Za bolji život izbeglica i azilanata u Srbiji

A. S. A. je Iračanin sa dve fakultetske diplome, inženjer hortikulture, koji je 2008. godine došao u Srbiju. On je sa svojom porodicom pobegao od rata i strahota koje su ih zadesile u Iraku, ali na sirijskoj granici je samo on uspeo da nastavi dalje. „Iz Bagdada sam pobegao pre nekoliko godina, svaki dan sam gledao kako ljudi ginu od granata i bombi. Među njima je mogao biti i moj sin, koji je srećom preživeo eksploziju bombe na ulici. Sve o čemu smo sanjali u Iraku i za šta smo se borili čitavog života Amerika i Evropa su nam oduzele pod izgovorom uvođenja demokratije. Demokratija kakvu mi poznajemo je Iračanima donela na stotine mrtvih dnevno, nemaštinu i glad“, ispričao je sa teskobom.

Pedesetpetogodišnji A. S. A. je bio jedan od govornika na konferenciji koju je 21. septembra organizovalo udruženje CBMM (Jačanje kapaciteta institucije Republike Srbije za upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika). Tema o kojoj se diskutovalo bila je i donatorska konferencija u Sarajevu gde je u aprilu ove godine prikupljeno oko 300 miliona evra, što je oko 60 odsto donatorskih sredstava potrebnih za stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Ivana Anić Ćurko, rukovodilac grupe za saradnju sa međunarodnim i nevladinim organizacijama u Komeserijatu za izbeglice Republike Srbije, rekla je da će novac prikupljen za rešavanje „izbegličkog pitanja“ biti upotrebljen za kupovinu seoskih domaćinstava sa okućnicom i montažnih kuća, nabavku građevinskog materijala i izgradnju stanova, i namenjen je isključivo izbeglicama, dok će interno raseljena lica morati da sačekaju svoj red. Još uvek se ne zna gde će se graditi ovi stanovi.

Period implementacije pomoći koja je do sada prikupljena za raseljena lica u Srbiji trajaće pet godina. Ovim novcem će rukovoditi Banka za razvoj Saveta Evrope. Monitoring na terenu sprovode OEBS i UNHCR. Evropska unija je obećala da će u narednih pet godina obezbediti i ostatak novca koji je potreban kako bi se dodelio krov nad glavom za još 27.000 izbegličkih porodica.

U Srbiji živi 66.408 lica sa statusom izbeglica. Interno raseljenih lica na teritoriji naše zemlje ima oko 210.000. Više od 250.000 lica je steklo državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije u Evropi.

Na konferenciji je takođe bilo reči i o pravima azilanata koji su zbrinuti u dva centra za azil: Banji Koviljači i Bogovađi. Za tražioce azila moraju se obezbediti smeštaj, socijalna i zdravstvena zaštita. Prema Zakonu o azilu koji je usvojen 2008. godine, za zbrinjavanje u ova dva centra se dnevno izdvaja 7000 evra. Taj novac se koristi za hranu, lekove, higijenska sredstva. Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije apelovala je na medije da temeljno prate situaciju azilanata u Srbiji i da pre svega ukažu na potrebu ovih ljudi za razumevanjem i dobrodošlicom.

Iračanin A. S. A. kaže da ljudi u Srbiji imaju prelepu dušu i ovom prilikom se zahvalio svima koji mu nisu zatvorili vrata kada mu je pomoć bila najpotrebnija. „Ja sam odabrao Srbiju kao zemlju konačnog odredišta jer sam posetio Jugoslaviju pre 25 godina. U Srbiji je ostala jugoslovenska duša. Moja četiri brata su ovde studirala, a ja sada čekam papire kako bih mogao da ostanem, da živim bezbedno sa svojom porodicom.“