O kumovima, budžetu, novim tajkunima i Telekomu

KUMOVI, ISPUMPAVANJE, BUDŽET I MMF: Komentarišući reagovanja predsednika Vlade na BIRN-ov tekst objavljen u „Vremenu“, Žarković je ustvrdio da je u narečenom tekstu – sve tačno. „Ono što mene zabrinjava, to je da premijer odgovara na novinarsko pitanje i kaže ‘Ovi lažu, to su lažovi’. A u tom tekstu je sve tačno, tu nema nijedne pogrešne informacije. Taj tekst, koji bi u suštini prošao nezapaženo u srpskoj javnosti, jer ovde niko ništa ne sme ni da objavi, Vučić je podigao napadom na EU, sa optužbom da Davenport i EU plaćaju BIRN da bi njega srušili. Ako jedan tekst može da sruši Vladu, kakva je to onda Vlada?“, zapitao se Žarković.

Nadovezujući se na priču o (netransparentnom) poslovanju javnih preduzeća, Dušan Pavlović je objasnio da je to jedan od načina na koji se izvlače pare od poreskih obveznika. „Na tenderima koje organizuju javna preduzeća, uposli se neka firma koja je bliska sa vladajućom strukturom, koja, naravno, kontroliše ta javna preduzeća kroz direktore koje je tu postavila. U nekim od tih preduzeća direktori su veoma bliski rođaci ljudi koji sada sede u Vladi. Recimo, direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović je kum Aleksandra Vučića, a veoma je interesantno da je on i jedan od suvlasnika firme koja je radila isušivanje tog velikog kopa.

Firma koja pobedi na tenderu najčešće, mada ne uvek, nema nikakvo iskustvo u tom poslu – ona se na tenderu preplati, a sama unajmi neko drugo, stručno preduzeće, koje će zapravo da uradi ceo posao. Sad zamislite još petsto takvih, komunalnih, javnih, državnih preduzeća kroz koje ode po nekoliko miliona evra na preplaćenu uslugu. Gubici koji nastaju u tim preduzećima se kasnije faktički subvencionišu ili se nadomeštaju parama poreskih obveznika kroz budžet. To je jedna od stvari koja neprekidno stvara sistemski pritisak na budžet, i naš deficit i javni dug, jer se zadužujemo da bismo pokrili sve te gubitke, proističu upravo odatle – iz institucija koje omogućavaju da se parama poreskih obveznika finansiraju političke stranke.

Jedna od stvari na kojima je Aleksandar Vučić i stekao tako veliku popularnost jeste obećanje da će se sa takvom praksom prekinuti. Naravno, vrlo brzo se videlo da od toga nema ništa, jer u svim tim javnim preduzećima već dve i po godine situacija je ista kao u periodu 2008–2012.“

Goran Nikolić je rekao da sumnja u konačni dogovor sa MMF-om u februaru, jer ne veruje da će se prekinuti davanje garancija za javna preduzeća. „Deo tog aranžmana treba da bude da imamo i Svetsku banku i MMF direktno u nekim najvažnijim preduzećima, a sa druge strane, što će biti još teže za ostvarivanje, trebalo bi da se prekinu garancije za javna preduzeća koja su u problemu. Ne verujem da će ta preduzeća, koja tako dugo traže kupce, baš sad, volšebno, uspeti da ih nađu za mesec i po dana. Takođe, tu treba dodati aranžman sa Esmarkom. EU treba da dâ saglasnost za pomoć koju će Srbija, verovatno, dati za to preduzeće. Bojim se da će biti veoma teško da opstane ovaj budžet koji je najavljen, mislim da će on već u februaru biti razmatran za rebalans, odnosno, da od sporazuma sa MMF-om neće biti ništa“, rekao je Nikolić.

SUKOB SA EU I NOVA TAJKUNSKA KLASA: Žarković je otvorio i pitanje nove tajkunske klase, pitanje „koje se u ovom društvu izbegava“. „Pitanje javnih nabavki, trošenja fondova, privilegovanog poslovanja otvara novo pitanje. Sa radikalnom promenom političkog režima prirodno je da dolazi do stvaranja nove tajkunske klase, i mislim da i u tome leži jedan od razloga ove pobune. Tu se sada formiraju novi Miškovići, možda je i na Beka pucano upravo zbog toga, zbog konkurencije u nekom ozbiljnom biznisu“, rekao je glavni urednik „Vremena“.

