Siniša Vučinić,
predesednik Srpske levice:
„Pune dve nedelje sam jurio i u ličnom kontaktu pretio tim ljudima da ne budu kukavice, sluge izdajice srpskog roda. Ma, dve nedelje sam kao crnac pretio, mučio i rasturao tu gamad! Sada sam siguran da oni neće biti nikakvi svedoci protiv predsednika Miloševića.“
(„Nacional“)
Vojislav Šešelj,
predsednik Srpske radikalne stranke, o slučaju „skupštinski prelaz“, kaže:
„Kada su u koliziji zakoni i Čedomir Jovanović, onda se primenjuje Čeda.“
Olivera Miletović,
novinar jagodinske TV Palma plus, poznata po insistiranju na „tvrdoj nacionalnoj liniji“: „Nedavno sam boravila u Republici Srpskoj. Jedan francuski pisac rekao mi je da je, silazeći s bosanskih planina, imao viziju koja ga više nije napuštala: kralj Artur je ponovo došao na zemlju. Danas se on zove Radovan Karadžić, a mladići iz njegove garde – to su njegovi lanseloti i njegovi galaadi. Oni su spremni da daju svoj život da bi naš stari Zapad, premoren i smrknut u trci za zlatnim teletom, opet postao lep i svetao kao u doba katedrala i vitezova.“ („Antena“)
Dušan Zarić,
barmen u njujorškom votka-baru Pravda, o ponašanju devojaka, alternativnim načinima zarade i lepoti: „Amerikanke rado startuju barmene. I s moje strane ima flerta, ali sve je to deo igre. Najčešće dolaze sa drugaricama, sednu, počnem da ih opuštam koktelčićima dok ih ne dovedem u raspoloženje da im priđe neki od prisutnih muškaraca i preuzme plaćanje. Tako ja zarađujem. Ponekad se desi da navale i na mene, bacaju se preko bara, grle me, ali to onda moram da zaustavim jer mi smeta da radim. U Pravdi je specifična atmosfera nabijena prefinjenom seksualnošću. To je podrum, unutra je sve zlaćano, ljudi su jako lepi pod tamnožutom svetlošću i nemaju bore.“ („Ekskluziv“)
Kleopatra,
nekad proročica, sada „diplomirani astrolog“, odgovara na pitanje da li i dalje ima vilu na Dedinju: „A gde bih je imala? Neću valjda da živim u Batajnici ili da, kao vi (novinarka koja joj je postavila pitanje – prim. ur.) budem podstanar. Ličim li ja vama na podstanara? Nosim cipele od 350 dolara i farmerke boje meda koje je kreirala Dona Karan. Ako to ne znate da prepoznate, prekinućemo razgovor.“
Sledi potpitanje o kvadraturi pomenute vile: „Šta je to vas briga? Da niste možda neka izbeglica koja hoće da mi se uvali u kuću? U stvari, kad malo bolje razmislim, možda i mogu da vam pomognem. U Veroni imam ofis i potrebne su mi sekretarica i kućna pomoćnica. Birajte!“
Pošto je apsolvirana stambeno-poslovna situacija, na red je došao Vojislav Koštunica: „Njegova budućnost je zamrznuta, a to je po mojoj viziji i realno, jer je mnogo usporen. Njegov mozak, umesto 400, radi 40 na sat. Koštunica je uspavana lutka. Nije lep kao lutka, već je kao uspavana lutka iz izloga. Koštunica je mit i nacionalni heroj, ali nije političar za budućnost.“ („Ekskluziv“)
Milan,
beogradski žigolo, na osnovu svog „bogatog iskustva“ tvrdi: „Ciganke nisu vruće kao što se priča, a ni crnkinje nisu ništa posebno u seksu. Najbolje su, brate, naše ribe iz unutrašnjosti. Kad dođu u Beograd i uhvate me, ne znaju da siđu s k… Često ga od preteranog seksa i ne osećam među nogama. Beogradske otmene dame uzimaju stimulativna sredstva pre seksa, piju i drogiraju se, pa me nešto posebno i ne privlače. Preteruju i s parfemima i šminkom, tako da me prosto uguše svojim mirisima, naročito kad počnu da se preznojavaju tokom…“ („Ekskluziv“)
Stevan Popović,
šef šabačkog benda Cvaka cvak: „Nismo šovinisti, ali ženama nema mesta u našem bendu. S njima imaš samo muke: te se zaljube, te pate što nemaju dečka, ili imaju dečka ali je on ljubomoran, te su depresivne, te ovo, te ono… Samo da dobiješ čir na želucu.“ („Ekskluziv“)
Saša Kapric,
beogradski frizer, tvrdi da su skoro sve njegove kolege homoseksualci i priznaje da je i sam imao sličnih ponuda: „Još to nisam probao, ali ko zna, možda ću i ja jednog dana imati dečka. Čitao sam da svaka osoba naginje ka svom polu u nekoj meri, ali to pre svega zavisi od osobe koja bi ti to ponudila. Nedavno me je u Parizu startovao tip koji radi u Lorealu. Tamo sam bio novo lice i on me je zapazio. Nudio mi je svetsku karijeru, ali nisam mogao s njim u krevet jer je bio veoma ružan.“ („Ekskluziv“)
Miroslav Milošević,
