Kako bi se naš život promenio kada bismo imali masovan besplatan pristup alatima veštačke inteligencije, odnosno čet botovima
Kad je džabe i sirće je slatko, kaže narodna izreka. Šta tek reći ako vam neko besplatno ponudi dobro vino. Nešto slično odjeknulo je krajem maja svetskom IT zajednicom – pojavila se vest da će svi stanovnici Ujedinjenih Arapskih Emirata imati besplatan pristup najboljoj verziji ChatGPT-ja koja se obično plaća 20 dolara mesečno. Vest su preneli tamošnji portali, ali nije se pojavila u velikim svetskim medijima jer nije bilo zvanične potvrde. Posle se ispostavilo da potvrde neće ni biti jer vest nije (sasvim) tačna. Ali je postignut značajan cilj, skrenuta je pažnja na velike planove UAE vezane za razvoj veštačke inteligencije.
Da nastavimo sa izrekama, sa onom da gde ima dima mora da bude i neke vatra. Ovde je dim o besplatnom čet botu izazvao prethodni vatreni dogovor vlasti u Emiratima sa kompanijom OpenAI o izgradnji Stargejta, najveće infrastrukture za veštačku inteligenciju na svetu. Taj centar treba da se gradi u Abu Dabiju, jednom od emirata, a u projekat su pored OpenAI i vlade UAE uključeni NVidia, SoftBank, Orakl, Cisko i kompanija G42 koja razvija VI u emiratima. Plan je da 2026. godine bude pokrenut centar snage 200 megavata u koji će biti smešteno sto hiljada najbržih grafičkih procesora NVidije.
Vlada Emirata pobrinula se da ukloni sve zakonske prepreke za uvoz potrebne tehnologije, a cela investicija procenjena je na 500 milijardi dolara. Prosta matematika kaže da bi za desetak miliona stanovnika Emirata pristup čet botu po punoj ceni koštao oko dve i po milijarde dolara godišnje što je, reklo bi se, zrno peska u pustinji u odnosu na pomenuto ulaganje u Stargejt. Otud i spekulacije da bi pristup mogao da bude besplatan za sve.
Ambicija Emirata je da postanu vodeći svetski centar za razvoj veštačke inteligencije tako što će napraviti infrastrukturu kakvu niko nema, a potom omogućiti razvoj servisa koji bi se onda izvozili drugde po svetu. Ako uspeju u toj nameri, neće morati da brinu za budućnost posle nafte, a postaće najpoželjnija destinacija za sve koji se bave veštačkom inteligencijom.
Ali, u ovoj priči je zanimljivije kako bi se naš život promenio kada bismo zaista imali masovan besplatan pristup alatima VI, odnosno čet botovima. Veštačka inteligencija najšire bi se koristila u obrazovanju, zdravstvu i administrativnim poslovima. U obrazovanju za učenje stranih jezika i programiranja, a kursevi bi se pravili po meri korisnika. U zdravstvu za skretanje pažnje na preventivne preglede i vođenje zdravog života, za smanjenje stresa i mentalnih problema kroz razgovore sa čet botom. Administrativni poslovi bili bi krajnje pojednostavljeni za korisnika, potrebe bismo saopštavali čet botu, a on bi dalje pravio dogovor sa administrativnim sistemom. Takođe, čet bot bi nas obaveštavao o svim planovima administracije koji bi mogli da nas se tiču, recimo da nam ukaže na javnu raspravu o tome da li će se u našoj blizini nešto graditi i rušiti.
Čet botovi bili bi nezaobilazan alat za pisanje poslovnih mejlova, vođenje knjigovodstva i donošenje poslovnih i finansijskih odluka. Osmišljavali bi kampanje na društvenim medijima, kreirali i emitovali postove i komunicirali sa zainteresovanim klijentima.
Naravno, sve to je moguće i sada, ali da bi bilo sasvim korisno, moralo bi da se omasovi. Najbrže i najlakše bi bilo ako je besplatno, vrlo verovatno je da će u bližoj budućnosti veštačka inteligencija biti svima na raspolaganju poput Gugl mapa. Ono što treba da se pitamo je koliko će taj ručak na kraju da nas košta.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da bi eventualna nacionalizacija Naftne industrije Srbije, koja se pominje u kontekstu američkih sankcija, bila u suprotnosti sa međuvladinim sporazumom o energetskoj saradnji Srbije i Rusije iz 2008. godine
Prema izmenama i dopunama Prostornog plana za Beograd na vodi, čiju je izradu odobrila Vlada Srbije, smanjuje se zelena površina zbog novih stanova, kaže Sanja Solarević
Rekapitulacija jedne teške godine, uz izbor reči godine, događaja godine, tu je i osvrt na sva važna, a nedavna dešavanja u zemlji i svetu.
Kakav je Vučićev plan za opstanak na vlasti? Zbog čega mu ne može upaliti? Na koji je način Srbija postala međunarodna parija? Kako su studenti prošli sa zastavama kroz narod i postali imuni na napade? Zašto je 2026. izborna godina i početak početka normalizacije Srbije
Dva različita rezultata psiholoških istraživanja kažu: uz upotrebu nagrade postižete ono što ste hteli, a uz upotrebu kazne ne. Dakle, ako hoćete da vaše dete promeni svoje ponašanje, “dajte mu poklon” kad god uradi nešto dobro; ako ga budete kažnjavali za nepoželjno, dogodiće se samo to da će početi da krije od vas šta je uradilo. Drugo, ako neko ima “unutrašnju motivaciju” za bavljenje nekom aktivnošću i počne da dobija previše pohvala ili poklona kao nagradu (“spoljašnju motivaciju”), ovo može početi da umanjuje ili čak potpuno uništiti to inicijalno uživanje i želju da se nečim bavi
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