„Nisam očekivao ovako brzo zaoštravanje sukoba sa EU“, kazao je Pavlović, „ali mislim da je to bilo neizbežno, jer će se vrlo brzo videti da sve ono u šta je ova vlada ušla nije sposobna da isporuči, u ekonomiji, politici ili pravu. Vlada nema taj kapacitet i strukturno nije sposobna, jer stranka koja je zauzela glavne pozicije, može jedino da se izdržava kroz izvlačenje javnih para – kroz javna preduzeća, stranačko zapošljavanje, subvencije koje idu sa provizijom…

Kad premijer kaže da tajkuni više ne vladaju u Srbiji, on je delimično u pravu, zato što stara generacija tajkuna polako gubi svoje privilegije, samo, ne kaže da se stvara nova generacija. Javnost o tome manje priča, jednim delom zato što su mediji u debeloj defanzivi i zatvoreni za te priče, ali i zato što šira javnost zapravo i ne zna ko su ti ljudi. Nema dovoljno ovakvih afera koje izlaze napolje, sad se zapravo vidi ko su ti ljudi – veoma bliski premijeru i sve više i više ćemo saznavati ko su oni, ako bude bilo novinara koji će smeti da pišu o tome.“

Nikolić je dodao da je naivno misliti da je EU „sitan igrač“, koji može lako da se prevari ili izblefira navodnom promenom spoljnopolitičke orjentacije. „Gledajući kako brzopleto i impulsivno reaguje Vučić, deluje mi da on misli da igra igru sa ovim njegovima, iz stranke – kao da je to Gašić, pa će na sitno da ga prevari. A nisu to keramičari, to su ozbiljniji ljudi, i te sitne prevare i šibicarenje ne prolaze.

Takođe, mislim da ne treba precenjivati značaj tih ‘nekih ljudi’ koji su oko premijera. Ovo je vlast samovolje, kaprica jednog čoveka, ne postoje tu neke elite. Mislim da ovde sociologija ne pomaže mnogo, ovde postoji jedan čovek – kako on ustane ujutru, kako mu dođe, tako je. Ti ljudi su u igri dok njemu to odgovara.“

PRODAJA ŽELJEZARE, POLITIKA SUBVENCIJA I SIVA EKONOMIJA: Uz pretpostavku da će Željezara biti prodata na sličan način kao JAT, Pavlović je naveo da su takvi, tajni ugovori prilika za razne vrste prljavih dogovora, te da će verovatan uslov za prodaju Železare biti taj da država mora da daje subvencije za njeno poslovanje. „Budžet za 2015. ne sadrži nikakve subvencije za Željezaru, a verovatno je da će ova prodaja podrazumevati dodatna budžetska izdavanja koja se sad ne vide. Onda će to morati da se doda u rebalansu, i to znači da će budžet da se raspadne ako bude došlo do još nekog takvog dila. Onda ponovo imate veliki budžetski deficit, i dalje morate da se zadužujete i stvarate još veći problem nego što ste imali, zapravo nikakav problem niste ni rešili.

Prva stvar koju treba da prestanemo da radimo jeste da preko preduzeća vodimo socijalnu politiku. To je jedan od razloga naše propasti. Jedini razlog, koji se najčešće poteže, zašto Željezara ne sme da propadne, jeste da ti ljudi ne bi umrli od gladi. To je socijalno pitanje. Mnogo bi bilo jeftinije i ekonomski racionalnije zatvoriti Željezaru ako je neefikasna, a onda tim ljudima dati socijalnu pomoć. Da bi Željezara dobila subvenciju od nekoliko miliona evra svakog meseca, i to dok ne radi, vi te pare morate da uzmete od ljudi koji nešto privređuju, i onda oni finansiraju zatvorenu firmu. To će se verovatno nastaviti sa subvencijama koje ćemo morati da damo Esmarku, jer je on verovatno pod tim uslovima i pristao da dođe ovde.“

