da mora biti strogog upozorenja: ’Ne koristite nuklearno oružje protiv Ukrajine, jer će biti direktnih posledica, a vaše snage će biti uništene ako to uradite’“, zaključuje Kurt Voker.
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
