Kako bi se naš život promenio kada bismo imali masovan besplatan pristup alatima veštačke inteligencije, odnosno čet botovima
Kad je džabe i sirće je slatko, kaže narodna izreka. Šta tek reći ako vam neko besplatno ponudi dobro vino. Nešto slično odjeknulo je krajem maja svetskom IT zajednicom – pojavila se vest da će svi stanovnici Ujedinjenih Arapskih Emirata imati besplatan pristup najboljoj verziji ChatGPT-ja koja se obično plaća 20 dolara mesečno. Vest su preneli tamošnji portali, ali nije se pojavila u velikim svetskim medijima jer nije bilo zvanične potvrde. Posle se ispostavilo da potvrde neće ni biti jer vest nije (sasvim) tačna. Ali je postignut značajan cilj, skrenuta je pažnja na velike planove UAE vezane za razvoj veštačke inteligencije.
Da nastavimo sa izrekama, sa onom da gde ima dima mora da bude i neke vatra. Ovde je dim o besplatnom čet botu izazvao prethodni vatreni dogovor vlasti u Emiratima sa kompanijom OpenAI o izgradnji Stargejta, najveće infrastrukture za veštačku inteligenciju na svetu. Taj centar treba da se gradi u Abu Dabiju, jednom od emirata, a u projekat su pored OpenAI i vlade UAE uključeni NVidia, SoftBank, Orakl, Cisko i kompanija G42 koja razvija VI u emiratima. Plan je da 2026. godine bude pokrenut centar snage 200 megavata u koji će biti smešteno sto hiljada najbržih grafičkih procesora NVidije.
Vlada Emirata pobrinula se da ukloni sve zakonske prepreke za uvoz potrebne tehnologije, a cela investicija procenjena je na 500 milijardi dolara. Prosta matematika kaže da bi za desetak miliona stanovnika Emirata pristup čet botu po punoj ceni koštao oko dve i po milijarde dolara godišnje što je, reklo bi se, zrno peska u pustinji u odnosu na pomenuto ulaganje u Stargejt. Otud i spekulacije da bi pristup mogao da bude besplatan za sve.
Ambicija Emirata je da postanu vodeći svetski centar za razvoj veštačke inteligencije tako što će napraviti infrastrukturu kakvu niko nema, a potom omogućiti razvoj servisa koji bi se onda izvozili drugde po svetu. Ako uspeju u toj nameri, neće morati da brinu za budućnost posle nafte, a postaće najpoželjnija destinacija za sve koji se bave veštačkom inteligencijom.
Ali, u ovoj priči je zanimljivije kako bi se naš život promenio kada bismo zaista imali masovan besplatan pristup alatima VI, odnosno čet botovima. Veštačka inteligencija najšire bi se koristila u obrazovanju, zdravstvu i administrativnim poslovima. U obrazovanju za učenje stranih jezika i programiranja, a kursevi bi se pravili po meri korisnika. U zdravstvu za skretanje pažnje na preventivne preglede i vođenje zdravog života, za smanjenje stresa i mentalnih problema kroz razgovore sa čet botom. Administrativni poslovi bili bi krajnje pojednostavljeni za korisnika, potrebe bismo saopštavali čet botu, a on bi dalje pravio dogovor sa administrativnim sistemom. Takođe, čet bot bi nas obaveštavao o svim planovima administracije koji bi mogli da nas se tiču, recimo da nam ukaže na javnu raspravu o tome da li će se u našoj blizini nešto graditi i rušiti.
Čet botovi bili bi nezaobilazan alat za pisanje poslovnih mejlova, vođenje knjigovodstva i donošenje poslovnih i finansijskih odluka. Osmišljavali bi kampanje na društvenim medijima, kreirali i emitovali postove i komunicirali sa zainteresovanim klijentima.
Naravno, sve to je moguće i sada, ali da bi bilo sasvim korisno, moralo bi da se omasovi. Najbrže i najlakše bi bilo ako je besplatno, vrlo verovatno je da će u bližoj budućnosti veštačka inteligencija biti svima na raspolaganju poput Gugl mapa. Ono što treba da se pitamo je koliko će taj ručak na kraju da nas košta.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kada govorimo o fizičkom bolu, stvari su jasne, pošto u koži ima nervnih završetaka koji reaguju na spoljašnje draži. O onoj drugoj boli – emotivnoj, duševnoj, mentalnoj – teško da razumemo i najosnovnije detalje. Nije nezanimljivo da je Frojd, koji je o svemu imao nešto da kaže, pred kraj karijere priznavao da o njoj zna vrlo malo (mada je za nju smislio zanimljivu reč Seelenschmerz, doslovno “dušobol”), a da se psiholozi ni nakon njega nisu proslavili u ovom polju
Dobro došli u čudesni svet u kome zakona nema ili se primenjuju selektivno, u svet divlje gradnje, evidentne korupcije, slepe, gluve i neme državne uprave i svet oprosta u kojem posle jedne konferencije za štampu Aleksandra Vučića počinje trijumf urbanističkog populizma
Gugl je pokrenuo novu verziju „Nano Banana Pro” - AI platforme za generisanje slika i video snimka. I sada je zaista teško reći šta je veštačka inteligencija, a šta stvarnost
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
