Nonpejperska glupost

Na top listi pokušaja zaglupljivanja javnosti besmislenim davanjem velikog službenog značaja zvanično beznačajnim postupcima non pejperi počinju da ugrožavaju poligraf.

Prvo je naslovne stranice novina i hedlajnove televizija punio nekakav „non pejper“ koji se misteriozno pojavio u javnosti, koji je predviđao promene granica u postjugoslovenskom prostoru po etničkom principu i koji se dovodio u vezu sa Janezom Janšom. Onda se jednako tajanstveno u kosovskim medijima pojavio drugi „non pejper“ koji polazi od nepromenjivosti granica i nezavisnosti Kosova i koji se dovodio u vezu sa Nemačkom i Francuskom.

Ne želim da ulazim u sadržaj ni jednih ni drugih papirića, zato što su i jedni i drugi papirić zapravo posve nevažni. U javnosti su ti papiri sa strahopoštovajem predstavljeni kao nekakvi tajni „non pejperi“, sa očiglednim ciljem da se prikrije njihova banalnost, zato što kod većine građana tako nešto nonpejpersko može da izazove osećanje da se radi o nekakvoj teoriji zavere, jer nisu upućeni u nimalo zavereničko pravo značenje tog pojma. Objašnjenja šta zapravo podrazumeva pojam „non pejper“ su potunula u senzacionalističkom razglabanju o tome kome li i ko radi o glavi.

Non pejper (ne-papir, tj. ne-dokment) je prosto naprosto pisana beleška kod koje je naglašen neslužbeni, neobavezujući karakter, pa zato nema pečat, potpis, zaglavlje, redni broj ili bilo šta slično. Non pejper nema nikakvu oznaku tajnosti, kao forma nije predviđen da bilo šta taji, tajni dokumenti, jelte, imaju oznaku „službena“, „državna“ ili već nekakva tajna, pa su za medije pravo blago kada ih se dokopaju. U diplomatskoj praksi je uobičajno da onaj ko je non pejper sastavio, ili onaj na koga se non pejper poziva, stavi svoj paraf, jer nije predviđeno da se krije njegov identitet.

Non pejper može da bude predlog, hipoteza, ideja, zapisnik razgovora, podsetnik, šta god. Non pejper nema propisanu formu, a zbog svog neobavezujećeg karaktera autor ga ne komentariše u javnosti.

Ovi papiprići koji su očigledno namerno dotureni medijima nisu nikakvi non pejperi nego probni baloni. A možda su prvi bili probni balon, a drugi odgovor na probni balon. Možda se uskoro pojavi i treći, četvrti, peti… pa nebo iznad Zapadnog Balkana bude bilo ispunjeno šarenim balonima.

Ipak, sasvim kratko o sadržaju tih papira, da bih podvukao zaludnost bavljenja njima: oni „Janšini“ papirići svojim duhom odgovaraju Vučićevim nikada javno objašnjenim predstavama o razmeni teritorija, dakle promeni granica. „Nemačko-francuski“ papirići svojim duhom odgovaraju predstavi Zapada, sa izuzetkom nekolicine zemalja. Sve u svemu – ništa novo.

Predlažem da mediji prestanu da se zamlaćuju sa tim neslužbenim pisanijima nepoznatih autora, da se ne pecaju na ovako providne igrice, ili ne učestvuju u njima.

Evo, ja počinjem sada.