Žene bez granica

Osamnaest padobranki, 4000 metara, pet sekundi – telegrafskom terminologijom napisano – najveća je formacija padobranki ikada viđena na nebu Srbije i bivše Jugoslavije. Ovaj svojevrstan podvig u padobranskoj disciplini relativ uspelo je da napravi iznad aerodroma Batajnica u ponedeljak 30. jula osamnaest devojaka (i žena) iz 11 država regiona – Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Češke Republike, Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske, u organizaciji Udruženja žena letača Srbije i uz pomoć i podršku Ministarstva odbrane i Komande Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane pod geslom „Žene za nebo bez granica“, a sve sa ciljem popularizacije vazduhoplovnog sporta, regionalnog kontakta i u okviru niza manifestacija kojima se obeležava 100 godina srpskog vojnog vazduhoplovstva.

Nimalo jednostavan cilj bio je da se u skoku sa visine od 4000 metara padobranke uhvate u unapred zadatu formaciju, kako po broju takmičarki tako i po položaju svake u okviru figure i održe je najmanje pet sekundi pre razdvajanja. Sve to verifikuju tri leteća snimatelja i svaki skok se analizira neposredno po sletanju i pakovanju padobrana. Dodatni izazov bio je, kako kaže koordinator projekta i padobranski trener Nebojša Jandrić Džimi, inače jedan od samo dva tzv. opitna padobranca u Vojsci Srbije, to što padobranke imaju različite obuke i iskustva u slobodnom letenju, različitu opremu, ali su se uspešno i za kratko vreme uskladile i napravile rekordnu formaciju.

Ideja je potekla od nekoliko dama koje su prošlog leta postavile srpski rekord, Ane Vujčić, Milene Mirković i Radmile Đurić. Posebna zanimljivost je da se među njih osamnaest nalaze i dve, takoreći, porodilje. Jedna od njih, dvadesetpetogodišnja Alina Sime iz Rumunije, došla je u Beograd sa osmomesečnim sinom Davidom i suprugom Dragošem, koji je takođe padobranac. Najmlađa je dvadesetjednogodišnja Anamarija Grubač iz Nikšića sa veoma zavidnih 350 skokova za svoje godine, a najiskusnija Radmila Đurić, zastavnik u Vojsci Srbije i instruktor u čuvenom 63. padobranskom bataljonu Specijalne brigade, sa preko 1600 skokova u vojnoj i sportskoj karijeri. Sve njih spaja strast prema padobranstvu, tačnije, kako je opisala jedna od devojaka „slobodnom letenju; jer ti ne padaš, već upravljaš svoje telo u prostoru… letiš“.

Trener Džimi posebno je zahvalan posadi helikoptera Mi-17, najmodernijeg u sastavu VS, majorima Milošu Mirkoviću, Omeru Mehiću i Goranu Gajiću i zastavniku Nebojši Drajiću na profesionalnom i ličnom zalaganju na svakom od više od 30 letova tokom priprema i rekordnog skoka: „uspevali su da dignu helikopter na 4000 metara i da ga spuste za tek nešto više od 20 minuta što nama padobrancima mnogo znači, na uštedi i vremena i resursa, to smo u Srbiji mogli da dobijemo samo od vojske“.

foto: mirko stupar