Argumenti glasnogovornika

U „reakciji“ na deo mog intervjua objavljenog u tekstu pod naslovom „Fruit of Serbia“ („Vreme“ br. 711), g. Goran Živkov, pomoćnik u Ministarstvu poljoprivrede (želim da verujem da se nije ustručavao da dopiše i naziv države čiji je imenovani funkcioner, te da je zaista slučajno izostavio: Srbije), kao glasnogovornik vođe jednopartijskog „agrarnog tima“ gospođe Ivane Dulić-Marković, ispoljio je:

– evidentnu pravopisnu neukost ili, što je još poraznije, i običnom akademski obrazovanom građaninu a kamoli državnom funkcioneru i „ekspertu“ imenovanom od strane Vlade Srbije neprimereno omalovažavanje „protivnika“ navodeći malo početno slovo za po mom prezimenu „obeležene“ grupacije navodno mojih sledbenika: ševarlića;

– puko imputiranje nigde napisane ili izjavljene navodne moje lične zainteresovanosti za pisanje Strategije razvoja poljoprivrede Srbije – jer, to javno priznajem, sa „timom vašeg vođe“ ne pada mi na pamet da radim na urnisanju naše poljoprivrede i srpskog sela promovišući od strane dobrog dela meni poznatih inostranih i dela naših meni manje poznatih „eksperata“ nametnuti koncept „globalističkog tranzicionog kanibalizma u srpskoj poljoprivredi“;

– očiglednu ličnu ili od „vođe tima“ nametnutu politikantsku obnevidelost nesuvislom aluzijom na „moje pedesetogodišnje iskustvo savetodavca“, budući da bi u tom slučaju već sada bio najmanje 75-to godišnjak (Metusalem) ili da sam kao „savetodavac“ (a child prodigy) delovao od pete godine života (što bi mi u oba konteksta, priznajem, veoma imponovalo!);

– elementarno nepoznavanje naših prethodnih društveno-ekonomskih sistema i činjenica iz bliske (njemu možda i mrske!) istorije ove zemlje, budući da kao najmlađi član Radne grupe za izradu Strategije dugoročnog razvoja agroindustrijske proizvodnje SFRJ tokom 1982. godine nisam mogao biti – citiram: „savetodavac i strategijopisac i u Titovoj Centralno Planskoj Poljoprivredi“, jer je tzv. centralno-planski sistem privređivanja kod nas napušten već 1950-te a predsednik Josip Broz Tito je tada već dve godine bio pokojnik; niti sam iste poslove obavljao – citiram: „i u Miloševićevoj Dogovornoj Poljoprivredi“, jer sam kao (tada već sredovečni!) član Ekspertske grupe za izradu Dugoročne politike agrarnog razvoja SR Jugoslavije (usvojena 1999. godine od strane Savezne Vlade) bio angažovan u vreme kada je predsednik SRJ bio g. Slobodan Milošević (Da li je i to možda „demokratska insinuacija“ za eventualnu moju „lustraciju“ iz javnog delovanja u oblasti agroekonomije?), ali sistem „dogovorne ekonomije“ (a ne „Dogovorne Poljoprivrede“ – radi decidnije edukacije autora „reakcije“ na moje stavove) je oficijelno napušten znatno ranije pre inauguracije g. Miloševića na tu funkciju;

– nipodništavanje stručne kompetentnosti, jer ako neku novu „Strategiju“ pišu i „oplemenjivači“, onda je za očekivati da će, po analogiji takve kvazikompetentnosti bazirane na pohađanju (jednodnevnih do najduže jednonedeljnih) work shop-ova, i agrarni ekonomisti i ruralni planeri uskoro moći „takođe kompetentno“ da se bave i genetičkim inženjeringom;

– izuzetne menadžerske sposobnosti koordinirajući do sada „preko 400 ljudi koji učestvuju u izradi nove Strategije“, što zaslužuje da bude verifikovano i u Ginisovoj knjizi rekorda! Naučnoj i stručnoj javnosti iz oblasti agrarne ekonomije ostaje za utehu jedino eventualna verovatnoća da će sav taj galimatijas pri usklađivanju rukopisa „preko 400 izrađivača nove Strategije“ biti možda izbegnut – zbog očekivanih prevremenih republičkih izbora, koji će nadam se konačno staviti tačku na neodrživost apsurda da sva ministarstva u Vladi Srbije budu zaštićena neprikosnovenim „oreolom jednopartijske umnosti“!. U protivnom, g. Živkov, ukoliko smatrate da se celokupna „agrarna pamet“ Srbije nalazi samo u redovima jedne političke stranke (pa makar to bila i G17 plus!) i da nikom drugome nije dopušteno da ima i iznosi eventualno drugačije stavove od Vaših – onda ste u neshvatljivoj ZABLUDI o elementarnom značenju sintagme „pluralizam stavova“ koji ste tako zdušno promovisali u srpskoj „demokratskoj revoluciji“ posle oktobara 2000-te.

