Monsunske kiše sa Pacifika ove godine stigle su ranije. Zahvatile su 27 (od 31) kineskih provincija, autonomnih regiona i gradova sa sličnim statusom. Pogođeno je skoro 65 miliona ljudi, život je u poplavama izgubilo oko 140 lica, a do sada se ekonomske štete procenjuju na više od 15 milijardi dolara. Nestajale su višespratnice, voda je odnela 54 hiljade kuća.
Satelitske snimke poplava analizirala je platforma za veštačku inteligenciju MioTech. Zaključak je da je četrnaest miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom, da je četiri hiljade poginulo. Velika brana „Tri klisure“ na Jangceu je izdržala najveće poplave u Kini u poslednjih desetak godina.
Poplave su u junu počele na jugu, u provinciji Guiđo. Zatim su se velike kiše proširile na provinciju Điangsi, pa Anhuej i Hubej i dalje prema centralnoj i severnoj Kini. Vodostaj u 433 reke koje se ulivaju u Jangce porastao je iznad linije opasnosti. Brana na reci Čuhe, u provincija Anhuej, dignuta je u vazduh eksplozivom. Vodostaj je pao za oko 70 metara sprečavajući nove poplave. Evakuisano je nekoliko miliona ljudi.
Takve privremene seobe organizuju se uz pomoć pripadnika armije i predstavljaju, sa strateškog stanovišta, proveru sposobnosti oficira i vojnika. Kinezi koriste ratni rečnik kada se radi o poplavama. Ove godine front je bio širok stotinama kilometara.
Metod rušenje brana i nasipa zbog ispuštanja vode Kinezi su koristili i ranije, posebno 1998. godine za vreme najvećih poplava u kojima je stradalo više od 2000 ljudi i uništeno gotovo tri miliona domova.
REKA KOJA SE USPINJE PREMA NEBU
Reka Jangce je najduža u Kini; duga više od šest hiljada kilometara treća je u svetu. Izvire na Tibetanskoj visoravni i uliva se u more u Šangaju. Porečje Jangcea je najnaseljeniji deo Kine, prolazi kroz osam provincija gde živi trećina kineskog stanovništva.
Reka je pet puta menjala ime, od kojih je prvo bilo najlepše – Reka koja se uspinje prema nebu. Ukupan pad reke je 5800 metara, idealno za proizvodnju hidroenergije. Za sada se koristi tek oko deset odsto potencijala, uključujući ogromnu elektranu Tri klisure. Naziv Jangce (Duga reka) odomaćio se poslednjih nekoliko stotina godina.
Od kako postoji, Jangce je hranio Kineze, ali im je zbog izlivanja i poplava i ugrožavao živote. Poplave su bile svake godine, a one velike približno svakih deset godina. Ni ova godina nije izuzetak. Poslednja velika poplava bila je pre dvanaest godina. Jangce navodnjava trećinu kineskog plodnog zemljišta, zato se svaka poplava ili suša odražava na čitavu zemlju.
Od deset najvećih svetskih poplava, prvih pet bilo je u Kini. Najveća poplava zabeležena je u Kini 1931. godine kada je od vode i gladi koja je usledila život izgubilo između 500 hiljada i četiri miliona ljudi.
Na drugom mestu su poplave Žute reke 1887. godine sa oko dva miliona žrtava, na trećem takođe poplave ove reke 1938. sa oko 900 hiljada žrtava. Tajfun Nina 1973. ostavio je iza sebe 229 hiljada poginulih, a Jangce 1935. godine 141.000.
„HIDRAULIČNO“ DRUŠTVO
Kinezi hiljadama godina brinu o navodnjavanju i vodenim tokovima. Kinesko društvo neki zbog toga nazivaju „hidrauličnim“. Uporedo sa izgradnjom Velikog kineskog zida, pre 2500 godina građen je i Veliki kanal koji povezuje Peking i Hangčou (1800 kilometara). Taj kanal i danas služi svojoj nameni – za navodnjavanje i prevoz robe.
