Gde smo, kada je reč o kreiranju i osetljivosti na lažne vesti? Na kome leži odgovornost za zagađenje javnosti? Koje su najopasnije posledice takvih vesti? Kako se protiv njih boriti? Koliko je naš medijski sistem propustljiv, i u kojim segmentima, a koliko su građani prijemčivi na lažne vesti? Na kome sve leži odgovornost za stvarnost u kojoj smo
Kinezi su navikli na monsun. Hrana se kvari, odeću prekrije plesan. U kineskom jeziku reč "plesan" izgovara se isto kao "šljiva". Zato Kinezi za monsunske kiše koriste lepši, literarni naziv: "šljivine kiše". Iskustvo ih uči da posle monsuna sledi dobar rod šljive
Sveopšta napetost, broj obolelih koji nikako ne pada, bes lekara, arogancija vlasti i Kriznog štaba, sumnjiva statistika i čudni rezultati pi-si-ar testova postaju polako deo svakodnevice. U aprilu su nas upozoravali na "novu normalnost" iako smo mi ovde davno zaboravili kako izgleda i stara normalnost. Poštenije je reći da živimo "novu nenormalnost"
Virus kovid-19 nije samo izvor pandemije već i društvena mega-pojava koja je proizvela univerzalne psihosocijalne posledice: masovnu histeriju, socijalno i političko raslojavanje, praćene egzistencijalnim strahovima i finansijskim gubicima. Pod uticajem pandemije menjaju se i odnosi između zemalja i svetska trgovinska razmena
"Raspust" na koji je otišao Krizni štab po završetku vanrednog stanja bio je nedvosmislen poziv te i takve struke da građani Srbije izađu na izbore. Ustanovljeno je pravilo da epidemiološka kriva opada s porastom predizbornih i izbornih aktivnosti i obrnuto. I sad, šta je tu je
"Vi možete ljudima da modelujete mozak, menjate im mišljenje i stavove, da imaju slepe mrlje, ali kad počne stomak da radi, tu ne možete da tako lako manipulišete i da ih ubedite da nisu gladni, da nisu dužni, da nisu nezaposleni... Onda se polako ljudi osvešćuju i širi se drugačije mišljenje. Veliki broj ljudi samo osluškuje kako se menja mišljenje i onda kreće za tim. Većina vrši pritisak na manjinu, često pojedinci pod pritiskom te većine popuštaju. Ali isto tako manjina, ako ima dovoljno snage i upornosti, i ako je duža tendencija njenog delovanja – prerasta u većinu. Imali smo to prilike već da vidimo, ne toliko davno, i mislim da ćemo imati prilike opet, i to uskoro"
Pobednik izbora je unapred poznat, bitka će se voditi oko cenzusa za opoziciju, a nemojte se zanositi da će posle izbora kampanja da se stiša. Tek nam sledi medijsko bombardovanje
Jedva suzdržavajući suze zbog suza svojih ćerki koje je pogodio zvučni metak namenjen njemu, Dragan Đilas se javnosti obratio video-porukom koja bi mogla da promeni političku scenu Srbije, ako lideri opozicije njen odjek budu shvatili na pravi način
Kovid 19 na gladnom i privredno zaostalom Crnom kontinentu može da izazove društvenu kataklizmu. Mnogi Afrikanci ne mogu ni ruke da operu jer nemaju pristup čistoj vodi, držanje socijalne distance je iz kulturoloških i ekonomskih razloga gotovo nemoguće, a broj lekara po broju stanovnika je najmanji na svetu
Izvesnije su prognoze o kraju korone nego o političkim posledicama vanrednog stanja i epidemije virusa u Srbiji. Ali, sigurno će ih biti. Iz ovoga niko neće izaći jači. Pa makar Aleksandar Vučić tvrdio da korona nikoga u Srbiji neće pobediti, pa ni njega "tako slabog i razorenog udarima političkih protivnika"
Iako je predsednik Vučić apelovao da se u doba borbe protiv pandemije virusa korona obustave sve predizborne aktivnosti, te da se pandemija ne sme zloupotrebljavati, SNS nije bio disciplinovan. Na društvenim mrežama se pojavio snimak kako aktivisti SNS-a opremljeni rukavicama i maskama, kojih u apotekama nema ni za lek, idu od vrata do vrata najstarijih sugrađana i donose im namirnice iz prodavnice. Za naprednjake, za razliku od lekara i medicinskih sestara, izgleda da ne važi nestašica maski, rukavica i skafandera. Sve imaju. Na skafanderima je i SNS-ov slogan ovogodišnjih izbora "Aleksandar Vučić – Za našu decu"
Ako se političarima ovde još može verovati, građani nemaju razloga za brigu, jer "Republika Srpska ima spremne prostore, ljude i opremu da se suoči sa virusom korona". Istina, pokušava se nabaviti dodatna zaštitna oprema za radnike koji su u kontaktu sa obolelima
Selvedin Avdić, Kap veselja, Književna radionica Rašić, Beograd 2019.
