Vladin Izveštaj o poplavama

Izveštaj o aktivnostima Republičkog hidrometeorološkog zavoda za vreme trajanja elementarne nepogode

S obzirom na činjenicu da je na teritoriji Republike Srbije u periodu od 14. aprila do 5. maja 2014. godine u većini mesta palo između 120 i 170 litara po metru kvadratnom, na pojedinim lokacijama i više (na Kopaoniku 270 litara po metru kvadratnom, na Zlatiboru 280 litara po metru kvadratnom), i da su tako obilne padavine u istom periodu prouzrokovale poplave na nekim malim i srednjim slivovima, u Centru za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja sa posebnom pažnjom i povećanim oprezom praćen je razvoj sinoptičke situacije koja bi pogodovala novim obilnijim padavinama.

Mogućnost takvog razvoja situacije sa velikom verovatnoćom ostvarenja uočena je u petak 9. maja kada je za period od 13. do 16. maja najavljena (rana najava) mogućnost obilnih padavina na teritoriji Republike Srbije od 40 do 60 litara po metru kvadratnom za 24 časa.

Ista informacija data je 9. maja i u Operativnom hidrometeorološkom biltenu kada je dato upozorenje za utorak 13. maj na obilne padavine ≥ 20 litara po metru kvadratnom u periodu do 3 sata, kao i najava obilnih padavina za sredu i četvrtak (14. i 15. maj ) sa količinama od 40 do 60 litara po metru kvadratnom za 24 časa. U okviru istog biltena dato je hidrološko upozorenje na značajne poraste vodostaja od 12. maja na slivovima reka: Kolubara, Ljig, Tamnava, Ub, Jadar, gornji tok Zapadne Morave i donji tok Ibra.

Sa ranim najavama kroz redovne biltene, kao i najavama i upozorenjima na obilne padavine ≥ 30 litara po metru kvadratnom za 12 sati, odnosno ≥ 40 litara po metru kvadratnom za 24 sata i značajne poraste vodostaja na rekama u Zapadnoj, Jugozapadnoj i Centralnoj Srbiji u Operativnim hidrometeorološkim biltenima i Biltenima upozorenja nastavljeno je i u subotu 10. i u nedelju 11. maja.

U ponedeljak 12. maja u Operativnom hidrometeorološkom biltenu, za sredu 14. maj 2014. i četvrtak 15. maj 2014. godine izdato je upozorenje najvišeg stepena (veoma opasna pojava) na veliku količinu padavina (≥ 40 litara po metru kvadratnom za 12 sati – crveni stepen upozorenja) i jak vetar (udari >17 m/s). Istog dana (12. maja) Upozorenje na veliku količinu padavina poslato je SMS porukom i elektronskom poštom sa procenjenom količinom padavina: od 50 do 120 litara po metru kvadratnom za 72 časa, a lokalno i više uglavnom u zapadnim i jugozapanim krajevima. U skladu sa ovakvim meteorološkim prognozama i upozorenjima, kao i rezultatima hidrološkog modela, date su najave prevazilaženja granica redovne i vanredne odbrane od poplava na slivovima reka: Kolubara, Ljig, Tamnava, Ub, Jadar, gornji tok Zapadne Morave i donji tok Ibra.

Upozorenja na veliku količinu padavina (≥ 40 litara po metru kvadratnom za 12 sati; veoma opasna pojava – crveni stepen upozorenja) dostavljana su i narednih dana, u utorak 13. u sredu 14. i u četvrtak 15. maja 2014. godine, kako u formi Operativnog hidrometeorološkog biltena i Biltena upozorenja, tako i putem SMS-a i po sadržaju identičnog E-mail upozorenja. U utorak 13. maja izdato je i upozorenje za očekuvane veće poraste Save na delu toka kroz našu zemlju od 15. maja.

Sve informacije dostavljane su nadležnim državnim organima i odgovornim pojednicnima, a pre svega Sektoru za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije i Direkciji za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Takođe, od utorka 13. maja, Sektoru za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije i Direkciji za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dostavljani su podaci o izmerenim padavinama u predhonih 6 sati sa prognoziranim vrednostima za narednih 6 sati, kao i osmotreni vodostaji na svaka 3 sata, a od srede 14. maja dostavljani su i satni podaci o izmerenim padavinama sa automatskih meteoroloških stanica, kao i satni vanredni vodostaji.

Informacije i upozorenja su tokom posmatranog perioda redovno ažurirane na internet stranici RHMZ (www.hidmet.gov.rs) kao i na specijalizovanim internet stranicama za upozorenje: www.meteoalarm.eu, www.meteoalarm.rs.

Pored gore navedenog, za svaku sednicu Republičkog štaba za vanredne situacije pripreman je poseban izveštaj koji je sadržao pregled aktuelne meteorološke i hidrološke situacije, kao i detaljnu meteorološku prognozu sa posebnim akcentom na količine padavina po ugroženim regionima, i hidrološku prognozu po slivovima sa akcentom na kritične tačke.

U periodu od 12. maja, pored redovnog sprovođenja programa meteoroloških merenja i osmatranja na 28 Glavnih meteoroloških stanica (GMS) na kojima se sprovode programi časovnih sinoptičkih, klimatoloških i agrometeoroloških osmatranja – izveštavanje se vrši na svaki sat, 97 stanica na kojima se sprovodi program osmatranja običnih klimatoloških stanica i preko 450 stanica na kojima se sprovodi program osmatranja padavina – izveštavanje se vrši jednom mesečno, vršena su i vanredna izveštavanja za potrebe operativnih službi RHMZ, Sektora za vanredne situacije, Republičke direkcije za vode i drugih državnih organa i institucija.

Po dobijanju najave i upozorenja iz Odseka za kratkoročnu i srednjoročnu prognozu vremena da se u Srbiji i regionu očekuju ekstremne količine padavina izveštavanje iz Državne mreže meteoroloških stanica je podignuto na znatno viši nivo od propisanog. 126 Svakih sat vremena podaci o količini padavina izmerenih u prethodnom satu sa 28 Glavnih meteoroloških stanica su dostavljani Republičkom štabu za venredne situacije i Republičkoj direkciji za vode…

U periodu od utorka 13.05.2014. do petka16.05.2014. u većini mesta u Srbiji izmereno je između 50 i 120 litara po metru kvadratnom padavina, sa najvećom količinom kiše u sredu i četvrtak. Znatno više padavina izmereno je na zapadu Srbije (naročito na području Mačve, Tamnave i Kolubare), potom u Sremu, na jugu Bačke, u delu Šumadije, kao i na širem području Beograda – u tom delu Srbije lokalno je pala količina kiše koja u proseku padne za 3 meseca.

Tokom ove situacije oboreni su apsolutni dnevni i mesečni maksimumi padavina na pojedinim lokacijama: Beograd (palo 258,4 litara po metru kvadratnom do 16. maja), Valjevo (palo 250,94 litara po metru kvadratnom do 16. maja), Loznica (palo 283.0 litara po metru kvadratnom do 16. maja), S. Palanka (palo 202,5 litara po metru kvadratnom do 16. maja). Takođe, na hidrološkim stanicama na Kolubari, Jadru, Tamnavi, Ubu, gornjem toku Zapadne Morave, kao i na Savi kod Jamene, Sremske Mitrovice i Šapca prevaziđeni su istorijski maksimalni vodostaji…

Izvor: Izveštaj o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava (PDF format), Sajt Skupštine Srbije, jun 2014.

