Italija i Balkan (2)

19.oktobar 2005. Margerita Paolini, ekspert za geopolitikuPrevela: Mirela Radosavljević

Jadran kao spona

U okviru odlučne politike međunarodnog i teritorijalnog povezivanja koje omogućuje nova evropska politika prema susedstvu, trebalo bi da Jadranska oblast izgradi mrežu veza između gradova, univerziteta i trgovačkih komora kako bi uspostavila dinamične odnose sa oba dela Sredozemlja

Slovenija

19.oktobar 2005. Svetlana Vasović-Mekina

Juriš na medije

Posle mnogo muka krunisanih referendumom, premijer Janez Janša može da odahne – osvojio je TV Bastilju i glavne dnevne novine

Vrhovno sudovanje

05.oktobar 2005. Tatjana Tagirov

Sud ne trpi šefa

U zemljama bivše Jugoslavije, nakon devedesetih godina sad već prošlog veka, uvedena su posebna tela za izbor sudija i tužilaca. Prema rečima predsednika Društva sudija Srbije Omera Hadžiomerovića, dosad se najboljim pokazao slovenački model: Pravosudni savet ima 11 članova, od kojih Narodna skupština bira pet članova na predlog predsednika Republike, među profesorima pravnog fakulteta, advokatima i drugim pravnicima, dok se ostali članovi biraju među sudijama sudova različitih stupnjeva, po sistemu opštih izbora i izbornih lista, a dvojicu sudija biraju sve sudije

Vreme izazova - tribina

18.maj 2005. Redakcija Vremena

Ima li Evropljana u srpskoj administraciji

Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Pred evropskim vratima

27.april 2005. Milan Milošević

Trn na ruži

Dobra vest: potvrda dvadesetpetorice iz Luksemburga o stupanju SCG na evropski put. Loša vest: ponavljanje nekoliko nagoveštaja da se to lako može pokvariti

Mediji

16.februar 2005. B. Vasić

Dva miliona evra podrške

U okviru "Programa podrške profesionalnom razvoju medija u Srbiji" Evropska agencija za rekonstrukciju i Medija centar Beograd podržali su projekte 19 predstavnika medija, produkcionih grupa, agencija i drugih

Evroazijski istok

26.januar 2005. Boris Varga

Revolucije sa dečijim potpisom

Rušenje ostataka sovjetske imperije rok muzikom i komičnim performansima predstavlja društveno-politički fenomen početka XXI veka

Turska i EU

15.decembar 2004. Duška Anastasijević

Dušmanin ili ortak

Dok pijuckate koktele u elegantnom baru u Istanbulu, lako je da na trenutak pomislite da ste na Menhetnu ili u Parizu, iako s druge strane Bosfora u daljini trepere svetla Azije. Danas su ulice Istanbula i Ankare čistije od onih u Berlinu ili Amsterdamu. Ali, Turska tek treba da se potrudi da sličan osećaj doživite i ako se zateknete u dalekim pokrajinama Dijabakiru i Erzurumu, ili mestu zvanom Nigde u srcu Anadolije