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030. – koji je naš put?". Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave
Predizborni slogan SNS a sasvim je u skladu sa pričom koju Vučić i SNS "voze" već skoro osam godina, a koja se može ukratko sažeti u stav da se mi sad žrtvujemo i trpimo sva zla, muke i nedaće, da bi našoj deci jednog dana bilo dobro. Mana mu je što implicira dve stvari – da je nama teško i loše, a ni deci nam sad nije dobro
Ono što bi u većini zemalja verovatno bila preporuka protiv nečijeg imenovanja na čelo nekog ministarstva ili bi, barem, bila snažna preporuka za uklanjanje sa te pozicije kada se određene informacije doznaju, u Srbiji izgleda da je preporuka za nameštenje
Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja
Ako Beograd izdvaja za kulturu svojih stanovnika manje nego što izdvajaju sve ostale prestonice u regionu, šta je sa drugim gradovima i opštinama u Srbiji, koliko je to malo koliko one izdvajaju? Primer Obrenovca, opštine udaljene samo tridesetak kilometara od Beograda kome i pripada, slikovit je primer i odgovor na postavljeno pitanje
Lukas Mudison je smestio svoje likove u mali prostor i pustio ih da se, tako zgurani, ponašaju. Podsećalo bi sve to na bizaran eksperiment s pacovima u kontrolisanim uslovima, da nije prepodobnog Joste, koji ispoljava talenat da se posveti svima i svakome, osim, dabome, sebi
"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"
Uprkos opsežnim naučnim dokazima i globalnom pokretu za reagovanje na klimatske promene, čini se da region Balkana ne prepoznaje neophodnost hitnog preduzimanja akcije
Trampova ponuda da kupi Grenland otkriva američke namere na Arktiku, koji u doba globalnog otopljavanja i novohladnoratovskog odleđivanja atomskog oružja može postati Suec 21. veka
Zlatna medalja – to je sve što naši navijači očekuju da im stigne iz Pekinga. Ali problem je što istu ideju ima i ostatak sveta, pa je izvesno da nas čekaju vrući septembarski dani u kojima će biti rešena dilema ko je bolji, srpski ili američki "Tim snova"
Klimatske promene nisu neprijatna budućnost – one su već tu. Samo trenutni troškovi zbog vremenskih prilika u Srbiji godišnje iznose između 150 i 480 miliona evra
"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"
Da li potencijalni aranžman poznate američke firme na izgradnji nepotrebnog Moravskog koridora predstavlja samo očajnički pokušaj Aleksandra Vučića – pošto iza cele te inicijative stoji samo on – da nađe neki "prolaz" ka vrhu Trampove administracije kako bi dobio "fleksibilniji" pristup SAD u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja ili je u pitanju nešto mnogo prozaičnije
