Srbija i Crna Gora
Iznenađeni i uvređeni
Protokolarni propust naljutio je zvaničnu Crnu Goru toliko da je Građanska partija, članica tamošnje vladajuće koalicije, pozvala na bojkot parlamenta državne zajednice dok je na njegovom čelu Dragoljub Mićunović
Orvelova Lista (2)
Pucanj u prazno
Manje od godinu dana pre smrti, Džordž Orvel, autor 1984 i Životinjske farme napravio je listu prikrivenih komunista iz novinarskih i umetničkih krugova i predao je u ruke agentima Odeljenja za istraživanje informacija Forin ofisa. U prvom septembarskom izdanju "The New York Review of Books" Timoti Garton Eš daje jedno novo tumačenje Orvelove liste – u prvom delu ovog tumačenja, objavljenog u prošlom broju "Vremena", Eš opisuje Orvelove motive i navodi da je svoju listu pisac predao službenici Siliji Kirvan na njenu inicijativu. Drugi deo teksta bavi se strukturom i delatnostima Odeljenja za istraživanje informacija i sudbinom ljudi navedenih na listi
Izjava nedelje
Vladan Batić
"Srbija uber alles.", opravdavajući nedolazak na sednicu Skupštine SCG ("B92")
Dani vojvode Mišića u Mionici
Pretpremijera kao premijera
Kako je premijer Živković otkazao, v.d. Nataša poslala samo telegram, a Čeda bio na drugom mestu, početak "Mišićevih dana" protekao u znaku ministra policije i naših, što će reći funkcionera, članova i rodbine, juče Nove demokratije danas Liberala Srbije
Katastrofalni zemljotres u Alžiru
Ruševine, mrtvi i bes
Jedan mladić je rukama tri dana kopao po ruševinama u nadi da će pronaći telo svoje sestre, što je po navodima inostranih izveštača iz Alžira svakodevna pojava. Unesrećeni i izbezumljeni ljudi pokušavaju da dođu do leševa. Pored straha od epidemije, počele su pljačke napuštenih kuća. Ulicama tumaraju ljudi koji kradu sve što pronađu
Svet – 2002. godine
U Buš-Sadamovoj senci
Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja... Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto
Tehnologija i istorija
Enigma bojnog broda „Bizmark“
Dokumentarac Expedition Bismarck Džejmsa Kamerona, koji je TV kanal Discovery premijerno prikazao 8. decembra ove godine istražuje lanac događaja koji su doveli do jedne od najvećih pomorskih bitaka u istoriji. - potapanje bojnog broda "Bizmark". Kameronov film je vešta kombinacija bogate arhivske građe, kristalno čistih snimaka sa dna okeana, vrhunske animacije i komentara dva nemačka mornara koji su preživeli poslednju "Bizmarkovu" bitku
Policijska tortura
Uniformisani batinaši
"Navlačili su nam kese na glave i davili su nas, tukli pendrecima, govorili da će nam izvaditi bubrege uz napomenu da smo došli u pakao i da ćemo tu umreti" , kaže pokojnikov drug Nebojša Divnić
Suđenje Slobodanu Miloševiću
Najsov džoker
"Vi niste zaštitili srpski narod, vi ste okaljali obraz srpskom narodu. Vi ste napravili nesreću hrvatskom, muslimanskom i, na kraju, srpskom narodu". Suština Babićevog svedočenja svodi se na Miloševićev kažiprst u čijem su pravcu, po tvrdnjama ovog svedoka, išle sve najvažnije odluke iz ratnih vremena
Istraživanje "Vremena" - tragedija u "Grmeču"
Po naređenju predsednika Srbije i načelnika DB
Ista grupa ljudi koja je nedavno uhvaćena u nedozvoljenoj trgovini sa Sadamom Huseinom odgovorna je za eksploziju koja je pre sedam godina odnela jedanaest života u zemunskom "Grmeču". Da li je rasplet konačno na pomolu?
Srbijanska policija 1987–2000
Do armije građanskog rata i natrag
Sadašnje tendencije modernizacije i razvoja policije u Srbiji: resocijalizacija policajaca kroz pozornički sistem, napori za integraciju u građanstvo, povećana parlamentarna i druga kontrola, sindikalno organizovanje policije (koje se pokušava od 1991), naglasak na profesionalizmu, minimum prinude i ostalo, sve to zahteva vreme i napor. Svako buduće poigravanje s politizacijom, sa zloupotrebom profesije u jeftine privatne svrhe, s novim žrtvovanjem policije sitnim političkim ciljevima može samo da nas vrati u prošla vremena