Vranac i francuski paradoks

Činjenice govore: najmanji broj kardiovaskularnih bolesti na svetu zabeležen je u Japanu (što se pripisuje ishrani zasnovanoj na ribi i morskim plodovima); u Evropi to je Francuska, što se pripisuje svakodnevnom konzumiranju crvenog vina. I to je nazvano „Francuski paradoks“.

Ovo su kod nas prvi shvatili u Plantažama „13. jul“, kada su na tržište izbacili vranac pro korde, komercijalno nazvano „vino od srca i za srce“.

O tome je detaljno govorio profesor dr Goran Rađen, kardiolog koji se godinama bavi uticajem vina na srčana oboljenja.

Podgoričke Plantaže bile su jedina vinarska kuća na svetu koja je naučna istraživanja, sprovedena tokom 20. veka, zaokružila konkretnim vinom, pa se 1993. godine na tržištu pojavio vranac neobičnog imena – „Pro Corde“. Za srce.

Kardiolog prof. dr Goran Rađen je na predavanju pod nazivom „Vino za srce – Pro Corde“ koje je organizovano povodom Beogradskog salona vina u hotelu Hajat ukazao na istraživanja prof. dr Klausa Junga, koji je zaključio da redovno umereno konzumiranje vina, pored ostalih efekata, smanjuje rizik od infarkta, poboljšava fleksibilnost vaskularnog sistema i produžava život.

Upozoravajući na brojne štetne efekte preteranog konzumiranja alkohola, kao i klasičnih lekova uostalom, dr Rađen ipak ukazuje na bitnu razliku između konzumiranja vina i drugih vrsta alkohola:

„Poznato je da neodmereno pijenje alkohola, pored ostalih, ima štetan efekat na krvni pritisak. Međutim, istraživanje koje je obuhvatilo 5000 Francuza koji su sa 63 litra godišnje svetski rekorderi po potrošnji vina, i 1400 Iraca, koji pretežno konzumiraju viski i pivo, dovelo je do zanimljivih rezultata. Naime, Francuzi vino piju tokom cele nedelje, sa lakim povećanjem tokom vikenda, dok Irci 2/3 alkohola unesu tokom vikenda. Utvrđeno je da je kod Iraca krvni pritisak najviši ponedeljkom, i da lagano pada do četvrtka, a kod Francuza je isti tokom cele nedelje i na istom nivou je kao i kod apstinenata.“

Da ne bude zabune: preporuka je samo dve do tri čaše dnevno.