PO SAVREMENIM METODAMA NAUKE I PRAKSE: Iz vinograda „Plantaža“
"Ispijenu čašu crnogorskog Vranca teško je objasniti rečnikom. Najbolje je da sagovornika ponudite istim vinom. I tada, jednim ritualnim gestom, nekim izuzetnim pogledom, blaženim izrazom na licu, možda nekim pokretom ruke, uzdahom ili osmehom, sagovornik će vam bez reči preneti svoj doživljaj o ispijenoj čaši" (R. Deletić, 1981)
Vranac je vodeća sorta vinove loze za proizvodnju crvenih (crnih) vina u Crnoj Gori. Poštujući tradiciju, „13. jul Plantaže“ blizu pola veka gaje Vranac. Vinogradi Ćemovskog polja, podignuti na plitkim, skeletnim zemljištima, osunčani preko 2500 sati godišnje, daju grožđe vrhunskog kvaliteta sa skladnim odnosom šećera i kiselina, koje se uz savremenu tehnologiju prerade pretače u vrhunsko vino. Još 1991. godine grupa eksperata milanskog nedeljnika „Mondo“ je vino Vranac svrstala među sto najboljih crvenih vina Evrope.
Još od prvog čokota i prvog litra vina u „Plantažama“ su nastojali da obezbede što bolji kvalitet grožđa i vina. Tome podređuju sortiment (prioritet daju sorti Vranac), agrotehniku, tehnologiju prerade, negu vina, način plasiranja proizvoda, uključujući i ambijent za služenje i potrošnju.
Poslednjih godina su radi obezbeđivanja kvaliteta grožđa i vina postignuti rezultati u svim fazama, od čokota do potrošača vina. U ovom periodu podižu se vinogradi po savremenim metodama nauke i prakse. Prerada grožđa u najsavremenijim kapacitetima postala je isključivi vid proizvodnje vina. Tako je obezbeđeno da se od dobrog grožđa proizvede i kvalitetno vino i da se kao takvo prezentira potrošaču. Da bi zadovoljili ljubitelje dobrog vina i obogatili proizvodni program i ponudu vina od grožđa sorte Vranac, „Plantaže“ su iz novog vinskog podruma Šipčanik iznedrile i novi Vranac Barique. Vina sorte Vranac: Vrhunski Vranac, Vranac Pro Corde, Vranac Barique, Vranac Rezerva i Premijer u nekoliko standardnih pakovanja, u prodaji u izvozu pod originalnim imenima uz kontrolisano poreklo i kvalitet, predstavljaju osnovu za dalji razvoj proizvodnje ovih vina. Ogledalo ostvarenja najbolje se vidi na sajmovima u zemlji i inostranstvu, na kojima vina proizvedena u kompaniji „13 jul Plantaže“ dobijaju najveća priznanja u konkurenciji sa vodećim vinogradarsko-vinarskim zemljama.
Poverenje potrošača širom sveta sticano godinama, najvrednije je blago podgoričke vinarije, ali i najveća obaveza. Zato će „Plantaže“ i dalje raditi na kreiranju novih vina u kojima će Vranac još više zablistati na radost ljubitelja dobrog vina.
REKLI SU O VRANCU: Specijalista iz Francuske za vino i vinogradarstvo Patrik Simon zaključio je: Vranac zauzima mesto uz sam bok najboljih francuskih vina koja se proizvode u okolini Bordoa.
Prof. dr Slobodan Jović, enolog: „Vranac je najlepši spoj poklona prirode i umeća ljudi. Na jedinstven način pleni svojom bojom, a nezamenljiv je ukusom i aromom. Vranac odiše mediteranskim suncem. To sunce zarobljeno u bobice grožđa Vranca najčudesnije iskri u vinskoj čaši, obasjavajući harmoniju duše. Siguran sam da je i veliki Njegoš, kada je svoje mudrosti prenosio na papir, i kada je pisao ‘Gorski vijenac’, uživao u ovom vinu i u njemu nalazio inspiraciju. Iz iskustva mogu da kažem da je Vranac jedno od retkih vina koje ispoljava čudesno dejstvo: osvežava telo, održava zdravlje, jača snagu, leči bolesti, umiruje dušu, oživljuje duh, produbljuje imaginaciju, pospešuje kreativnost. Malo li je lepih osobina?“
Slavoljub Ćirović, urednik časopisa „Put vina“: „Ivo Andrić je u svom eseju ‘Vino’ zapitao: ‘Ko vinu ništa ne duguje?’ Kada govorimo o ovom podneblju, ja bih zapitao – ko Vrancu ništa ne duguje? Verujem da će, kada dobro razmislite, u devet od deset slučajeva Vranac biti vino koje ste prvi put probali sa društvom, devojkom ili mladićem. Siguran sam da će Vranac biti vezan za većinu prvih sećanja i iskustava sa vinom. Više od pet decenija, kada govorimo o sortama vina, Vranac je vladar na ovim prostorima.“