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka oko 700.000 ljudi izgubilo je živote u prirodnim katastrofama. Sada se procenjuje da se taj broj kreće i do 800.000 žrtava.

Suše prouzrokuju 33 odsto ljudskih žrtava, 32 odsto poplave, 20 odsto tropski cikloni, što su ogromne brojke u odnosu na 4 odsto ljudskih žrtava kojima su uzrok zemljotresi.

Ukupna godišnja šteta od prirodnih katastrofa kretala se od 50 do 60 milijardi US dolara na godišnjem nivou, a sada se procenjuje na skoro 100 milijardi US dolara godišnje. Atmosferske pojave u ovim štetama učestvuju sa 84 odsto, i to 32 odsto od poplava, 30 odsto od delovanja tropskih ciklona, 22 odsto od suše. Zemljotresi prouzrokuju 10 odsto štete, a preostalih 6 odsto su od ostalih elementarnih nepogoda.

Ove brojke nesumnjivo ukazuju na to da se nešto mora učiniti u sistemu preventivne zaštite i tako doprineti ublažavanju posledica prirodnih katastrofa.

Štete u Srbiji

U studiji „Study on Economic Benefits of RHMS of Serbia“ (The World Bank study group, 2005, Belgrade, Serbia), identifikovani su vremenski zavisni ekonomski sektori u Srbiji, udeo ovih sektora u Bruto nacionalnom dohotku (bez poreza na dodatu vrednost), evidentirane i procenjene srednje godišnje štete od hidrometeoroloških opasnosti1 i nepovoljnih2 hidrometeoroloških događaja.

Učešće vremenski zavisnih sektora u bruto nacionalnom dohotku Srbije, bez AP Kosova i Metohije, po konstantnim cenama iz 2002. godine bez poreza na dodatnu vrednost u periodu od 2000. do 2004. godine kretao se od 42 odsto do 43,8 odsto. Već 2005. godine učešće vremenski zavisnih sektora u bruto nacionalnom dohotku Srbije bila je 47,18 odsto.

Studija Svetske banke obuhvatala je samo 49 odsto vremenski zavisnih sektora i nije uzela u obzir štete prouzrokovane šumskim požarima. Međutim, tokom 2007. godine registrovano je 258 šumskih požara. Opožareno je 33.000 hektara rastinja, a od toga 16.000 hektara pod šumama. Šumski požari su izazvali štetu od oko 40 miliona evra. Samo za sanaciju je potrebno 24 miliona evra. Indirektna šteta nije procenjivana.

Osetljivost vremenski zavisnih ekonomskih sektora u Srbiji

Procenjene štete u vremenski zavisnim ekonomskim sektorima i gubici u ljudskim životima

Ljudski gubici na autoputevima, regionalnim i lokalnim putevima prouzrokovani lošim vremenom godišnje se kreću od 105 do 131.
Procenjene štete u vremenski zavisnim ekonomskim sektorima, uključujući i ljudske žrtve, jasno pokazuju da je neophodno raditi na usavršavanju sistema za najavu i upozorenja. Na taj način doprinesemo jačanju otpornosti i kapaciteta celokupne društvene zajednice u Srbiji…

Izvor: Štete od prirodnih katastrofa, RMZS

Zbog velikih poplava koje su pogodile više okruga 15. maja 2014. u 11 časova održana je vanredna sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj je usvojen zaključak da se predloži Vladi da proglasi vanrednu situaciju na čitavoj teritoriji Republike Srbije, kako bi se mogli iskoristiti resursi sa celokupne teritorije i uputiti na ugrožena područja. Na sednici Vlade održanoj istog dana u 13 časova doneta je Odluka o proglašenju vanredne situacije na celoj teritoriji Republike Srbije.

U cilju efikasnijeg odgovora na vanrednu situaciju, Republika Srbija je uputila zahtev za pomoć međunarodnoj zajednici  Vladama Ruske Federacije, Slovenije i Mađarske, kao i Evropskoj komisiji, koji je, nakon toga, prosleđen svim članicama Evropskog mehanizma civilne zaštite.

U toku vanredne situacije Republički štab je održao četiri vanredne sednice i to: 15. maja, 16. maja, 18. maja i 23. maja 2014. godine.

Razmatrani su sledeći izveštaji:

• Izveštaj o stanju hidrometeorološke situacije na teritoriji Republike Srbije sa prognozom vremena za naredni period od strane RHMZ-a,

• Izveštaj o stanju odbrane od poplava na teritoriji Republike Srbije, kao posledica obilnih padavina i preduzete mere od strane Republičke direkcije za vode, JVP „Srbijavode“, „Vode Vojvodine“ i „Beogradvode“.

• Izveštaj o stanju odbrane od poplava na teritoriji grada Beograda, kao posledica obilnih padavina i preduzete mere od strane JVP „Beogradvode“,

• Izveštaj o stanju i aktivnostima u vezi zaštite i spasavanja od poplava u Republici Srbiji, od strane Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije.

Predloženo je formiranje stručno-operativnih timova i urađen zaključak za:

• Asanaciju terena

• Prikupljanje humanitarne pomoći

• Klizišta

Na osnovu Odluke o proglašenju vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije, Republički štab je izradio i dostavio Naređenje svim opštinskim i gradskim štabovima za vanredne situacije, okružnim štabovima za vanredne situacije, Štabu za vanredne situacije grada Beograd i Pokrajinskom štabu za vanredne situacije da:

– hitno aktiviraju sve svoje potrebne snage i sredstva radi sprovođenja mera zaštite i spasavanja ugroženog stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara za otklanjanje posledica od elementarne nepogode izazvane kišnim padavinama na teritorijama svoje nadležnosti,

– svi štabovi da budu u neprekidnom zasedanju i jednom dnevno (a po potrebi i češće) dostavljaju izveštaj Republičkom štabu za vanredne situacije.

Na osnovu pomenutog naređenja svi štabovi na teritoriji Republike Srbije izvršili su aktiviranje, preduzeli aktivnosti za stalno zasedanje i počeli da redovno izveštavaju Republički štab za vanredne situacije.

Dana 15. maja, obrazovan je Operativni štab Republičkog štaba za vanredne situacije, koji je dežurao u sali Sektora za vanredne situacije neprekidno. Operativni štab je koordinirao sve aktivnosti štabova na celoj teritoriji Republike Srbije, primao zahteve i organizovao da svi podaci koji su pratili vanrednu situaciju-poplavu budu obrađivani i da se svim štabovima pruži pomoć, kao i usmeravanje pojedinaca, privrednih društava i preduzetnika za prikupljanje neophodne pomoći, evidencija i prikupljanje podataka o iskazanim zahtevima za pružanje pomoći ugroženom stanovništvu i usmeravanje materijalnih dobara za uključivanje u akcije zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara, pružanje obaveštenja evakuisanim građanima, prikupljanje i distribucija humanitarne pomoći od pojedinaca, udruženja građana, privrednih društava i privrednika. Obezbeđene su direktne telefonske veze za komunikaciju sa svim zainteresovanim za pružanje pomoći, smeštaja evakuisanih lica, obezbeđenja i transporta hrane, vode, odeće i obuće prema ugroženim područjima, kao i upućivanje mehanizacije na područja gde je to bilo neophodno. Koordinirana je aktivnost džakiranja peska na Makišu za potrebe ugroženih gradova i opština. Pesak je sa kamionima privatnih prevoznika koji su se prijavili vožen za Obrenovac, Šabac i Sremsku Mitrovicu.