načelnik Odeljenja za kontrolu zakonitosti beogradskog SUP-a, najavljuje efikasniji rad unutrašnje kontrole i obećava: „Očistićemo policiju od onih koji su kriminalci, korupcionaši, homoseksualci, narkomani i neradnici… Naše je da budemo manje grešni od Isusa Hrista.“ („Nedeljni telegraf“)
Olja Ivanjicki,
slikarka, o Beogradu danas: „Da nema bilborda, koji su u ovom gradu jedino što je lepo, bila bi katastrofa. Ovako, gledaš bilborde pa ne vidiš ono drugo. Bilbord je kao Potemkinovo selo: gledaš lepe fotografije, reklame i tako si, kao, srećan. Još se i često menjaju, ima živosti. Najbolje je da se skroz ogradimo u bilborde, da ulice budu od bilborda, a oni da budu i veći i lepši. Ako treba, neka vise i odozgo, s neba. To bi nas ‘izvadilo’.“ („Nedeljni telegraf“)
Nada Kolundžija,
potpredsednik Demokratske alternative, o tome kako sukobi i vatra ipak nisu isto: „Mogu da prihvatim da u DOS-u nema svađa, ali se razmenjuje baražna vatra.“ („Glas javnosti“)
Dobrivoja Budimirović Bidža,
nekada istaknuti funkcioner SPS-a, sada član:
„Jedan čovek ne može da bude krivac za sve ono što nam se događalo proteklih godina. Krivi smo svi mi što smo verovali jednom čoveku, čija je greška u tome što nije u svetu našao prijatelja koji bi bio na našoj strani.“
(„Večernje novosti“)
Momčilo Veljković,
aktivista Otpora iz Požarevca, tužio je Sinišu Vučinića zbog klevete da je opljačkao imovinu Marka Miloševića i JUL-a i kaže:
„Tražio sam petnaest miliona dinara i ako dobijem presudu sagradiću javni toalet koji ću nazvati memorijalni centar Siniša Vučinić, kako bi ga požarevački narod pamtio.“
(„Glas“)
Mirko Marjanović,
predsedavajući SPS-a u odsustvu Slobodana Miloševića, priča o tome da li bi neko od partijskih saradnika mogao da se pojavi kao svedok u Hagu:
„Nema tog svedoka koji bi mogao da nešto loše kaže o predsedniku Miloševiću, a da pri tom ne laže.“
Branislav Ivković,
bivši šef beogradskih socijalista, i pored toga što mu ozbiljno preti isključenje iz partije, kaže:
„Ostajem u partiji i boriću se za svoj i opstanak SPS-a, ali kao moderne, proevropski orijentisane partije koja želi da izađe iz jugoslovenskih okvira.“
(„Večernje novosti“)
Velimir Ilić,
lider Nove Srbije, o prihvatanju ponude za mesto potpredsednika u Vladi Srbije:
„U Šumadiji na mene vrše veliki pritisak da nešto počnemo da radimo. Za Čačak mogu nešto da napravim jer je to moja opština, ali drugim gradovima mogu pomoći samo preko Vlade Srbije.“
(„Blic“)
Ljubodrag Stojadinović,
vojnopolitički komentator, u tekstu „Haški rašomon“:
„Svet je ponovo jednoglasan povodom haških trauma i traži bespogovorno isključenje apostrofiranih ljudi. U Srbiji ima bar deset miliona tumačenja tih zahteva. Razne ‘maske’ i ‘utisci’ puni su predloga kako ponovo nadmudriti svet i sačuvati naše junake. Domaćice iz kuhinjske potaje pozivaju izdajice i tragaju za novim srpskim brankovićima, a Srbiji preti izolacija, ma šta lasne babe snevale o kasnom balkanskom romantizmu.“
(„Politika“)
Vesna Zmijanac,
zvezda narodne muzike, priča o svojoj kući na Bukulji:
„Ova kuća mi je pomogla da se izvučem iz gradske vreve. Ništa nije vredno boje jutra, mirisa pokošene trave i procvetale divlje trešnje, cvrkuta ptica koje pevaju lepše od svih pevačica zajedno.“
A ko njima komponuje pesme?
„Bog. Mi pevači gužvamo se s kompozitorima koji smatraju da umetnik mora biti lud i pijan u isto vreme. Samo takav on, navodno, može pasti u trans i stvarati svoje ‘veliko delo’. Treba ih, međutim, posmatrati za vreme kupoprodaje pesama.“
(„Svet“)
Prof. dr Jovan Marić,
o svojim vojničkim danima kaže:
„… Pamtim jednog kapetana koji je govorio da pušku treba držati čvrsto, muški, kao ‘tuđu ženu’. Nije mogao da nas gleda onako ležerne kad bi nam posle naredbe „o-de-sno-ra-me“ oružje visilo kao sekira, ili bi kundak puške virio i kvario ravnanje itd. ‘Kako to držiš pušku’, ljutio bi se, ‘ponašaš se s njom kao da ti je žena, stisni je malo, čvršće, muški, kao tuđu ženu, pokaži se.’ To sam kasnije koristio u nekim svojim radovima, objašnjavajući razliku između ‘svoje i tuđe žene’ i različitog odnosa ‘iskusnih ljubavnika’ prema njima.“
(„Vojska“)
Goca Božinovska,
folk-pevačica, objašnjava u čemu bi mogla da bude tajna seksepila Harisa Džinovića:
„Možda je to zato što je on izuzetno popularan, a možda i taj njegov imidž stvara kod nekog utisak da je Haris u seksu nemilosrdan kao gusar. Crna marama, brkovi, vatreni pogled, inteligencija, harizma – to su bez sumnje aduti koji osvajaju na prvi pogled.“
(„Svet“)