Ujedno, najlepše se zahvaljujem g. Živkovu što me je, mada sa neskrivenom željom da to bude sa neafirmativnom konotacijom, promovisao u „gurua“ naše agronomske misli! Baš ste preterali g. Živkov, ja za sebe nikada tako nešto nisam smeo ni da pomislim čak ni za oblast agroekonomije, a kamoli za sveukupnu agronomsku misao u srbiji. U znak „zahvalnosti“ za to neočekivano priznanje, a i radi njegovog neposrednog uvida u moju naučnu i stručnu (ne)kompetentnost (barem za oblast agroekonomije) darovaću mu pre nekoliko dana u zemlji „brata blizanca“ promovisanu monografiju – ponatis doktorske disertacije prvog doktoranda iz Evropske unije koja je doktorirala na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu – a sticajem verovatno ne slučajnih okolnosti – ja sam imao zadodovoljstvo da joj budem mentor i da tri godine neposredno sarađujemo upravo na temi o razvoju poljoprivrede Slovenije u periodu tranzicije i uključenja u EU. Ukoliko g. Živkov bude pažljivo čitao ovu poklonjenu knjigu, pojedine delove nužno će morati i po nekoliko puta, verujem da će konačno saznati i nešto korisno zahvaljujući delimično i doprinosu moje malenkosti kao „velikog savetnika za sva vremena i za sva pitanja“! I na kraju, zapamtite g. Živkov, ko se omalovažavajuće odnosi i stidi domaće pameti i domaćih poznavaoca agrarne stvarnosti (pri čemu prvenstveno mislim na veliki broj mojih kolega izopštenih i čak u ministarstvima poljoprivrede drugih zemalja denunciranih od strane „vođe vašeg tima“ ili je ona možda podlegla uticaju njenih „pomoćnika“) i treba da se „klanja inostranim ekspertima“ koji iz jedne u drugu tranzicijsku zemlju šetaju kao „putujuće pozorište Work–shop-ović“ – izuzimajući svakako časne pojedince i poznavaoce agroekonomske problematike, kao što je npr. Nancy Cochrane (USDA).

Uostalom, i „vođa tima“ i g. Živkov kao njen pomoćnik u resornom Ministarstvu Srbije duguju javno objašnjenje na barem jedno pitanje u vezi izrade tog planskog dokumenta: Zašto se u osiromašenoj Srbiji uporedo rade dve strategije razvoja poljoprivrede? Jer, koliko je meni poznato, jednu „Strategiju“ rade toliko od Vas hvaljeni „strani ekperti“ – i to (bez)uspešno već nekoliko godina, a drugu od nedavno neki „novi klinci“ okupljeni oko Vašeg „vođe“ jednopartijskog agrarnog tima – čime de facto iskazujete očigledno nepoverenje prema tim istim „stranim ekpertima“?

I da ne zaboravim, sa malim zakašnjenjem od 22 odnosno 5 godina, da upoznam i g. Živkova: obe strategije razvoja agrara naše zemlje (u čijoj izradi sam i ja učestvovao) su svojevremeno razmatrane na širokim i višemesečnim javnim raspravama i verifikovane od strane najviših državnih organa i publikovanjem stavljene na uvid javnosti! Žalim što Vam to nije ranije bilo poznato, a „vođi tima“ prepuštam da oceni kako će „neki novi klinci“ koji ne poznaju prošlost agroprivrede Srbije – „razumeti“ sadašnje akutne probleme i „planirati“ njen budući razvoj? A u vezi „Strategije“ za koju se već godinama bez uvida naše agrarne javnosti i pod patronatom i „tima Vašeg vođe“ u resornom Ministarstvu troše milioni evra iz sredstava donacija EU namenjenih razvoju Srbije u periodu posle agresije NATO-a, kao i u vezi s „pandan Strategijom“ koju radi „tim od preko 400 novih klinaca“ (uz najbolje želje za lični i „timski“ uspeh!) mogu samo poručiti – Hic Rodos, hic salto!

P.S. Očekujem od g. Živkova i „vođe“ njihovog jednopartijskog agrarnog tima da ispune dato obećanje i u oktobru t.g. stave na javnu raspravu predlog svoje Strategije razvoja poljoprivrede Srbije, te da tada, eventualno, vodimo stručnu i argumentovanu raspravu o predlogu tog dokumenta. U protivnom, uveriću se da je „reakcija“ g. Živkova u nedeljniku „Vreme“ samo još jedan u arsenalu njemu i njegovom „vođi tima“ primerenih načina da mene i dominantnu većinu drugih agrarnih ekonomista iz Srbije politikantskim kvalifikacijama kontinuirano ali bezuspešno denunciraju u zemlji i inostranstvu – otimajući nam beskrupulozno čak i organizaciju ranije ugovorenog i praktično pripremljenog međunarodnog naučnog skupa, koji smo trebali da realizujemo neposredno posle ustoličenja njihovog jednopartijskog agrarnog tima u resornom Ministarstvu Srbije!?