Operativni štab SVS koordinirao je aktivnosti nadležnih organa na evakuaciji ugroženog stanovništva, aktivnosti prijema međunarodne pomoći i pratnju specijalizovanih timova od graničnih prelaza do mesta određenih za pružanje pomoći.

Najugroženiji gradovi dana 23. maja 2014. su bili Šabac, Sremska Mitrovica, i opštine na teritoriji Republike Srbije od posledica poplavnog talasa: Obrenovac, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija, Vladimirci, Koceljeva, Šid, Svilajnac, Paraćin, Ub, Lajkovac, Ljig, Osečina, Mionica, Smederevska Palanka, Trstenik, Bajina Bašta.

Posledice od poplava i pojava klizišta

Na područjima koja su ugrožena poplavama, problem predstavlja veliki broj klizišta i odrona koja ugrožavaju infrastrukturu (puteve, telekomunikacije idr.)

Štete

Preliminarni podaci o posledicama poplavnog talasa na putevima od 14. do 20. maja 2014.g.

Mostovi : na kategorisanim putevima srušeno oko 30, a oštećeno oko 50 mostova.

Na opštinskim i nekategorisanim putevima srušeno ili oštećeno oko 200 mostova.

Putevi: usled odrona ili klizišta, oštećeni su kategorisani putevi na više deonica; preko 20 kategorisanih puteva i više stotina opštinskih i nekategorisanih puteva.

Pruge: bujica je odnela deo pruge u Tamnavi (Ub), oko 10km.

Stambeni objekti: srušeno preko 200, oštećeno više stotina i nekolikohiljada kuća je onesposobljeno na ugroženim područjima.

Javni objekti: preko 50(najviše osnovnih škola).

Poslovni objekti: preko 300 oštećenih i onesposobljenih objekata.

Energetski objekti: poplavni talas umanjio je pouzdanost sistema za prenos električne energije, posebno vitalnih objekata za prenos iz termoelektrane Kolubara, i TENT-a A u Obrenovcu.

Sektor za vanredne situacije obavestio je sva ministarstva o angažovanju inspekcijskih službi iz svoje nadležnosti, da odmah izađu na teren, posebno na najkritičnija mesta koja su pretrpela posledice poplava, u cilju organizacije ublažavanja i otklanjanja posledica nastalih poplavnim talasom. Inspekcijske službe nakon obaveštenja su aktivirane na ugroženim područjima.

Ministarstva su prema svojim nadležnostima, aktivirala inspekcijske službe. Organizovana je asanacija terena, uklanjanje uginule stoke na mestima na kojima je bilo pristupa poplavljenim područjima.

Vojska Srbije je sa 91 pripadnikom i 15 cisterni za dekontaminaciju, cisternom za vodu i 17 motornih vozila (kamiona TAM 110/150), vršila dekontaminaciju 38.500 m2 terena u Lazarevcu, Obrenovcu, Loznici, Smederevskoj Palanci, Trsteniku, Paraćinu, Stalaću i Svilajncu, dekontaminaciju 2.800 m2 puteva i 500 m2 magacinskog prostora. Na područjima ugroženim poplavom, nastavljena je akcija veterinarskih službi na sakupljanu leševa uginulih životinja i sanacija terena i to na teritoriji opština: Lazarevac, Obrenovac, Krupanj, Šabac, Svilajnac, kao i na području Mačvanskog, Braničevskog i Rasinskog okruga, dok je na području opštine Smederevska Palanka, usled zaostale vode, bilo nemoguće sprovesti kompletno uklanjanje leševa uginulih životinja.

Prema izveštajima regionalnih kancelarija veterinarske inspekcije od poplavne krize do danas sprovedene su mere primarne dezinfekcije i sanacije terena na 417 individualna gazdinstva i farmi sa kojih je uklonjen životinjski otpad. U kafilerije je upućeno preko 210 tona životinjskog otpada i preko 111 tona hrane životinjskog porekla nebezbedne za upotrebu iz skladišta i individualnih zamrzivača…

Upozorenje od 12. maja

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je na osnovu rane najave Republičkog hidrometeorološkog zavoda o prognozi obilnih padavina na teritoriji Republike Srbije, depešom broj 161-745/14 od 12.05.2014. godine, preko operativnih centara, preneo preliminarno upozorenje svim komandantima štabova za vanredne situacije o očekivanim količinama padavina. Informacija je prosleđena u cilju uvođenja pripravnosti u štabovima i podizanja spremnosti svih subjekata koji učestvuju u sprovođenju operativnih i preventivnih mera odbrane od poplava u sklopu jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja. Upozorenje se naročito odnosilo na preduzimanje mera na odbrani od poplava na vodotocima drugog reda. Obilne padavine na teritoriji Republike Srbije počele su u noći između 13. i 14. maja 2014. godine. Povodom toga, Sektor za vanredne situacije je otpočeo praćenje događaja na teritoriji Republike Srbije, tokom 24 sata. Aktiviran je kompletan operativni sastav vatrogasno – spasilačkih jedinica, kao i svi specijalistički timovi za spasavanje i rad na vodi. Dešavanja na terenu uslovila su potrebu za dislociranjem ekipa vatrogasno – spasilačkih jedinica i rukovođenje od strane Sektora za vanredne situacije.

Spasavanja

Dana 13. maja, pripadnici svih 6 specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi Uprave za vatrogasno – spasilačke jedinice su stavljeni u pripravnost, a njihova mobilizacija i preventivno dislociranje na područja za koja se realno očekivalo da će biti prva zahvaćena poplavama, izvršeno je 14. maja. Beogradski tim sa 7 pripadnika upućen je u Loznicu, a deo tima od 5 članova u Osečinu. Istog dana, na navedene lokacije je upućen i tim iz Niša, koji se odmah uključio u akcije spasavanja ugroženih lica na području opština Ljig i Lajkovac, a potom i Valjeva. Novosadski tim (11 vatrogasaca spasioca sa 3 vozila i 3 čamca) upućen je u Čačak, a deo kraljevačkog tima u Valjevo. Rukovodioci Uprave za civilnu zaštitu angažovani su u Odeljenju za vanredne situacije u Jagodini, u cilju organizacije i sprovođenja operativnih mera zaštite i spasavanja, u periodu od 15. do 17. maja, kao i na poslovima koordinacije sa Vojskom Srbije oko prijema ekipa i praćenja njihovog rada na terenu. Tim Uprave za civilnu zaštitu je 14. i 15. maja, učestvovao u spasilačkim aktivnostima u Lazarevcu.

Dana 15. maja, izvršena je mobilizacija specijalizovane jedinice civilne zaštite za spasavanje na vodi i pod vodom. Nakon izvršenih priprema, jedinica je angažovana na evakuaciji ugroženog stanovništva, i to u Čačku i Obrenovcu. Jedinica za spasavanje na vodi Odeljenja za vanredne situacije u Somboru, angažovana je u Obrenovcu na spasavanju i evakuaciji ljudi. Zbog intenziteta poplavnog talasa i neophodnog angažovanja većeg broja ljudi i tehnike i opreme, od Ministarstva odbrane je zatraženo angažovanje pripadnika Vojske Srbije na području Čačka, Šapca, Loznice i Koceljeve, čiji su se pripadnici uključili u aktivnosti spasavanja tokom noći i u ranim satima narednog dana. Od 14. maja, gradovi Zaječar, Valjevo, Šabac i Loznica, kao i opštine Obrenovac, Kosjerić, Požega, Ub, Osečina, Ljig, Lajkovac, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija i Gornji Milanovac zbog velike količine padavina na svojim područjima, proglasile su vanrednu situaciju. Zbog velikih poplava koje su pogodile više okruga 15. maja održana je vanredna sednica Republičkog štaba za vanredne situacije na kojoj je usvojen zaključak da se predloži Vladi Republike Srbije da proglasi vanrednu situaciju na celoj teritoriji Republike Srbije. Na sednici Vlade održanoj istog dana, doneta je Odluka o proglašenju vanredne situacije na celoj teritoriji Republike Srbije. U cilju efikasnijeg odgovora na vanrednu situaciju, Republika Srbija je uputila zahtev za pomoć međunarodnoj zajednici – vladama Ruske Federacije, Slovenije i Mađarske, kao i Evropskoj komisiji, koji je nakon toga prosleđen svim članicama Evropskog mehanizma civilne zaštite.