Goran Nikolić se suprotstavio ovom gledištu, rekavši da se on zalaže za subvencije. „Sa ovakvom politikom, za koju se zalaže kolega Pavlović, Srbija bi došla, ekonomski rečeno, u ‘ravnotežu na nižem nivou’. To znači niži nivo plata, niži nivo zaposlenosti, i niži nivo BDP-a. Sada smo na visokom nivou, u odnosu na nivo na kojem bismo bili sa vašom politikom, bez subvencija. Zahvaljujući subvencijama na stotine hiljada ljudi radi. Mislim da smo mi jedna od zemalja u svetu koja ima najbolje javne službe i najbolji civilni život, imajući u vidu BDP per capita. Kada bi neko pogledao naš BDP per capita, on bi očekivao da smo mi malo bolji od Etiopije. Imam tezu da ovde mnogo toga – nauka, novinarstvo, sport – funkcioniše na entuzijazmu. Zašto sam zastupnik subvencija? Ta priča o slobodnoj trgovini je velika prevara i zabluda. Nije Nemačka ili Amerika postala bogata zbog slobodne trgovine, upravo suprotno: sve te zemlje su postale bogate zato što su bile protekcionističke. Šta bi se sad desilo da se Srbija potpuno otvori, da ukine sve subvencije i da nema nikakvih carinskih barijera? Mogli bismo da zatvorimo radnju. Mi ni u čemu nismo konkurentni. Mi sa nemačkom firmom ne možemo da budemo konkurentni baš nigde, osim da se njima ne isplati da dovlače neki đevrek iz Hamburga dovde. Nemci su osvojili kanale distribucije, imaju ekonomiju obima, imaju vrhunski marketing, ulaganje u reklamu, imaju zaduživanje po dva odsto i niže. Ne mogu ja da se borim sa čovekom od dva i po metra, morao bih neki kamen da nađem.“

Pavlović je replicirao rekavši da je politika subvencija načelno moguća ukoliko postoji veoma mali broj preduzeća koje ih dobijaju, a da je neodrživo da se, kao kod nas, taj broj neprekidno povećava: „Činjenica da imamo ogroman deo sive ekonomije je upravo posledica toga. Da bi se te subvencije finansirale, morate deo privrede koji radi veoma visoko da opteretite porezima, dažbinama, doprinosima i taksama. Pošto je to za mnoge neizdrživo, oni beže u sivu ekonomiju, jer se tu ne plaća nikakav porez. I onda nemate dovoljno para za penzije, za zdravstveni fond, i nema dovoljno para za plate, i onda morate da smanjujete sve to, da biste preživeli. Ovo smanjenje plata i penzija u fiskalnoj konsolidaciji je posledica upravo toga – silnih subvencija i garancija za kredite koji se daju javnim preduzećima.“

ŠTA SA TELEKOMOM: „Po meni, a Vlada to neće da uradi, ostao je samo još jedan način da uravnotežite javne finansije, odnosno da deficit dovedete na održivih tri odsto – a to je obaranje kursa“, predložio je Goran Nikolić alternativu sadašnjem planu za fiskalnu konsolidaciju. „Mi naziremo neku fiskalnu strategiju za naredne tri godine, ali to su potpuno nerealne, optimistične projekcije koje idu sa idealnim scenarijem. Problem kod obaranja kursa su veliki igrači, kojima to ne odgovara, i ova vlada nije sposobna da povuče takav potez. Imate 550 milijardi trezorskih zapisa u dinarima, znači, veliki gubitnici bile bi strane banke. Takođe, psihološki bi to jako negativno delovalo po vlast. Na kraju, šta će biti bankrot, ako do njega dođe? Kurs i inflacija. Ne znači bankrot da će život danas da stane. Ne, samo će pasti kurs i inflacija će početi da se ubrzava.“

Govoreći o potencijalnoj prodaji Telekoma, Pavlović je rekao da je to jedan od načina na koji će Vlada pokušati da zatvori budžetske rupe, i da će se svi problemi koji se jave u budžetu za 2015. potencijalno rešavati prodajom Telekoma, „koji će onda odlaziti u tekuću potrošnju, što je najgore rešenje“.

„Nije to najgore rešenje“, usprotivio se Nikolić. „Gradiće se pruga Beograd–Subotica. Ako Kinezi hoće da je grade pod koncesiju, onda je ona isplativa. Ako neće, ako mi to finansiramo, prugu na kojoj ne bi bilo dovoljno čak ni putnika, a ne teretnog transporta, e to je najgore rešenje. Jedan besmisleni infrastrukturni projekat, to je ludilo. U Španiji imate aerodrome na koje nikada nije sleteo ni jedan jedini putnik. Bolje da pare dajete na gubitke koje pravite, nego da se zadužite po visokoj ceni. Načelno sam ja protiv privatizacije Telekoma. Ali, imajući u vidu naše političke elite, mislim da je to dobro rešenje, jer ćemo inače doći do nove Galenike, do nove Privredne banke, političke elite će Telekom pre ili kasnije uništiti.“