Izjava nedelje
»Kako ćete da nas odbranite od pedera? Moraćete mnogo više konjice da dovedete i mnogo više policajaca.«
Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a ("Press")
Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a ("Press")
Nabavka – ili povratak, svejedno – "supergalebova", bez obzira na to što je u pitanju tip aviona koji je poleteo pre više od 30 godina, u ovom trenutku dosta znači, barem potencijalno
Kuda sa 5000 leševa? Pošto "stinger", pošto "zolja", pošto Konjic? Ko je kome petokolonaš, a ko komandant?
Alek Popov: Nivo za napredne
preveo Velimir Kostov
Geopoetika, Beograd 2010.
Fondacija Fridrih Ebert i nedeljnik "Vreme" organizovali su 27. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu na temu "Rođeni u YU". Učesnici tribine bili su Mirjana Karanović, Želimir Žilnik, Ante Tomić, Miljenko Jergović i Muharem Bazdulj, a voditelj Teofil Pančić
Lilićevo detstvo i iunost’ neobrađeni, život Milana Milutinovića naučno i umetnički takođe neistražen – naše istoričare i naše cvajgove čeka ozbiljan posao
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Demokratska stranka ne vodi društvo i ne otvara se prema njemu; umesto da pozove građane da učestvuju u političkom životu, u rešavanju i krupnih i sitnih pitanja, ona je postala tvrđava. Nama treba mnogo više demokratije, transparentnosti, razgovora, otvorenosti, umesto ovog straha i glumatanja politike
Osladilo mi se pisanje scenarija: "Istorija brabusa", true story, Slovenčev mercedes ukraden u Hrvatskoj Vlada Srbije poklanja predsedniku opštine, potonjeg sudbina službeno odvodi u tvrtku toga Slovenca koji auto prepoznaje kano Marko sablju mu očinu
Otimati za sebe slobodu – ličnu, intelektualnu, polnu, na kraju stvaralačku, kao najvažniju – otimati je decenijama, bespoštedno, suicidalno, trošiti se emocionalno i fizički, davati, ali tražiti i pravo na uzimanje, tražiti svoje mesto – to je put koji je Vesna Parun platila na stostruki način
"Ispijenu čašu crnogorskog Vranca teško je objasniti rečnikom. Najbolje je da sagovornika ponudite istim vinom. I tada, jednim ritualnim gestom, nekim izuzetnim pogledom, blaženim izrazom na licu, možda nekim pokretom ruke, uzdahom ili osmehom, sagovornik će vam bez reči preneti svoj doživljaj o ispijenoj čaši" (R. Deletić, 1981)