Trodnevni boravak pape Franje u Turskoj mogao bi da se sažme u dve slike. Na jednoj, papa Franja se moli u Plavoj džamiji, zajedno sa velikim muftijom Istanbula. Oči su mu zatvorene, ruke skupljene. Muftijine ruke su ka nebu. Na drugoj, vaseljenski patrijarh Vartolomej blagosilja prvog čoveka Rimokatoličke crkve, dok ovaj saginje glavu pred njim
Šešeljevim izjavama, pokušajem ubistva Milana Beka i napadom na profesora Iliju Vujačića, priča o nasilju u javnoj sferi se ne završava. Dva maloletna delinkventa od 10 i 11 godina pretukla su Rašu Popova, dedu koji ima 81 godinu i koji je za decu napravio više emisija nego što ta deca imaju krivičnih prijava, a već ih imaju 300 komada!
(Stevan Dojčinović: "Šarić: Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu"; Samizdat B92, Beograd 2014)
U Akademskom pozorištu u Beču postavljen je komad Volframa Loca Komika tame, koji dovodi u pitanje zvaničnu sliku o novijim ratovima Zapadnog sveta
Drama u Vatikanu po pitanju istopolnih partnerstava se nastavlja. Mada su konzervativni kardinali odneli etapnu pobedu, papa Franja nije voljan da se pomiri sa crno-belom doktrinom Rimokatoličke crkve koja je sve više otuđuje od vremena u kome živimo. Dok pravoslavne crkve o homoseksualnosti govore kao o "izopačenom ispoljavanju seksualnosti", protestanti insistiraju na kontekstualnom čitanju Biblije, pa Švedska luteranska crkva, na primer, odobrava homoseksualne brakove
Režimi poput Vučićevog ne umeju da se zaustave; nesposobni su da vide da društvo u datom momentu više nije u stanju da podnese nesklad između stvarnosti i onoga što mu govore da ta stvarnost jeste. U vreme Slobodana Miloševića, taj trenutak nastupio je dosta kasno, tek posle NATO bombardovanja: odjednom, ljudi su videli ogroman raskorak između onoga što Milošević govori i stvarnosti, pa su tek onda stvoreni uslovi da taj režim bude pobeđen
Sredinom septembra papa Franja je vodio ceremoniju venčanja za dvadeset parova. Među njima našli su se i oni koji su pre toga živeli u divljem braku, razvedeni, jedna žena koja već ima dete. Da li je to bio samo gest dobrog pastira ili pokazatelj kojim će se putem kretati Crkva. Odgovor na to daće vanredna sednica Sinoda na temu "Pastoralni izazovi porodice u kontekstu evangelizacije", koja je najavljena kao borba između konzervativne i liberalne frakcije Rimokatoličke crkve
Gde je vreme kad sam čekao voz sa naramkom friške štampe – "Politika", "Jež", "Vjesnik u sredu", "Ilustrovana ", "Start", NIN... Ni nalik nismo ni Dunav stanica ni ja onome što smo bili pre pa manje od pola stoleća
I u srpskoj i u hrvatskoj kinematografiji preovlađuje kritika crkve. Ali srpski filmovi ne preispituju religiju, njena pravila ili ponašanje sveštenstva na dublji način, pa je kritika crkve obično usputna. Sa druge strane, hrvatski film mnogo dublje promišlja o tome. Kritikuje se crkvena hijerarhija i ta kritika ima eho u javnosti
Pomislite samo koliko ste muda, pameti i ludila morali da imate pa da na BBC-ju 1969. napravite i emitujete šou kakav je Leteći cirkus Montija Pajtona. Šou u kojem zajebavate bogataše, pervertirane elemente crkve, vojske, medija, ismevate zatucane patriote, političare, kvazinaučne medije, estradu, nacionalnu istoriju, međunacionalne netrpeljivosti, seksualnost, smrt i Smisao Života. Zato verujem da su ljudi više nego rado plaćali da u nedelju uveče vide ovaj šou uživo ili u prenosima širom sveta. Sav prikupljeni novac otišao je u Penzioni fond Montija Pajtona. Pošteno!
Zašto je jedan ne baš najpouzdaniji električni uređaj postao tako važno sredstvo politike u Srbiji? Svi se – očito u nedostatku boljeg – sada hvataju poligrafa, u punom neznanju, ali sa zadnjim namerama
Reforme jesu neophodne, tu nema apsolutno nikakve dileme, reforme po pravilu obaraju političarima rejting, to je takođe očekivano, ali da li je ovakva kontrolisana medijska papazjanija zaista neophodna
