Novina u odnosu na prethodne izbore predsednika Komisije ujedno može da bude i olakšica u donošenju odluke. Naime, prvi put će se predsednik Komisije birati kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. To znači da bi premijeri Britanije i Italije, Bler i Berluskoni, mogli biti nadglasani
Na izbore izašlo samo 45 odsto birača: zašto je u porastu evroskepticizam u mnogim članicama EU-a
Šta povezuje "slučaj MK Komerc" i smene čelnih ljudi Komercijalne i Vojvođanske banke povezuje želja Vlade da prekomponuje "poslovnu elitu" i uticaj na "veliki profit"
Prošlog petka u Tbilisiju su održane dosad najmasovnije demonstracije koje pamti ova nekadašnja ruska republika za trinaest godina svoje samostalnosti. Na ulice je izašlo više od 20.000 građana. Opozicija, čini se, ne veruje previše u razrešenje situacije pregovorima, jer su prethodni razgovori propali, pa aktuelnom predsedniku nude još samo jednu rundu razgovora. Ševardnadze uporno ponavlja da je spreman za razgovore, ali prećutkuje činjenicu da nije spreman na kompromis
Svakome je Srpčetu govorio sinovče, o Vama uvek kao o tati, tako nam Vi svima dođete kao neki deda-stric
Inače, ovi papiri (navodni Sadamovi faksovi upućeni rukovodstvu afričke državice Niger kojima naručuje nuklearno oružje) potiču iz Rima i time se sudbine Buša, Blera i Berluskonija vezuju u jednu celinu. Drugim rečima izgleda da su lažni dosijei o kupovini uranijuma od strane Sadama Huseina "pripremile" italijanske tajne službe što se tumači time da je Berluskoni još jednom priskočio u pomoć svom prijatelju Bušu
Aditivi su supstance koje se normalno ne konzumiraju, niti su tipičan sastojak neke namirnice, ali se iz tehnoloških razloga dodaju prehrambenom proizvodu u toku prerade, pri čemu sami postaju njegov sastojak. Na deklaraciji svakog proizvoda mora biti navedena kategorija aditiva, njegov pun naziv i određena E oznaka. Prirodne aditive su upotrebljavale i naše prababe za zimnicu; veštački su veštački. Ljude plaši taj atribut, mada neki od aditiva imaju i hranljive vrednosti. Dakle, nije otrov sve što ima oznaku "E", mada poslednjih godina internetom i e-mailom kruže liste "sumnjivih", naročito onih koji se navodno plasiraju na ovdašnje tržište kako bi ih se razvijeni svet oslobodio. Na primer, aditiv E 330 pominje se kao uzročnik upale usne šupljine i uzročnik pojave raka, sve prema istraživanjima "klinike za pedijatriju i onkologiju iz Diseldorfa". Međutim, pod šifrom aditiva E 330 "krije" se obična limunska kiselina. Da li se i šta još krije u drugim šiframa i kako to proveravamo
U senci iračke krize prošle sedmice (ne)očekivano je izbila transatlantska svađa među saveznicima: Francuske i Nemačke s jedne i Amerike s druge strane. Iako se, uslovno rečeno, američki i evropski pristup u vezi sa Sadamom Huseinom i Irakom razlikuju od početka najnovijeg zapleta sa iračkim naoružanjem, iznenađujuća je bila žestina međusobnog obračuna i upotreba teških reči bez diplomatskih rukavica. Da li su Francuska i Nemačka "stara Evropa" (D. Ramsfeld) ili je Evropa sita pozicije mlađeg partnera u tradicionalnom savezništvu – pitanje je koje je tim povodom zaintrigiralo posmatrače i analitičare. Ovoj izazovnoj temi "Vreme" posvećuje naredne stranice tekstovima iz pera svojih izveštača iz Pariza i Berlina; u prilogu su i izvodi iz govora američkog državnog sekretara Kolina Pauela u Davosu istim povodom, koji, kako se čini, nastoji da smiri loptu.
Propuštena je šansa za zvanično učlanjenje u Savet Evrope, najavljeni su oštriji uslovi iz Strazbura, ustavna komisija naišla je na nove prepreke, dva njena člana podnela su ostavku, a nova sednica je neizvesna
Ako naši glavni politički akteri nastave da se ovako tvrdoglavo "ćeraju" i natežu oko Ustavne povelje, možemo opet da se nađemo tamo gde smo bili do pre dve godine: izolovani, u crnoj rupi Evrope, u društvu s Belorusijom
Članovi Ustavne komisije priznaju da napreduju u radu na izradi dve povelje, neusaglašene u čak 70 odsto teksta; EU pozdravlja "ohrabrujući napredak" u izradi dokumenta koji bi trebalo da "otvori vrata" Unije, a analitičari ocenjuju da će, bez obzira na aktuelne nesuglasice, iz Brisela stići "pomoć" u izradi dokumenta koji je uslov za prijem u Savet Evrope
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
