Vrh

Kaže se vrh brate! Tako je, kažu, određeno uličnim jezičkim kodeksom devedesetih godina, neki zlobnici kažu po tome što je u žargonu to bila i ocena kvaliteta marihuane. Nije ćuvik, ni vrh noža ni na vrh igle, ni na šiljak, ni na vršak. To je reč koja označava nekoga ko je glavni, nedostižan.

Nekad je reč vrisak, nešto vrlo lepo, efektno, duhovito, sjajno. Sad je vrh. Najbliža u tom kontekstu je bila stara žargonska reč „injekcija“.

Nekada bi se reklo maks, maksi, maksimalan, pa i maksimilijan, ekstra. Moglo je da se kaže prvak za nekoga ko je šarmantan, možda haj–fi, sad bi ispravili na haj-faj, ako je prvoklasan, naravno, ako sve to nije lauf, preterivanje, laž obmana, prevara, ako se neko ne pauniše, puvaka, džekira, šeta gaće, to jest samo se pravi važan.

I reč vrh dobija negativnu konotaciju kada označava i nečiji veliki bezobrazluk, ali to treba reći posebnim tonom i gestikulacijom.

Po učestalosti upotrebe vrh malo preuzima nekadašnju ulogu reči super – supersilver je bila reč za tako veliku hladnoću koja seče kao žilet pomenute marke. Superspermos je bila oznaka za potentnog muškarca, ali se ta neuspešna kovanica lako izgubila iz upotrebe. Super su bile i gaće i patike i hrana i provod.

Da li sa to vrh brate siromaši mašta dolazećih generacija koja deli sve više superlativa, a koristi sve manje reči?

Da li reč vrh pokazuje da se dešava obrt u jezikotvoračkoj imaginaciji ulice – superlativi u uličnom žargonu su nekada ipak relativno češće asocirali na obrnuti smisao reči – za najlepšeg i najboljeg bi se reklo umobolan, bez bližeg određenja da li lude oni koji gledaju ili onaj koga gledaju, a najveći je značilo najružniji. Da li je to dobro ili loše? Da li je naš mentalitet otvoreniji prema uspešnima, a osiromašeni jezik manje egalistički represivan, kao što je egalistički represivan duh palanke. Ili ta reč svedoči o jačanju kolektivnog pokorništva, ili o gajenju ambicija.

Problem je u tome što vrh brate označava sve. Vrh može označavati i neki vrhunski doživljaj, a vrh brate je i oznaka kvaliteta potrošnih dobara: auto – vrh brate, i burence sa slavinom – vrh brate, pesma – vrh brate, video-klipovi – vrh brate. „Vrh brate, ja bih ovo za himnu…“

Jedan komentar u tom izrazu glasi: „Izreka vrh brate je dno brate…“