U akcijama zaštite i spasavanja angažovane su sve snage i sredstva Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, a pomoć su pružili i spasilački timovi iz 13 zemalja: Rusije, Belorusije, Slovenije, Bugarske, Danske, Češke, Nemačke, Rumunije, Austrije, Francuske, Mađarske, Makedonije i Crne Gore sa opremom za spasavanje. Takođe, na spasavanju, izviđanju i dostavljanju hrane i životnih namirnica angažovani su bili i helikopteri iz Rusije, Slovenije, Švajcarske, Nemačke, Makedonije, Mađarske, Belorusije i iz kontigenta EULEX. Pomenuti timovi su angažovani na području Obrenovca, Kostolca, Lazarevca, Šapca, Sremske Mitrovice, Jagodine, Paraćina, Kolubare, Šapca, Progara i Uba uz koordinaciju Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Srbije. Važno je napomenuti da je za potrebe pomoći u koordinaciji angažovanja i boravka međunarodnih timova u Srbiji, prisutan bio tim iz Ujedinjenih nacija i tim iz Evropske komisije (za fasilitaciju pomoći Evropskog mehanizma civilne zaštite). Težišne aktivnosti bile su: biološka dekontaminacija terena i snabdevanje stanovništva vodom, lekovima i životnim namirnicama, a ostale – sanacija klizišta, ojačavanje nasipa, ispumpavanje vode, praćenje sanitarnih uslova u prihvatnim centrima.

Evakuacije

Na teritoriji Republike Srbije evakuisano je ukupno 31.879 lica, sa ugroženog područja. Evakuisani su smešteni u 136 prihvatnih centara dok je jedan deo smešten kod rodbine i prijatelja. Od strane pripadnika vatrogasno – spasilačkih jedinica izvršena je evakuacija 8.454 lica, a 4.713 je spašeno. Poplavljeno je 2.260 objekata, a 1.763 su bila ugrožena (nisu uzeti u obzir u Obrenovcu, Paraćinu i Svilajncu). Sa područja opštine Obrenovac evakuisano je 25.000 lica, od čega su 5.252 smeštena u prihvatne centre, pretežno starije osobe, ali i 1.270 dece i 236 beba. U toku vanredne situacije, prilikom spasavanja lica, život je izgubio jedan vatrogasac spasilac.

Najugoženiji

Dana 23. maja 2014. godine, najugroženija područja od poplavnog talasa su: Obrenovac, kao i naselja Veliko Polje, Belo Polje, Rvati, Zabrežje, Zvečka i Skela; Lazarevac – Veliki Crljeni, Sumeć i Kopovi; Kostolac – Bradarac, Maruljevac, Drmno i Stari Kostolac; Šabac – 8 mesnih zajednica u gradu i naselja Prnjavor, Drenovac, Ševarice, Pričinović, Tabanović, Mrđenovac, Mišar, Miokus, Orid, Lipolist, Petkovica, Bela Reka, Ribari, Bogosavac i Metlić; Mali Zvornik – Velika Reka, Donja Trešnjica, Radalj, Borina i Culine; Krupanj – Kostajnik, Brštica, Kržava, Tomanj, Bogoštica, Banjevac, Lipenović, Likodra, Krasava, Brezovica, Dvorska, Tolisavac i Krupanj; Loznica – Draginac, Bradić, Brnjac, Straža, Jelav, Lešnica, Cikote, Gornji Dobrić i Donja Badanja; Ljubovija – Crnča, Selenac, Podgaj, Grčići, Gornja Trešnjica, Gornja i Donja Ljuboviđa i Gornje Košlje; Vladimirci – Provo i Dragojevac; Koceljeva – Varošica Koceljeva, Bošnjak, Draginje, Galović, Subotica, Ljutice, Kamenica, Goločelo, Ćukovine, Gradojević, Donje Crniljevo, Svileuva, Batalage, Družetić, Bresnica i Zukve i Bogatić – Crna Bara i Očage; Sremska Mitrovica – naselje Sremska Rača i područje opštine Šid – naselje Jamena, Morović, Višnjićevo i Bosut; Svilajnac, Ćuprija, Paraćin; Rekovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Osečina i Mionica.

Ugrožena infrastruktura

Poplavama i klizištima ugrožena je bila infrastruktura (putevi, telekomunikacije i dr.). Prema preliminarnim podacima, pričinjene su sledeće posledice poplavnog talasa: srušeno je 30 i oštećeno 50 mostova na kategorisanim i oko 200 na nekategorisanim putevima. Usled odrona i klizišta oštećeno je oko 20 kategorisanih i više stotina lokalnih puteva. Posebno značajno za železnički saobraćaj je oštećenje pruge na području Uba (oko 10 kilometara). Srušeno je preko 200 stambenih objekata, više stotina je oštećeno, dok je nekoliko hiljada kuća neupotrebljivo za stanovanje. Oštećeno je preko 50 javnih (najviše Osnovnih škola) i 300 poslovnih objekata. Poplavni talas je umanjio pouzdanost velikih sistema za prenos električne energije (termoelektrana „Kolubara“ i „TENT – A“ u Obrenovcu)…

Izvor: Izveštaj o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava (DOC format)

***

15.05.2014. Prodor vode u kop Tamnava istočno pollje, a zatim i u Tamnava zapadno polje

U noći između 14.05.2014. godine, došlo je do velikog priliva vode iz reke Kolubare, Peštana i Kladnice u zoni zapadnog dela kolubarskog basena u ranim jutarnjim satima 15.05.2014. godine, došlo je do prelivanja odbrambenih nasipa na reci Kolubari na delu gde se reka Vranišina uliva u reku Kolubaru i do prodora vode u Kop Tamnava istočno polje, a zatim u Kop Tamnava zapadno polje. Sve to vreme radilo se na spašavanju – izvlačenju pokretne imovine: buldožera, cevopolagača, rovokopača i dr. na više nivelete. Prelivanjem preko nasipa Kolubara je erodovala materijal i formirala praktično novo korito prema PK Tamnava zapadno polje.

Na ulivu reke Peštan u Kolubaru došlo je do prelivanja vode preko odbrambenih nasipa, koji su ponovo erodovani i do prodora vode iz Kolubare i Peštana u Kop Veliki crljeni.

