Senke devedesetih
Tragedije i gorke farse
Pored nezaceljenih rana i nerazrešenih frustracija, razlog što se bavimo prošlošću može da bude i to što nismo spremni da se suočimo sa sadašnjošću
Ratni zločini
Uloga holandskog bataljona u Srebrenici 1995.
Nedavna presuda Apelacionog suda u Den Hagu, posle deset godina parničenja, više je nego spektakularna: dve porodice iz Srebrenice dobile su priznanje holandske države da su njeni vojnici odgovorni za smrt njihovih srodnika, jer ih nisu zaštitili od Mladićevih trupa. Ova će presuda imati i međunarodno-pravnih posledica jer dovodi u pitanje do sada priznati imunitet UN-a pri njihovim operacijama na terenu bilo gde u svetu. Priča je, međutim, malo složenija od puke pravničke logike, kako to već u stvarnom životu biva
Lični stav – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (III)
Koloplet sličnosti i različitosti
Ono što je zajedničko svima nama, u državama nastalim raspadom SFRJ, jeste da svi zajedno moramo da promenimo diskurs. Da zločine i zločince prestanemo da delimo na naše i njihove i da ih upoređujemo jer je to put kojim smo jednom već išli i koji nas je i odveo u ponor
Sterijino pozorje 2011.
Hrabrost za »Kukavičluk«
Pozorje je prošlo, a da nagrada za savremeni domaći tekst nije ni dodeljena. Čudno? Da, ali u ovom kontekstu sasvim opravdano
Haški sud
Mladićeva knjiga mrtvih
Mladić se zakleo kad je pristupio Jugoslavenskoj narodnoj armiji da će braniti "narode i narodnosti" bivše zemlje, zakleo se na tada proklamirano "bratstvo i jedinstvo"; sve je to pogazio, stavivši se na samo jednu nacionalnu stranu, da bi na kraju – kao krunu svoje vojničke karijere – tom istom narodu ostavio u sećanju onaj snimak koji svedoči da je malim Srebreničanima najprije delio čokolade, njihovim majkama pričao da će sve biti u redu, da bi potom očeve te dece i muževe tih majki njegove snage hladnokrvno pobile
Reakcije u Republici Srpskoj
Hajka na »izdajnike«
Kraj potere za Ratkom Mladićem
»Našli ste koga ste tražili…«
Za ratni zločin tri puta optužen, petnaest godina i deset meseci potraživan, Ratko Mladić uhapšen bez otpora kod rođaka u selu Lazarevu, što nije izazvalo veći politički potres u Srbiji, što je probudilo nade proevropske vladajuće elite i podgrejalo iluzije da više neće biti uslovljavanja
Ustanička ulica, poslednja srpska Mladićeva adresa
Krv i jagode
Čovek koji se dosad, kao begunac, godinama osvrtao oko sebe proveravajući da li ga je neko možda prepoznao, koji nije mnogo govorio, najednom je dobio priliku da priča o svemu i svačemu. Svemu onome što nije vezano za suštinu, za zločine i Haški tribunal; odatle te silne teme, od one ko je birao Miloševića do brade Brune Vekarića. Najednom je među ljudima koji su ga, kao prvo, nahranili i stavili u ljudske uslove, a kao drugo ga slušaju; dugo ga niko nije tako, pa makar i po službenoj dužnosti, slušao
Nuspojave
Kritika vatrene moći
Kao što zemlja nije morala da se raspadne, tako niko nije morao da okrvavi ruke kada se već raspala
Mladić kao deo folklora
»Podigle se natovske sile da bi Ratka živog uhvatile«
Svi rekviziti, suveniri i pesme Mladiću veličaju ratnika i najtraženijeg haškog begunca. Narodni kič-proizvodi posvećeni njemu glorifikuju inat svetu, odanost vođi, pevaju o srpskom narodu kao njegovoj vojsci i o otadžbini Srbiji usred velikih balkanskih vrenja. Ipak, opšte stanje Ratka Mladića, mirna predaja, pa i pomirljive izjave nalik onoj da bi voleo da poseti grob Save Kovačevića možda se neće dopasti onima kojima je svih ovih godina bio uzor srpstva i borbe. Pesme, grafiti i posteri o Mladiću ubuduće neće biti isti. Ako ih ikada više i bude bilo