Kako bi se naš život promenio kada bismo imali masovan besplatan pristup alatima veštačke inteligencije, odnosno čet botovima
Kad je džabe i sirće je slatko, kaže narodna izreka. Šta tek reći ako vam neko besplatno ponudi dobro vino. Nešto slično odjeknulo je krajem maja svetskom IT zajednicom – pojavila se vest da će svi stanovnici Ujedinjenih Arapskih Emirata imati besplatan pristup najboljoj verziji ChatGPT-ja koja se obično plaća 20 dolara mesečno. Vest su preneli tamošnji portali, ali nije se pojavila u velikim svetskim medijima jer nije bilo zvanične potvrde. Posle se ispostavilo da potvrde neće ni biti jer vest nije (sasvim) tačna. Ali je postignut značajan cilj, skrenuta je pažnja na velike planove UAE vezane za razvoj veštačke inteligencije.
Da nastavimo sa izrekama, sa onom da gde ima dima mora da bude i neke vatra. Ovde je dim o besplatnom čet botu izazvao prethodni vatreni dogovor vlasti u Emiratima sa kompanijom OpenAI o izgradnji Stargejta, najveće infrastrukture za veštačku inteligenciju na svetu. Taj centar treba da se gradi u Abu Dabiju, jednom od emirata, a u projekat su pored OpenAI i vlade UAE uključeni NVidia, SoftBank, Orakl, Cisko i kompanija G42 koja razvija VI u emiratima. Plan je da 2026. godine bude pokrenut centar snage 200 megavata u koji će biti smešteno sto hiljada najbržih grafičkih procesora NVidije.
Vlada Emirata pobrinula se da ukloni sve zakonske prepreke za uvoz potrebne tehnologije, a cela investicija procenjena je na 500 milijardi dolara. Prosta matematika kaže da bi za desetak miliona stanovnika Emirata pristup čet botu po punoj ceni koštao oko dve i po milijarde dolara godišnje što je, reklo bi se, zrno peska u pustinji u odnosu na pomenuto ulaganje u Stargejt. Otud i spekulacije da bi pristup mogao da bude besplatan za sve.
Ambicija Emirata je da postanu vodeći svetski centar za razvoj veštačke inteligencije tako što će napraviti infrastrukturu kakvu niko nema, a potom omogućiti razvoj servisa koji bi se onda izvozili drugde po svetu. Ako uspeju u toj nameri, neće morati da brinu za budućnost posle nafte, a postaće najpoželjnija destinacija za sve koji se bave veštačkom inteligencijom.
Ali, u ovoj priči je zanimljivije kako bi se naš život promenio kada bismo zaista imali masovan besplatan pristup alatima VI, odnosno čet botovima. Veštačka inteligencija najšire bi se koristila u obrazovanju, zdravstvu i administrativnim poslovima. U obrazovanju za učenje stranih jezika i programiranja, a kursevi bi se pravili po meri korisnika. U zdravstvu za skretanje pažnje na preventivne preglede i vođenje zdravog života, za smanjenje stresa i mentalnih problema kroz razgovore sa čet botom. Administrativni poslovi bili bi krajnje pojednostavljeni za korisnika, potrebe bismo saopštavali čet botu, a on bi dalje pravio dogovor sa administrativnim sistemom. Takođe, čet bot bi nas obaveštavao o svim planovima administracije koji bi mogli da nas se tiču, recimo da nam ukaže na javnu raspravu o tome da li će se u našoj blizini nešto graditi i rušiti.
Čet botovi bili bi nezaobilazan alat za pisanje poslovnih mejlova, vođenje knjigovodstva i donošenje poslovnih i finansijskih odluka. Osmišljavali bi kampanje na društvenim medijima, kreirali i emitovali postove i komunicirali sa zainteresovanim klijentima.
Naravno, sve to je moguće i sada, ali da bi bilo sasvim korisno, moralo bi da se omasovi. Najbrže i najlakše bi bilo ako je besplatno, vrlo verovatno je da će u bližoj budućnosti veštačka inteligencija biti svima na raspolaganju poput Gugl mapa. Ono što treba da se pitamo je koliko će taj ručak na kraju da nas košta.
Radnici Apotekarske ustanove „Beograd“ u znak protesta su obustavili rad na jedan dan. Kažu da su iscrpeli sve mogućnosti da obezbede kontinuirano snabdevanje lekovima i da grad kasni sa finansijskom pomoći od 1,3 milijarde dinara, zbog čega su ušli u bezizlaznu situaciju
Studenti i građani okupljeni u okviru inicijative „Student u svakom selu" prijavili su da su napadnuti u selu Jabuka, gde su razgovarali s meštanima
Nakon što je 48-godišnji muškarac nasmrt pretučen ispred lokala u Novom Mestu od strane nekoliko Roma, ministarka pravde Andreja Katič i ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar podneli su ostavke, ističući ličnu odgovornost. Premijer Robert Golob najavio je hitne zakonske izmene
Premijer Srbije Đuro Macut poručio je da proteste smatra „legitimnim izrazom demokratskog života, ali da granice moraju postojati — nasilje je neprihvatljivo, a univerziteti moraju ostati mesta znanja, a ne političkih obračuna"
Gledanje televizije u Srbiji u protekle tri i po decenije zaista možemo opisati kao blejanje u šarena vrata. Kako drugačije shvatiti očekivanje gledalaca da vide i čuju nešto novo od istih aktera na političkoj sceni
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Odluka Beogradskog sajma da kazni izdavače koji će 1. novembra zatvoriti štandove najnovija je bruka i urušavanje ugleda Sajma knjiga. Režimsko gaženje institucija kulture se nastavlja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