Na zaštitnom sistemu kod Kladnice se nalazi brana Paljuvi Viš i retenzija Kladnice. Retenzija Kladnice je bila u funkciji sve do 15.05.2014. godine, do jutarnjih sati kada je došlo do prodora vode u postrojenje iz kojih se pumpa voda iz retenzije. Nivo vode je 15-og bio 2m ispod krune brane. Sve vreme je rađeno na osposobljavanju crpne stanice ali je sve bilo ovlažilo i nije bilo mogućnosti da postrojenje pokrene. U popodnevnim satima 15.05.2014. godine, oko 18 časova počela je da preliva akumulacija

U Kopu Tamnava zapadno polje akumulirano je oko 210.000 000 mz vode, a u Velikim crljenima 26.000.000mz. Na Kopovima Polje „D“ i Polje „C“ došlo je do sakupljanja velike količine vode u depresijama kuda prolaze transporteri za izvoz uglja. Na BTS sistemu Polje „D“ neophodno je ispumpati oko 400.000 mz vode da bi sistem mogao da otkopava i transportuje ugalj do postrojenja u Preradi.

Na BTU sistemu akumulirano je oko 800.000 mz vode. Na ispumpavanju je 6 pumpi. Nema ugroženih velikih bagera na ova dva kopa. Svi zaposleni, a koji lično nisu ugroženi u poplavama su angažovani na otklanjanju posledica poplave. Za one koji su radili u vreme kada objekti Ugostitrljstva nisu radili obezbeđena je hrana i voda za piće i imali su na raspolaganju svoju ličnu zaštitnu opremu.
Neprekidni su kontakti sa Sektorom za vanredne situacije oko obezbeđenja dovoljne količine pumpi visokog kapaciteta i potrebnih tehničkih mogučnosti za ispumpavanje vode iz dva poplavljena površinska kopa, gde prednost ima Kop „Veliki Crljeni“ jer je u pitanju manja količina vode i brže se dolazi do mogućnosti eksploatacije uglja. U aktivnosti oko obezbeđenja neophodnih pumpi i su uključeni i Direkcija za proizvodnju uglja i električne energije i Direkcija za strategiju i investicije EPS-a. Takođe Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ je uključen u izradu projektne dokumentacije za sanaciju objekata uništenih ili oštećenih poplavom…

Van pogona generatori u TENT-u A

Najveća pažnja posvećena je elektroenergetskom sistemu gde je situacija bila najkomplikovanija i menjala se iz sata u sat. Najugroženiji je bio termosektor jer su poplavni talasi i bujični tokovi ugrožavali gotovo sve površinske kopove i termoblokove.

Izlivanje Kolubare tokom 15. i 16. maja 2014. dovelo je do proboja vode na površinske kopove, tako da je oprema kolubarskih rudnika (tamnavski kopovi i Veliki Crljeni) bila potpuno potopljena. Došlo je do oštećenja na delovima pruge za dovoz uglja iz rudnika Kolubara u TENT A i TENT B. To je za posledicu imalo da je 15. maja 2014. van pogona stavljen G3 u TE Kolubara i da je obustavljen prevoz uglja prema Obrenovcu. Tokom istog dana došlo je do prodora vode u TS Obrenovac, tako da je doneta odluka da se iz bezbednosnih razloga stave van pogona generatori u TENT-u A.

U koordinaciji sa MUP – Sektorom za vanredne situacije, predstavnicima lokalne samouprave, preventivno i u cilju zaštite života građana, isključivane su trafostanice, zbog čega su, u najvećem broju slučajeva, planski bez napajanja električnom energijom ostajali pojedini delovi gradova i opština koje su bile najviše ugrožene poplavama, što je dovelo do toga da je u maksimumu bez električne energije, u jednom trenutku, bilo 135000 korisnika. Na zahtev Ministarstva sve nadležne službe JP EPS-a, JP EMS-a i elektrodistribucija su bili neprekidno na terenu, što je dovelo do toga da je za manje od 48 sati za najveći broj korisnika koji su bili bez električne energije uspostavljeno snabdevanje.

U periodu od 15. maja 2014. do 25. maja 2014. proizvodne mogućnosti JP EPS su bile značajno snižene. Zbog problema sa dopremom uglja, takođe izazvanog poplavama i TENT B je radio sa sniženim kapacitetom, što je dovelo do toga da je u sistemu bilo neraspoloživo oko 1000 MW termokapaciteta. Hidroelektrane Đerdap 1 i 2 su zbog potrebe snižavanja vodostaja otvorile zatvarače, a što je smanjilo proizvodnju za oko 500 MW. Nedostajuću proizvodnju JP EPS je pokrio uvozom pre svega od ERS, EPCG i NEK u cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja potrošača u Srbiji.

Važno je napomenuti, da i pored do sada nezapamćene elementarne nepogode koja je pogodila Srbiju, nije došlo do redukcijskih isključenja. Svi građani Srbije, osim gradova i opština gde su kuće bile poplavljene, su tokom vanredne situacije imali potpuno normalno snabdevanje električnom energijom. Nije bilo ispada u prenosnom sistemu koji su ugrozili snabdevanje. JP EMS je bio pripremljen da u svakoj situaciji obezbedi alternativno napajanje.

Tokom vanredne situacije došlo je do delimičnog smanjenja proizvodnje uglja JP PEU Resavica kao posledica obilnih padavina koje su ugrožavale proizvodnju kao i neprohodnosti pojedinih putnih pravaca. Direktne posledice zbog obilnih padavina na proizvodne aktivnosti u rudnicima najviše su uticale na Ibarske rudnike, te rudnike Jasenovac i Rembas. U Ibarskim rudnicima onemogućen je rad u PK „Pregorelica“ od 14. maja do 19. maja 2014. zbog visokog dotoka vode na etažu u uglju na PK. U istom periodu pored radova na podzemnoj eksploataciji u jamama „Jarando“ i „Tadenje“ rađeno je na odvodnjavanju PK kao i na otkrivci uglja. Rudnik Jasenovac nije radio 15. i 16. maja 2014. ѓodine. Kao posledica klizišta je oštećen put prema rudniku i podkopan stub dalekovoda 35kV kao i aktivirano klizište kod mašinske radionice. Sve posledice poplava su otklonjene u sopstvenoj režiji sa rudničkom mehanizacijom osim klizišta kod mašinske radionice u dužini 90 m koje će se sanirati u narednom periodu. U periodu kada nije bio omogućen dolazak radnika na posao organizovano je sigurnosno dežurstvo na pumpanju vode i provetravanju jame sa radnicima koji su prevezeni do rudnika utovarivačem ULT. Rudnik Rembas nije imao prekid proizvodnje ali je radio smanjenim brojem radnika zbog nedolaska autobusa sa radnicima 15, 16. i 17. maja 2014. iz pravaca Lomnica i Plažane i Sige prema Vodni. Pored toga aktivirano je klizište na pristupnom putu ka jalovištu dana 17. maja 2014. oko 21.00 čas koje je prouzrokovalo materijalnu štetu na stambenom objektu u naselju „7.juli“ i onemogućilo odlaganje jalovine na jalovištu „Ražanjski potok“ te se koriste alternativna odlagališta u „Ravnoj Reci“. Ugrožene porodice su preko Kriznog štaba u Despotovcu privremeno smeštene u ugostiteljske objekte „Rembas-Đula“.

Ukupno 365 radnika iz svih rudnika JP PEU Resavica učestovalo je 17. i 18. maja 2014. u izgradnji odbrambenog nasipa u Šapcu. Pored toga članovi čete za spasavanje rudnika Rembas, ukupno 49 radnika, učestvovali su u izgradnji nasipa na reci Resavi 15. i 16. maja 2014. godine u cilju odbrane Despotovca.

