Vreme nauke

U Beogradu se za decembar priprema novi Festival nauke, drugi po redu. Na toj stvari užurbano radi inače nevidljiva armija ljubitelja nauke, entuzijasta i naučnika, okupljenih oko umetničko produkcije grupe „Noć muzeja“. Nažalost, kompanije i ustanove, koje slične prigode pomažu u svim normalnim zemljama, prave se kao da se ništa ne događa.

Ključari famoznih fondova „za društveno odgovorne akcije“ ne vide nikakav marketinški potencijal u izuzetnom uspehu prošlogodišnjeg događaja, a kamoli da razmišljaju koliko je važna popularizacija nauke za zajednicu u kojoj posluju. No, jasno je da ova nesrećna situacija nije vest, kao što to ne bi bila ni kad bi se Festival nauke po značaju upoređivao sa, inače, iz kompanijskih fondova izdašno finansiranim, drugorazrednim pop zvezdama i trećerazrednim sportskim klubovima.

Vest je da, uprkos svemu, beogradska festivalska laboratorija ponovo sprema prvorazrednu zabavu za posetioce koji će moći mnogo toga i ove godine da nauče. Kako god, ako se pridružite, verovatno nećete osetiti probleme sa budžetom – biće to odlična prilika da u prostranom ambijentu Muzeja „25. maj“, uživate u najluđim naučnim pričama i predstavama sa cele planete, Univerzuma, a bogami i šire.

Uglavnom interaktivne postavke trenutno priprema 14 mladih koordinatora i više od 150 demonstratora. Organizatori su uspešno okupili sve viđenije naučne ustanove u Srbiji koje će širokoj laičkoj publici predstaviti tajne nauke kroz razne uzbudljivo ispričane teme.

„Naša ideja je da opet napravimo festival koji će biti fantastičan za posetioce svih uzrasta“, kaže za „Vreme“ jedan od organizatora, Ana Jovanović iz „Noći muzeja“. Prošle godine u decembru festival je za dva dana posetilo gotovo 10.000 ljudi, a organizovan je u zgradi Geozavoda na 750 kvadratnih metara. Ovogodišnji festival će biti tri puta veći. Trajaće tri dana na površini od 2000 kvadratnih metara Muzeja „25. maj“. Međutim, mada sa mnogo više postavki, organizuje se sa praktično istim budžetom od četiri miliona dinara jer nije bilo novih sponzora. To je pet puta manje od evropskog proseka, a naš Festival uopšte nije prosečan.

„Nažalost, vlada veliko licemerje kad sa marketingom velikih kompanija pričamo o nauci i kulturi. Svi su oduševljeni, svi vam kažu da im je nauka in, ali da je ove godine sasvim slučajno nisu predvideli u budžetu“, kaže Ana Jovanović, dodajući da će Festival uspeti nekako da se pokrije sa budžetom, ali samo uz puno entuzijazma i podizanje cene ulaznica (očekuje se cena od 200 dinara).

Prema podacima Evropskog udruženja događaja iz nauke, EUSCEA (European Science Events Association), pod prosečno finansiranim gradskim festivalom se smatra onaj koji ima budžet od oko 250.000 evra, dok najveći evropski festival nauke u Đenovi ima budžet od neverovatnih tri miliona evra. Inače, srpski Festival nauke je ove godine postao član EUSCEA, organizacije pod pokroviteljstvom Evropske komisije koja ima članove u 38 zemalja Evrope.

„Mi smo ove godine bili u Đenovi i predstavili se na skupu festivala koji pripadaju EUSCEA“, kaže Mladen Popović, takođe iz „Noći muzeja“, dodajući da su naši prezenteri Milan Popović i Tina Kamčeva, mada im je prvi put, po glasovima publike osvojili treće mesto među demonstratorima svih festivala. „Sam festival u Đenovi se organizuje na 62 lokacije, to su uglavnom stare palate, a podržavaju ga sva tamošnja javna preduzeća“, objašnjava Popović.

U Srbiji je lako nabrojati sve sponzore – nauku je u većoj meri podržala jedna banka (Erste), Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i Sekretarijat za obrazovanje grada Beograda. Hoće li se još neko pridružiti tom spisku? Naravno da neće. Verovatno će sva sredstva koja će moćni direktori iz naših upravnih odbora u decembru izdvojiti za nauku, završiti na tome što će platiti ulaznice svojoj deci, budući da će i ona u decembru sigurno biti na Festivalu, kao i sva druga.