U Sloveniji postoji i radi nekoliko srpskih društava, koja su tokom protekle decenije tavorila na margini, uz sporadične koncerte folk zvezda i poluilegalne proslave srpske Nove godine. Novi Savez srpskih društava doduše nema krov pošto nema ni prostorije, ali zato ima predsednika. To je penzioner iz Ljubljane Milenko Vakanjac
Istorijska paralela koja se američkom predsedniku toliko svidela zapravo je neosnovana, jer, za razliku od "sila osovine", između Irana, Iraka i Severne Koreje ne postoji nikakvo savezništvo. Štaviše, Iran i Irak su od 1980. do 1988. godine vodili iscrpljujući rat u kome je poginulo više od milion ljudi
Hajdana Baletić: Vodi me na drugo mesto, Stubovi kulture, Beograd 2001.
Čedomir Jovanović,šef poslaničkog kluba DOS-a u Skupštini Srbije ("Večernje novosti")
Gotovo da ne prođe dan a da se ne nađe neki ustreptali Rodoljubivi Kolumnista da istrese mirišljavu kofu svog lucidnog Stava na dve Naporne Ženturače koje nam, eto, ne daju da se kupamo u Mitskoj Nedužnosti
"Zatekao sam oko šezdeset savetnika – toliko nemaju ni predsednici nekih država. Oni često nisu imali ni odgovarajuću stručnu spremu, pa se tako desilo da savetnik za odnose s inostranstvom ne govori nijedan strani jezik"
Džefri Najs se odlucio da pred kamerama globalnih TV stanica, koje su citav dan pratile sulcenje Miloševicu kao ubedljivo najveci svetski dogacaj, razmatra noviju politicku istoriju ovih prostora. U tom nedovršenom pokušaju, Slobodan Milošević je prečesto ostajao da visi u nekom bezvazdušnom prostoru van stvarnog istorijskog i političkog konteksta u kome su ratovi u bivšoj SFRJ zaista počinjali. Ispalo je nekako da je raspad bivše Jugoslavije gotovo isključivo "srpska stvar", posledica njegovog lošeg karaktera, neutoljive želje za vlašću i genocidne prirode. U slici koju je ponudio tužilac Najs gotovo da i ne postoji druga strana u tim ratovima, činjenica da su nacionalne vođe sasvim lepo sarađivale među sobom, još manje se prepoznaje i nazire ono što je međunarodna zajednica takođe učinila na ovim prostorima
Okolnost da se politički život u Srbiji sve više vrti oko afera u koje su umešane tajne službe – i paraslužbe – trebalo bi da zabrinjava. Vojne službe i obaveštajna služba SID bile su marginalizovane; od milicije je stvorena armija građanskog rata, a Služba državne bezbednosti narasla je preko svake mere kao isključivo i svemoćno oruđe jednog čoveka. Nezdrava fascinacija stranaka DOS-a tajnim službama glavni je razlog što na tom planu još nije uspostavljena prirodna i poželjna ravnoteža
Tek što je 1. aprila 2001. Slobodan Milošević smešten u Centralni zatvor, ovlaštena delegacija je ustanovila da vrata trezora u vili "Mir" nisu zapečaćena i da nedostaje jamstvenik. Ne ulazeći u trezor, članovi delegacije su ga zapečatili da bi 24. januara bilo ustanovljeno da je pečat skinut. Uviđajem je utvrđeno da su pripadnici Resora državne bezbednosti otvarali trezor 3. aprila 2001 – obrazloženje je bilo da traže oružje i eksploziv. Budući da je reč ogromnom prostoru podeljenom na više prostorija, teško je verovati da se u nekoliko minuta koliko su "službena lica" unutra boravila, mogu napraviti velike inspekcije. Da li to pre liči na ponašanje nekog ko je došao na brzinu da uzme ili ostavi nešto
"Revolucija Hladnih Trajni"; "Vreme" br. 575 i Prvak političkog treša, "Vreme" br. 576