Paralelno sa odbranom najznačajnih energetskih objekata, Ministarstvo rudarstva i energetike u koordinaciji sa energetskim preduzećima je obavljalo pripreme za hitno vraćanje u funkciju delova sistema koji su usled poplava iz različitih razloga prestali sa radom. Tako su u rekordno kratkom roku stvoreni uslovi da se nastavi isporuka uglja iz Kolubare i prvi voz sa ugljem je put Obrenovca krenuo u četvrtak 22. maja 2014. godine, a blok 1 TENT A je ponovo aktiviran i sinhronizovan u punoj snazi na mrežu 24. i 25. maja 2014. godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike je koordiniralo i neposredno učestvovalo i u svim ostalim aktivnostima koje su sastavni deo ovog Izveštaja, a nalaze se u prilozima kao Izveštaji energetskih kompanija kao i u velikom broju pojedinačnih događaja i situacija poput helikopterske akcije evakuacije zaposlenih u distribuciji u Obrenovcu, obezbeđivanju nafte za Krupanj, mazuta za Šabac itd.

Detaljna sagledavanja o posledicama poplava u energetskom sektoru odnosno štetama te merama, aktivnostima i vremenskoj dinamici potrebnoj za saniranje posledica poplava su u toku.

Na osnovu detaljnih sagledavanja analiziraće se i uticaj na Energetski bilans Republike Srbije, kao i posledice po rad energetskog sistema Srbije te pouzdano, kvalitetno i sigurno snabdevanje energijom i energentima u narednom periodu, a naročito u narednoj grejnoj sezoni 2014/2015.

Važno je napomenuti da poplave koje su ugrozile rad i stabilnost energetskog sistema, a naročito elektroenergetskog sistema, mogu dodatno u slučaju (najavljene moguće 3. juna 2014.) obustave isporuke prirodnog gasa zbog političke situacije u Ukrajini, otežati funkcionisanje energetskog sistema i pouzdano, kvalitetno i sigurno snabdevanje energijom i energentima, a posebno u narednoj grejnoj sezoni 2014/2015.

Imajući u vidu gore navedeno kao i moguću situaciju u vezi snabdevanja prirodnim gasom, neophodno je da se saniranje posledica od poplava sprovede što je moguće pre kako bi se grejna sezona 2014/2015 odvijala bez značajnijh poremećaja u snabdevanju energijom i energentima…

Štete na proizvodnim kapacitetima EPS:

Precizne i detaljnije procene nije moguće sačiniti u ovom momentu. Prve procene direktnih šteta ukazuju na iznis od 149,3 miliona evra (detaljniji prikaz nalazi se u prilogu 2), i to:

GRUBA OCENA ŠTETE NA OPREMI

Površinski kopovi Zapadno polje i Veliki Crljeni: ` 124 mil €

TE Kolubara A 8 mil €

TENT A, TENT B i Železnički transport: 2,8 mil €

Elektrodistributivne trafostanice i vodovi 14,5 mil €

UKUPNO: 149,3 mil €

Posledice poplava

Opšti pregled situacije na elektranama i kopovima:

Borba za savladavanje stihije još uvek traje i popis šteta koje su nanete Elektroprivredi Srbije nije konačan.

Termoelektrane „Nikola Tesla A“ i „Kostolac B“ su još uvek ugrožene od poplavnih voda i brane se svim sredstvima.

Opremi koja je najviše oštećena – potopljenoj opremi kolubarskih rudnika još uvek se ne može prići, da bi se utvrdila šteta

Oštećeni su delovi pruge za dovoz uglja iz RB Kolubara u TENT A i TENT B.

Oprema hidroelektrana nije oštećena u poplavama.

Hidroelektrane su pretrpele štete na pomoćnim građevinskim objektima u svojoj okolini, prvenstveno u priobalju.

Pregled opreme u elektranama i kopovima koja je bila ili je još uvek potopljena:

Oprema PK Tamnava Zapadno polje: 2. BTO sistem, 3. BTO sistem, 1. BTD sistem, 2. BTD sistem, 4. BTD sistem, sistem međuslojne jalovine, bageri dreglajni (4 komada),

Zaštitni nasip crpne akumulacija „Kladnica“

Oprema PK Veliki Crljeni: BTD sistem

Pogon Pomoćna mehanizacija: buldozer (kom. 1), cevopolagač (kom. 7), hidraulični bager (kom. 6), dizalice (kom. 2), univerzalni hidraulični bager (kom. 1)

Oprema TENT A: pumpni agregati koji se nalaze na koti -3 m, pedesetak snage od 25 – 110 kw i dvadesetak snage od 180 – 630 kw

Oprema TE Kolubara A: havarisana dva transformatora 110/35 kv, 20 mva i jedan transformator 110/6 kv, 12,5 mva, izgoreli kablovi i kompletan sistem za upravljanje, merenje i regulaciju blokova 1-4, približno 1/3 visokonaponske opreme TS

Oprema TE Kolubara A (blokovi 1 – 5) koja je bila potopljena: sva oprema ispod kote nula i sva oprema na koti nula koja je montirana na visini manjoj od 1 m (visina vode u kotlarnici, mašinskoj sali i u spoljnim pogonima je bila 1m); potopljene su brojne pumpe, ventilatori, tehnička rashlada elektrane, hemijska priprema vode, regeneracija kondenzata, postrojenja pitke vode, delovi dopreme uglja, otprema šljake i pepela…

Potopljena su i razna pomoćna postrojenja i skladišta materijala i rezervnih delova

…Zbog problema sa dopremom uglja, takođe izazvanog poplavama, TENT B je radio sa sniženim kapacitetom. Zbog poplava je bilo neraspoloživo oko 1000 MW termokapaciteta. Hidroelektrane Đerdap 1 i 2 su zbog velikog dotoka na Dunavu snizile proizvodnju za oko 500 MW. Zbog redovnih godišnjih remonata neraspoloživo je bilo još oko 1500 MW termokapaciteta, s tim što treba imati u vidu činjenicu da bi u ovakvoj situaciji jedino bilo raspoloživo 300 MW (G1 u TE Kostolac B). Nedostajuću proizvodnju JP EPS je pokrio uvozom. JP EMS je uz saglasnost NOS-BiH, CGES i ESO-EAD omogućio da se pored slobodnih kapaciteta i TRM koristi za direktan uvoz električne energije JP EPS od ERS, EPCG i NEK u cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja potrošača u Srbiji.

Rad prenosnog sistema je bio najviše ugrožen u periodu od 16.05.2014. do 24.05.2014., ali posledica po napajanje potrošača zbog ispada u prenosnom sistemu nije bilo. Prenosni sistem je pripremljen da izdrži prvi veći ispad. U ovom periodu događaji koji su dodatno ugrozili rad prenosnog sistema su bili:

20.05.2014. u 11:46 ispala su oba generatora u RHE Bajina Bašta sa snagom od oko 470 MW zbog pada leptirastog zatvarača. Generatori su ponovo sinhronizovani u 12:27 i 12:21. Odstupanje u periodu neraspoloživosti je bilo oko 400 MW.

21.05.2014. u 04:37 ispali su dalekovodi učvoreni na 3. sistem sabirnica u TS Obrenovac: DV 213/1, DV 217/1, DV 250, DV 294A, DV 295 i DV 296. Svi dalekovodi su uključeni u periodu od 05:04 do 05:07.

21.05.2014. u 07:39 ponovo su ispali dalekovodi učvoreni na 3. sistem sabirnica u TS Obrenovac: DV 213/1, DV 217/1, DV 250 i DV 294A. DV 295 i DV 296 nisu ispadali. Svi dalekovodi su uključeni u periodu od 07:44 do 07:52.