Tokom kineskog hiljadugodišnjeg carstva sprečavanje poplava i spasavanje života davalo je legitimitet vlasti imperatora. Prirodne kataklizme – poplave, suše, glad – značile su da je car izgubio mandat neba. Tako su padale dinastije. Današnje kinesko rukovodstvo nastavlja da kroti vodene stihije uz pomoć savremene nauke i tehnologije.
HIDROCENTRALA TRI KLISURE
Kinezi su na rekama izgradili više od 23.800 visokih brana (viših od 15 metara), što je 41 odsto svih brana u svetu. Time su svakako ukrotili mnoge rečne stihije, obezbedili navodnjavanje zemljišta i jeftinu električnu energiju, ali su bacili izazov prirodnom okruženju.
Dobar primer za protivrečnosti te vrste je ogromna hidrocentrala na Jangceu nazvana Tri klisure. Brana je visoka 181 metar, duga 2338 metara, a akumulaciono jezero iza nje dugo je 660 kilometara, kao razdaljina od Beograda do Ljubljane. Da bi se izgradio taj kolos, raseljeno je milion i po ljudi, potopljeno više gradova, zbrisano hiljade oranica i pirinčanih polja, nestalo je stotine industrijskih objekata.
Kroćenje Jangcea je stara mašta kineskih lidera. Bila je u planovima prvog predsednika republike Sun Jatsena, zatim i Čang Kajšeka. Mao Cetung ne samo da je plivao u Jangceu dokazujući svoju hrabrost i snagu uoči velikih političkih promena, već je posvetio i jednu pesmu izgradnji brane.
Tri klisure su počele da se grade tek 1994. godine, a završene su 2009. Kina je dobila nepresušan izvor energije, ali u pogledu zaštite od poplava nisu ispunjena predviđanja. O tome govori i ovogodišnja najezda vode.
Poplave su izbegla područja u gornjim tokovima Jangcea, ali ne i ona ispod velike brane. Tamo je priroda bila jača. Jedan kineski naučnik je rekao da ni jedna brana, ma kako bila visoka, ne može da spreči poplave izazvane snažnim monsunskim kišama. Jedan od direktora Tri klisure objavio je da je veliko akumulaciono jezero uspelo da apsorbuje 18 milijardi kubnih metara vode i da je gigantska brana sprečila da se to prelije u niže tokove.
PREUSMERAVANJE VODE
Strani stručnjaci, a i neki kineski, slažu se da do velikih poplave ne dolazi samo zbog jednog uzroka, već se radi o kombinaciji prirodnih sila, na koje čovek ne može efikasno da utiče, ali i ljudskog ponašanja koje narušava prirodni tok stvari.
Takvo ponašanje, a misli se pre svega na zagađivanje prirodne okoline i ono što se naziva efektom staklene bašte, ne deluje direktno, ali u dužem vremenskom periodu narušava postojeći eko sistem i dovodi do većih poplava.
Duž sliva Jangcea donedavno je bilo više od pedeset hiljada fabrika koje su koristile ugalj kao pogonsku energiju i zagađivale okolinu. Sada je taj broj smanjen, ali su nikle nove savremene fabrike. Neka velika jezera, koja su ranije bila prirodni rezervoari za porast vodostaja u mnogim manjim rekama, drastično su smanjena zahvaljujući naglom povećanju industrijske proizvodnje koja je koristila tu vodu.
Veliki gradovi kao što je Peking gotovo da su iscrpeli vodu iz vlastitih izvora, pa je izgrađen kanal kojim se voda iz Jangcea prebacuje do glavnog kineskog grada. Kinezi imaju u planu da višak vode iz južnih delova zemlje prebacuju kanalima u severne provincije, što će svakako uticati na prirodni eko sistem.
To je cena naglog ekonomskog napretka zemlje. Istina, nije u skladu sa konfučijanskom logikom o večnoj harmoniji čoveka sa nebom i prirodom, ali podržava takođe staru kinesku mudrost da se manjom nesrećom sprečava veća nesreća. Bar privremeno.
