Beograd–Brisel–Njujork

Srbija na dokovima Njujorka

Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton dogovorili su se u utorak uveče da Beograd i Brisel nastave dijalog o usaglašavanju stavova o Rezoluciji o Kosovu, saopšteno je Tanjugu iz Kabineta predsednika Srbije. Detalji razgovora koji je trajao dva sata iza zatvorenih vrata nisu saopšteni javnosti do zaključenja ovog broja "Vremena". To možda znači da će usaglašavanje biti nastavljeno i u toku rasprave u Generalnoj skupštini u Njujorku

Holivud i Srbi

Anđelina osvete

Anđelina Džoli sa svojom ljubavnom pričom o Srbinu koji zarobljava muslimanku, a onda se zaljubljuju jedno u drugo, nije izmislila ništa novo. Čak i da je reč o famoznom "antisrpskom filmu", ona se samo uklapa u trend po kome su Srbi, zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji, stavljeni na inače poširoki spisak ultimativnih filmskih zlikovaca. Kome baš mnogo smeta, nek se strpi, proći će

Sve naše kasarne

Od »4. jula« do Pule

Bivša, prethodna i nekadašnja JNA, što bi rekao Milošević, skoro pola veka gradila je, utvrđivala i ograđivala svoje nekretnine. Osim toga, nasledila je od Austrougarske i od Kraljevine Jugoslavije popriličan broj građevina. Sada vojske-naslednice gledaju kako tog tereta da se oslobode

Evropska spoljna služba

Francusko-britanska predstava

Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope

Novogovor

Izbor

Snalaženje učenika na karti

Ne znaju gde su

Prema mišljenju nekih stručnjaka, jedan od suštinskih elemenata u obrazovanju mladih jesu primarna geografska znanja. Nažalost, istraživanja u čitavom svetu pokazuju da se ljudi na geografskim kartama snalaze sve teže i da je kartografska pismenost u krizi. Ovim problemom, sa naučne tačke gledišta, bavi se dr Đurđica Komlenović, naučna saradnica Instituta za pedagoška istraživanja, u svom radu "Poznavanje geografske karte na kraju osnovnoškolskog obrazovanja u Srbiji", objavljenom u decembru prošle godine u Zborniku Instituta za pedagoška istraživanja

Između blokovskog čekićai nakovnja

"Predlog za ispravku"; VREME 1025

Kultura sećanja

Himna Buhenvalda

Jedan od direktora kombinata I.G. Farben pokazao je na pesnika Frica Lenera-Bedu i rekao esesovcu, koji je pratio delegaciju: "Ova jevrejska svinja trebalo bi da radi brže!" Drugi direktor I.G. Farbena dodao je: "Ako ne mogu da rade, neka crknu u gasnoj komori!" Pošto je inspekcija prošla, izvukli su doktora Lenera-Bedu iz grupe, udarali ga i gazili nogama, do smrti. Petorica direkora I.G. osuđeni su posle rata na kratke zatvorske kazne, pušteni pre vremena, imali uspešnu karijeru i bili odlikovani, piše književnik Ivan Ivanji u govoru koji je održao na otvaranju festivala umetnosti u Vajmaru, koji se održava od 20. avgusta do 12. septembra

Srbija u stripu

Supermen na Trgu Republike

Daleka mesta i čudni običaji su odvajkada golicali maštu stvaralaca u svim oblastima umetnosti, strip nije nikakav izuzetak. Intrigirajuće pitanje je – ima li tu nas? Kako izgledamo u očima drugih? Operetski likovi kakvim nas je bog stvorio, dospevali smo do belosvetskih stripova i karikatura čak i nešto češće nego što bi se pretpostavilo za jedan mali narod

Rezolucija o Kosovu

Krizna grupa i kosovska rupa

Traže se pregovori Tadića i Tačija, pominju se podela, razmena teritorija, široka autonomija za sever Kosova, mere za uspostavljanje poverenja, neutralna rezolucija u Generalnoj skupštini UN, privremeni sporazum, zamena rezolucije SB 1244...

Nuspojave

Svojstva privatna, troškovi javni

Imaju li visoki državni službenici pravo da službeno upražnjavaju tehniku majmunisanja, rezervisanu za neka privatna stanja i svojstva

Svakodnevica Pakistana

Poplave i bombe

Ima država koje se u udarnim vestima medija nađu samo lošim povodima, kao što su teroristički napadi, unutrašnja nestabilnost, prirodne katastrofe. Pakistan je poslednjih godina stigla zlosrećna sudbina da sa njegove teritorije sve nabrojane loše vesti stižu gotovo bez prekida