22.05.2014. u 08:31 ispao je G2 u TENT B sa snagom od oko 500 MW zbog problema sa vakuumom. G2 je ponovo sinhronizovan u 10:15. Zbog ovog ispada uvedene su naponske redukcije.

Poplave su ugrozile i rad određenog broja postrojenja korisnika prenosnog sistema (u daljem tekstu KPS) koja imaju uticaj na rad prenosnog sistema. U ovim postrojenjima su takođe isključivani transformatori i komandni napon i vršeno je učvoravanje dalekovoda:

TS 110/35 kV Lešnica: komandni napon je isključen 15.05.2014. u 12:15, a uključen 16.05.2014. u 19:00

RP 110 kV Kolubara: komandni napon je isključen 15.05.2014. u 12:37, velika šteta je izazvana požarom, izgorela su tri transformatora 110/h i deo komandne zgrade

TS 110/35 kV Lazarevac: komandni napon je isključen 15.05.2014. u 09:30, a uključen 17.05.2014. u 15:45

TS 110/35/20 kV Šabac 2: komandni napon je isključen 15.05.2014. u 15:50, a uključen 19.05.2014. u 13:48

TS 110/35 kV S.Palanka: komandni napon je isključen 15.05.2014. u 23:25, a uključen 22.05.2014. u 12:20

TS 110/35 kV Beograd 22 (Barič): komandni napon je isključen 17.05.2014. u 15:00, a uključen 18.05.2014. u 11:30

TS 110/6 kV Šabac 4 (Zorka): komandni napon je isključen 17.05.2014. u 21:00, a uključen 21.05.2014. u 13:30.

Zbog ugroženog rada prenosnog sistema formiran je krizni štab JP EMS, dispečerske smene u NDC-u su u periodu od 15.05.2014. do 31.05.2014. pojačane koordinatorima i iskusnim dispečerima, a uvedena su i dežurstva rukovodilaca u NDC-u i RDC-ovima.

Ugrožen elektrosistem

Hronološki sled događaja 15.05.2014.

Konzum, Havarijska, Naponske redukcije

Konzum: 91000MWh, minimum 2700 MW, maksimum 4300 MW

Nabavljena je havarijska energija od rumunskog TSO u periodu 19:00-22:00 u iznosu 100MW satno.

Naponske redukcije su bile na snazi:

od 11:15 – 14:00 i

od 18:30 – 21:30.

Stanje u proizvodnim objektima

Zbog problema sa dopremom uglja blokovi u TENT A i TENT B vozili su tokom 15.05.2014. sniženo za oko 300MW. HE Đerdap 1 i 2 zbog velikih dotoka smanjuju proizvodnju, na kraju dana proizvode oko 200 MW manje.

Od 07:33 van pogona G3 u TE Kolubara (zaustavljen zbog nadolazećeg poplavnog talasa).

Od 16:16 van pogona G2 u TENTA zbog problema sa dopremom uglja (otišao u remont).

Neraspoloživo oko 800 MW: 600MW u termokapacitetima (zbog problema sa dopremom uglja i zaustavljanja generatora) i oko 200 MW u hidrokapacitetima (smanjena proizvodnja HE Đerdap 1 i 2 zbog velikih dotoka)…

Hronologija događaja i aktivnosti u TS Obrenovac

Oko 14:30 dobijena je informacija da se bujica vode približava trafostanici, i da je trenutno na udaljenosti od oko 100-200 m na strani prema gradu. Kanali sa obe strane puta prema TENT A su prepuni vode i ona počinje da se izliva na put i da se približava postrojenju na oko 100 m. Na objektu se trenutno nalazi 16 zaposlenih.

…Osoblje koje se nalazi u TS Obrenovac prati porast nivoa vode i procenjuje potrebu za isključenjem transformatora, spojnih polja i komandnih napona. Zbog porasta nivoa vode u 220 kV postrojenju:

U 19:21 isključen je transformator T-1, a u 19:22 isključen je transformator T-2.

U 19:22 isključena su oba spojna polja 220 kV.

U 19:27 isključen je komandni napon u 220 kV postrojenju.

Nakon dobijanja informacije da nivo vode raste i u 400 kV postrojenju:

U 22:28 isključeno je poprečno spojno polje, a potom je ugašen dizel agregat i isključen komandni napon u 400 kV postrojenju.

Ispao je i TK čvor u Obrenovcu zbog čega su ispale su mnoge VF veze. Izdavanje naloga je otežano i usporeno. Koriste se gradski i mobilni telefoni. Prvi sledeći ispad nekog drugog TK čvora može gotovo onesposobiti veći deo TK sistema.

Stanje u objektima KPS koji imaju uticaj na prenosni sistem

Oko 13:50 u TE Kolubara došlo je do kvara na transformatoru T5 110/6kV pri čemu je izbio požar, a došlo je i do izlivanja trafo ulja, požar se proširio na još dva transformatora T-4 i T-6.

Da bi se obezbedili uslovi za gašenje požara oko 14:15 isključeni su svi dalekovodi koji ulaze u postrojenje TE Kolubara sa drugih strana.

Nakon gašenja požara, od 20:00 ponovo TE Kolubara dobila napon na sabirnice 110 kV time je ponovo zatvorena petlja 110 kV u tom regionu. Dalekovodi su učvoreni kao pre požara.

U 19:00 vraćen komandni napon u TS Lešnica.

U 20:20 uključen je DV 1112 čime je prosleđen napon ka TS Tamnava Vreoci, radi napajanja pumpi (konzum oko 25 MW)…

Izvor: Izveštaj o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava (DOC format)

Republička direkcije za vode je, u periodu od 15. do 24. maja 2014. godine, preduzela sledeće mere:

– naloženo je JVP „Srbijavode“ da maksimalno podigne kapacitete i sprovodi mere i aktivnosti odbrane od poplava na vodama 1. i 2. reda, uspostavi komunikaciju i razmenu informacija i pruži potrebna uputstva i razjašnjenja u vezi lokalnih planova, kao i da stavi na uvid informacije, podatke i tehničku dokumentaciju u vezi uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda koji se odnose na teritoriju jedinice lokalne samuprave;

– s obzirom da se tokom navedenog perioda količina padavina kretala u intervalu od 150-180 mm na područjima zapadne i centralne Srbije, Republička direkcija za vode donela je naredbu da JVP „Srbijavode“ angažuju sve kapacitete i sprovede sve propisane mere na području koje je u njihovoj nadležnosti, kao i da se Republičkoj direkciji za vode obrati u slučaju potrebe u ljudstvu, mehanizaciji i opremi, kako bi se blagoi>vremeno angažovala javna vodoprivredna preduzeća sa ostalih područja;

– u slivovima brana korisnicima je dato uputstvo da upravljaju sa režimom voda u skladu sa vodnim dozvolama ili tehničkom dokumentacijom za upravljanje režimom akumulacije;

– data je obaveza JP „Ibar“ da na brani Zubin Potok shodno upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda o očekivanim padavinama većeg intenziteta, organizuje kontrolisano pražnjenje akumulacije i izvesti opštine o mogućnosti pojava povišenih nivoa u vodotoku Ibar kao i da preduzme sve druge potrebne mere;

– vodni inspektori su konstantno vršili kontrolu poštovanja propisanih nivoa u akumulaciji i vodostaja nizvodno od brane u Ibru, i o tome na dnevnoj bazi obaveštavali Republčku direkciju za vode, Republički centar za obaveštavanje i MUP, Sektor za vanredne situacije;

– nakon upozorenja od Republičkog hidrometeorološkog zavoda da sledi duži period sa obilnim padavinama Republička direkcija za vode je naložila Javnim vodoprivrednim preduzećima da angažuju sve kapacitete i sprovedu sve propisane mere na području koje je u njihovoj nadležnosti, kao i da o tome obaveštavaju sve subjekte iz Operativnog plana za odbranu od poplava za 2014. godinu;

– Vodnoj inspekciji je naloženo da u narednom periodu izvrši proveru spremnosti brana sa akumulacijama za odbranu od poplava…

U prethodnom desetogodišnjem periodu (posebno se izdvaja 2006.godina), u Srbiji su zabeleženi učestali poplavni događaji velikih razmera, ali su poplavni događaji u aprilu i maju 2014. godine prevazišli prethodne, po teritorijalnoj zastupljenosti, po vodostajima, dotocima i trajanju.

