Kako bi se naš život promenio kada bismo imali masovan besplatan pristup alatima veštačke inteligencije, odnosno čet botovima
Kad je džabe i sirće je slatko, kaže narodna izreka. Šta tek reći ako vam neko besplatno ponudi dobro vino. Nešto slično odjeknulo je krajem maja svetskom IT zajednicom – pojavila se vest da će svi stanovnici Ujedinjenih Arapskih Emirata imati besplatan pristup najboljoj verziji ChatGPT-ja koja se obično plaća 20 dolara mesečno. Vest su preneli tamošnji portali, ali nije se pojavila u velikim svetskim medijima jer nije bilo zvanične potvrde. Posle se ispostavilo da potvrde neće ni biti jer vest nije (sasvim) tačna. Ali je postignut značajan cilj, skrenuta je pažnja na velike planove UAE vezane za razvoj veštačke inteligencije.
Da nastavimo sa izrekama, sa onom da gde ima dima mora da bude i neke vatra. Ovde je dim o besplatnom čet botu izazvao prethodni vatreni dogovor vlasti u Emiratima sa kompanijom OpenAI o izgradnji Stargejta, najveće infrastrukture za veštačku inteligenciju na svetu. Taj centar treba da se gradi u Abu Dabiju, jednom od emirata, a u projekat su pored OpenAI i vlade UAE uključeni NVidia, SoftBank, Orakl, Cisko i kompanija G42 koja razvija VI u emiratima. Plan je da 2026. godine bude pokrenut centar snage 200 megavata u koji će biti smešteno sto hiljada najbržih grafičkih procesora NVidije.
Vlada Emirata pobrinula se da ukloni sve zakonske prepreke za uvoz potrebne tehnologije, a cela investicija procenjena je na 500 milijardi dolara. Prosta matematika kaže da bi za desetak miliona stanovnika Emirata pristup čet botu po punoj ceni koštao oko dve i po milijarde dolara godišnje što je, reklo bi se, zrno peska u pustinji u odnosu na pomenuto ulaganje u Stargejt. Otud i spekulacije da bi pristup mogao da bude besplatan za sve.
Ambicija Emirata je da postanu vodeći svetski centar za razvoj veštačke inteligencije tako što će napraviti infrastrukturu kakvu niko nema, a potom omogućiti razvoj servisa koji bi se onda izvozili drugde po svetu. Ako uspeju u toj nameri, neće morati da brinu za budućnost posle nafte, a postaće najpoželjnija destinacija za sve koji se bave veštačkom inteligencijom.
Ali, u ovoj priči je zanimljivije kako bi se naš život promenio kada bismo zaista imali masovan besplatan pristup alatima VI, odnosno čet botovima. Veštačka inteligencija najšire bi se koristila u obrazovanju, zdravstvu i administrativnim poslovima. U obrazovanju za učenje stranih jezika i programiranja, a kursevi bi se pravili po meri korisnika. U zdravstvu za skretanje pažnje na preventivne preglede i vođenje zdravog života, za smanjenje stresa i mentalnih problema kroz razgovore sa čet botom. Administrativni poslovi bili bi krajnje pojednostavljeni za korisnika, potrebe bismo saopštavali čet botu, a on bi dalje pravio dogovor sa administrativnim sistemom. Takođe, čet bot bi nas obaveštavao o svim planovima administracije koji bi mogli da nas se tiču, recimo da nam ukaže na javnu raspravu o tome da li će se u našoj blizini nešto graditi i rušiti.
Čet botovi bili bi nezaobilazan alat za pisanje poslovnih mejlova, vođenje knjigovodstva i donošenje poslovnih i finansijskih odluka. Osmišljavali bi kampanje na društvenim medijima, kreirali i emitovali postove i komunicirali sa zainteresovanim klijentima.
Naravno, sve to je moguće i sada, ali da bi bilo sasvim korisno, moralo bi da se omasovi. Najbrže i najlakše bi bilo ako je besplatno, vrlo verovatno je da će u bližoj budućnosti veštačka inteligencija biti svima na raspolaganju poput Gugl mapa. Ono što treba da se pitamo je koliko će taj ručak na kraju da nas košta.
Od legendarnih stihova iz 1997. do današnjeg Svetskog prvenstva na Filipinima, srpski odbojkaši i dalje pišu istoriju. Pobedom nad večitim rivalom Brazilom bez izgubljenog seta, „plava četa“ obezbedila je osminu finala s prvog mesta u grupi i pokazala da je spremna da napadne jedinu medalju koja fali u bogatoj kolekciji – svetsko zlato
Kako režim ima sve, a zapravo nema ništa? Ako je Vučić već pobedio, zbog čega nije rasturio studente i drugove ko bugarsku skupštinu? Koliko će još trajati mrcvarenje Srbije? Ima li majčinog sina u Borči koji će skandirati “Bolje vojna parada, nego kanalizacija!” I šta sa svim ovim imaju ruska služba i Evropska unija
U našoj državi strana obaveštajna agencija vređa i targetira medije, novinare i studente, a vlast ne čini ništa da zaštiti svoje građane i svoj integritet
“Društveni metabolizam besa” vanredno je značajan za Srbiju, društvo s viševekovnom istorijom traumatizacije, koje još nije uspostavilo dogovor o osnovnim političkim institucijama, društvo u kojem je većina ljudi nezadovoljna životom i lišena čak i nekih osnovnih prava. Bes izazvan nejednakošću – koliko zbog brzog i protivzakonitog bogaćenja, toliko i zbog neprimenljivosti zakona na privilegovane – potpuno je prirodan, ali mora biti kanalisan u političku akciju koja će to osećanje koristiti samo kao izvor energije za transparentno demokratsko odlučivanje
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