Glavni i odgovorni urednik revije „Svet pića“ Pero Samardžija: „U rubrici ‘Šta piju, šta piju’, u kojoj govore ljubitelji vina, Vranac je ubedljivo najpopularnije piće. Kardiolozi Instituta u Sremskoj Kamenici, prof. dr Marko Kovač i prof. dr Josip Čikoš rekli su da im najviše prija Vranac Pro Corde (vranac za srce). Na Vranac ih je, kažu, podstakao čuveni hirurg prof. dr Ninoslav Radovanović. Ne samo rečju, kao odličan znalac povoljnog delovanja umerene čaše za zdravlje, nego i ličnim primerom. Posle napora na višečasovnim operacijama na otvorenom srcu, večeru im ulepšava čaša dobrog crvenog vina kao što je Vranac.“
Kneginja Jelisaveta Karađorđević: „Sa zadovoljstvom mogu reći da sam u našoj zemlji pronašla vina koja bi mogla da budu zastupljena na bilo kojoj vinskoj karti u svetu. Tu pre svega mislim na crvena vina, ponajpre ona podgoričkih ‘Plantaža’.“
POTVRĐENA AUTOHTONOST: Vranac (sinonimi: Vranac crmnički, Vranac crnogorski) je autohtona crnogorska sorta. Vino proizvedeno od grožđa ove sorte je prijatno, harmonično, specifičnog sortnog mirisa i ukusa sa udelom alkohola od 11 do 14 odsto i pet do šest grama kiseline po litri. Radi boljeg poznavanja crnogorskog autohtonog sortimenta, „13. jul Plantaže“ su, u saradnji sa Institutom Sperimentale u Koneljanu (Italija), uradile genetičku identifikaciju sorti vinove loze. Na osnovu analize profila DNA utvrđeno je da su od sorti vinove loze koje su važile za autohtone i koje su se kao takve vodile u literaturi (Vranac, Kratošija, Krstač, Žižak, Muškaćela), autohtonost potvrdile sorte Vranac, Krstač i Žižak.
Rezultati epidemioloških istraživanja sprovedenih sedamdesetih godina prošlog vjeka u zapadnim zemljama pokazali su da je smrtnost od infarkta miokarda u Francuskoj mnogo manja nego u zemljama u kojima se vino znatno manje pije. Ova pojava je zato i nazvana „francuski paradoks“.
Posle Francuza, postali smo jedna od prvih zemalja u svetu koja ima svoje „vino za srce“ – Vranac Pro Corde. U ovom vinu nema nikakvih dodataka. U njemu je posebnim tehnološkim postupkom samo povećana koncentracija proantocijanidola koji su prirodni sastojci grožđa, a imaju moć da – vezujući slobodne radikale – blagotvorno deluju na ljudski organizam, štite čovekovo srce i krvne sudove. Tako Vranac Pro Corde ima, ne samo prehrambenu nego i farmakološku vrednost ukoliko je svakodnevno, u umerenim količinama, sastavni deo obroka. Jedan učeni Francuz je pre trideset godina u šali primetio: „Ako se ikada u vinu identifikuje sastojak koji štiti od infarkta, smatram da bi bilo besmisleno izolovati ga, jer se lek već nalazi u veoma prijatnom obliku za upotrebu.“
Kultura gajenja vinove loze u Crnoj Gori datira još iz predromanskog perioda, a kasnije je unapređuju Rimljani. Organizovaniji rad na vinogradarstvu počeo je u vreme vladavine kralja Nikole (1860–1918). Upravo on je uveo zakon prema kome je svaki mladoženja morao dokazati da je pre stupanja u brak – ako je bio iz nekog od vinogradarskih područja Crne Gore – zasadio od sto do hiljadu čokota vinove loze.
Crmničko vino Vranac dobilo je na izložbi balkanskih zemalja u Londonu 1907. godine nekoliko prvih nagrada za kvalitet, a na izložbi u Beogradu 1928. svrstano je u red šest najboljih vina u tadašnjoj državi. Ove godine Vranac je bio laureat nagrade Les Dilles su Vin (Francuska) – zlatna medalja, Vinagore (Mađarska) – zlatna medalja, Poljoprivrednog sajma (Novi Sad) – zlatna medalja, i Vinovite (Hrvatska) – zlatna medalja.
Crmnica, postojbina Vranca, najčuveniji je vinogradarski kraj u Crnoj Gori. Tu se vekovima gajila vinova loza i proizvodilo vino izuzetnog kvaliteta. Iz Crmnice se Vranac širio Crnom Gorom. Najveći vinogradarski kompleks sa sortom Vranac podignut je na Ćemovskom polju. Nakon sprovedenih istraživanja, kontrole od strane FAO, te na osnovu njihovih preporuka, Međunarodna banka je odobrila učešće u finansiranju projekta „Ćemovsko polje“ (1977–1982). Realizacija projekta predstavljala je prekretnicu u razvoju crnogorskog vinogradarstva i vinarstva. Tim projektom Crna Gora je dobila 1500 hektara vinograda kao i moderan Vinarski podrum, kapaciteta 2000 vagona. Danas Crna Gora ima oko 4200 hektara vinograda od čega je 2310 hektara u vlasništvu kompanije „13 jul Plantaže“, lidera u proizvodnji grožđa i vina u regionu. Oko 70 odsto vinograda je podignuto sa sortom Vranac, čije vino je postalo nacionalni brend i ujedno najprepoznatljiviji i najbolji proizvod kompanije „13 jul Plantaže“, koja je i promovisala Crnu Goru kao značajnu vinsku destinaciju.
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