Poplavni događaji zabeleženi su na rekama Sava, Drina, Jadar; Štira, Lovačka reka, Kolubara, Ljubostinja, Ljuboviđa, Tamnava,Ub,Ljig, Likodra, Bogaštica, Čađevica, Kržava, Crni Timok, Timok, Mlava, Dunav, Beli Timok, Pek, Tisnica, Vitovnica, Jasenica, Lepenica, Bjelica, Čemernica, Đetinja, Ralja, Rača, Despotovica, Jezava, Bulinjak, Lugomir, Uglješnica, Ibar-Žičko Polje, Ibar-Sijaće polje, Crnica, Ravanica, Jovanovačka r,,Jablanica,Veternica,Sikirički potok, Belica, Toponička, Vlasina, J.Morava, Z.Morava, Resava, Kuburšnica, V. Morava i brojnim bujičnim pritokama ovih vodotokova…

Izlivanja i plavljenja priobalja zabeležena su u priobalju vodotoka na deonicama na kojima nema izgrađenih zaštitnih sistema i gde je stanje korita kritično u pogledu propusne moći ( Jadar – Zavlaka i nizvodno, Likodra – Brezovački pravac i do uliva u Jadar, Bogaštica, Čađevica, Kržava, Ljuboviđa,Tamnava van regulisanih deonica, Ljig nizvodno od Ljiga, Toplica, Ub, Kolubara nizvodno od Valjeva, Timok, Beli Timok, Crni Timok, Pek – uzvodno od postojeće regulacije, Mlava van regulisanih deonica, Kutinska reka – naselje Taskovići, Toponička reka – naselja Miljkovac, Paljina i Berčinac, Gabrovačka reka – naselja Gabrovac i Široke padine, Jovanovačka reka – naselje Bračin, reka Skrapež – Kosjerić, reka Đetinja – Požega, reka Moravica – Arilje, reka Bjelica – naselja Lučani, Viča i Turica, reka Zapadna Morava na neregulisanim deonicama, reka Crnica – Bošljane, Glavica, Davidovac, Jovanovačka reka, Pojate, Ćićevac, Drenovac, reka Resava- Lukovica, Plažane, Subotinac, Belica – Trnava, Lugomir – Glavinci i Kolare, potok Bulinjak- Kušiljevo, Kubršnica – Banja i reka V.Morava na neregulisanim deonicama)…

U aprilu mesecu, a kasnije i u maju, vanredne situacije su proglašene u opštinama Valjevo, Koceljeva, Ub, Lajkovac, Mionica, Ljig, Osečina, Loznica, Ljubovija, Krupanj, Šabac, Bogatić, Zaječar, Negotin, Majdanpek, Požarevac, Kučevo, Petrovac, Čačak, Lučani, Požega, Gornji Milanovac, Kosjerić, Trstenik, Kraljevo, V. Banja, Kruševac, Požarevac, S. Palanka, V. Plana, Aranđelovac, Paraćin, Svilajnac, Despotovac…

Usled poplavnih događaja na velikom broju vodotoka, koji su imali razmere elementarne nepogode, polovinom maja 2014. godine proglašena je na teritoriji Republike Srbije vanredna situacija („Službeni glasnik RS“, broj 52 od 15.05.2014. godine). Iako je Vlada 23.05.2014. godine donela Odluku o ukidanju vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije („Službeniglasnik RS“, broj 55/14), zbog rizika od novih šteta, na teritoriji mnogobrojnih opština i dalje su na snazi odluke o proglašenju vanredne situacije, u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 111/09, 92/11 i 93/12)….

SPROVEDENA ODBRANA OD POPLAVA SA INTERVENCIJAMA APRIL-MAJ 2014

U aprilu, a zatim i u maju mesecu 2014. godine, mere odbrane od poplava sprovođene su na deonicama sa izgrađenim zaštitnim objektima i to na oko 1.190 km odbrambene linije. Angažovano je oko 20 vodoprivrednih preduzeća iz Operativnog plana za odbranu od poplava, kao i određen broj preduzeća po pozivu rukovodioca odbrane za pomoć u najkritičnijim situacijama.

Izvršene su brojne hitne intervencije u toku odbrane za formiranje privremenih odbrambenih linija, Za zaštitu objekata od urušavanja utrošene su značajne količine materijala (džakova, peska, kamena, geotekstila), izvršene je nabavka i doprema pomoćne opreme (sredstava veze, rasvete, ličnih zaštitnih sredstava).

U najkritičnijim momentima po pozivu rukovodioca odbrane i uz saglasnost glavnog koordinatora, a u toku odbrane uključeni su i stručnjaci iz projektantskih kuća (iz Operativnog plana za odbranu od poplava) za procenu stabilnosti zaštitnih objekata i rizika od prelivanja privremenih odbrambenih linija…

POSLEDICE POPLAVNOG TALASA U PERIODU APRIL – MAJ 2014: OŠTEĆENjA ZAŠTITNIH OBJEKATA

Zabeležene su vanredno velike štete od poplava uglavnom na područjima koja nisu štićena, a izgrađen i zaštitni si stemi su bili na o zbiljnom testu izdržljivosti , posebno na Savi, Kolubari, Južnoj i Zapadnoj Moravi, kao i velikom broju bujičnih vodotokova. Procenjuje se da su oštećenja na mnogim zaštitnim objektima takvih razmera da se mo že des iti njihovo potpuno urušavanje. Primeri dati na Kolubari u Valjevu i na Lugomiru kod Jagodine…

***

U prethodnom periodu (od 2006. do 2010.), na slivovima velikih i malih reka na području u nadležnosti JVP „Srbijavode“, pri velikim vodama koje su dostizale i istorijske maksimume, potvrđena je funkcionalnost izgrađenih zaštitnih sistema i spremnost subjekata zaduženih za organizaciju i sprovođenje odbrane od poplava.

U periodu od 1999. do 2014. zabeleženi su česti poplavni talasi uglavnom na bujičnim tokovima. Izlivanja u zoni zaštitnih sistema i proboji zaštitnih vodnih objekata nisu zabeležena (izlivanja su se desila na rečnim deonicama bez zaštitnih objekata).

Uočeni su funkcionalni problemi zaštitnih sistema, a stepen ugroženosti zaštićenih priobalja povećan je i zbog nedovoljne propusne moći regulisanih rečnih korita, kao posledice smanjenog obima održavanja i značajnih oštećenja na velikom broju lokaliteta…

Izvor: Izveštaj o elementarnoj nepogodi – poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spasavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava (DOC format)