Ušla je u istoriju: bila je prva žena na funkciji nemačke kancelarke. I to šesnaest godina. Šta je danas ostalo od njenog politčkog nasleđa? Nemački javni servis ARD pokušava da odgovori na to pitanje povodom 70. rođendana Angele Merkel
Alternativa za Nemačku okupila je još nekolicinu ekstremno desničarskih partija i u Evropskom parlamentu formirala frakciju Evropa suverenih nacija. To što zastupaju previše je čak i za Nacionalno okupljanje Marin le Pen koja nije htela da ih primi u grupaciju Patriote za Evropu
Lider francuskog krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) Žordan Bardela predvodiće novoformiranu desničarsku grupaciju u Evropskom parlamentu (EP) „Patriote za Evropu“. Bardela je nakon poraza na izborima u Francuskoj istakao da će ta „velika grupacija uticati na ravnotežu snaga u Evropi, odbacivanje poplave migranata, kaznenu ekologiju i oduzimanje našeg suvereniteta“
Stranci ne samo da sada mogu brže da dobiju nemački pasoš, već mogu i da zadrže državljanstvo zemlje porekla
“Često sam dolazio u bivšu Jugoslaviju, posebno u Dubrovnik, gde smo uvek imali sastanke u proleće u okviru grupe oko Praksis škole, koju je činila grupa potpuno neortodoksnih marksista. I odjednom su glavni predstavnici počeli da se identifikuju po svojoj etničkoj pripadnosti. Odjednom su se nazvali Srbima ili Hrvatima. To je za mene bilo iznenadno. I bilo je katastrofalno”
AfD je na evropskim izborima 2024. uspela vešto da privuče 16-godišnjake koji su prvi put dobili pravo glasa. Pridobili su ih ciljanim kampanjama na društvenim mrežama
Umereni evropski konzervativci su relativni pobednici izbora za Evropski parlament koji su okončani u nedelju, pa dosadašnja predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen može da računa na novi mandat. Ostale centrističke stranke su dobile šamar od birača koji su ojačali i proruske i ne baš proruske desničare širom Evrope
Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna stranka (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni 10. juna u Briselu
Počelo je glasanje na drugim najvećim demokratskim izborima na svetu, za Evropski parlament. Odziv birača na poslednjim izborima (2019. godine) bio je 50 odsto, a prema istraživanju javnog mnjenja ovog puta ije nteresovanje za izbore 60 odsto
“Evropa će igrati sve manju ulogu u globalnoj politici u budućnosti. Ne samo da imamo smanjenje populacije, već i premeštanje globalnih sila. Čak i sa Bajdenom, nekim njegovim naslednikom ili sa Trampom, politika SAD će biti drugačija u odnosu na prošlih pedeset, šezdeset godina. Tu su globalizacija, lanci snabdevanja, različiti interesi u Pacifiku, Kina, Tajvan… SAD su oduvek bile i transatlantska i pacifička nacija. Dakle, okret ka Aziji nije nova stvar. I na to mi Evropljani moramo da pronađemo odgovor”
Talas lažnih vesti zahvatio je društvene mreže pred izbore za Evropski parlament. Na intrenetu su plasirane brojne dezinformacije od kojih neke prave dugoročnu štetu
Hoće li se najnovija Hrvatska pridružiti Orbanovoj Mađarskoj i podeliti s njome status evropskog parije? Ili će HDZ Andreja Plenkovića neutralizirati radikalne potencijale svojega koalicijskog partnera – Domovinskog pokreta? Može li ova koalicija ojačati radikalno desno krilo unutar HDZ-a i marginalizirati evrobirokratske tendencije u ovoj stranci? To nije nemoguće, posebno ne u slučaju da predstojeći izbori za Evropski parlament potvrde slutnje kako je na našem kontinentu na delu ozbiljno skretanje udesno
