Vekovi i jedan dan

U petak 15. maja u Novom Sadu obeležen je Dan nemačke kulture. Srećom, to nije bio jedan od onih dana kada se prisećamo ko ono behu poznati nemački pisci, kompozitori i slikari. Bilo je, naravno, i toga: svečano otvaranje uz prigodni koncert u novosadskoj gimnaziji, postavka Šilerovih knjiga, projekcija filma „Čudo iz Berna“… Ipak, ovaj Dan nemačke kulture doneo je i dosta novog. Studenti iz Osijeka izveli su predstavu „Frizerski salon“, i to na nemačkom, a deca iz Karlovačke gimnazije ugostila su svoje vršnjake iz gimnazije u Ulmu, u nemačkoj pokrajini Baden–Virtemberg. Zanimljivo je i to da Dan kulture nije trajao samo jedan dan. U subotu popodne održano je književno veče Deni Rozental i Sonje Veselinović, a u nedelju panel diskusija o odnosima Srba i Nemaca u Vojvodini. Najznačajniji deo ovih „dana“ nemačke kulture svakako je izložba „Zavičaj na Dunavu – Suživot Nemaca i Srba u Vojvodini“, otvorena u petak u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu (traje do 23. avgusta). Izložba je delo zajedničkog rada ljudi iz Muzeja Vojvodine i Muzeja grada Ulma, u okviru projekta „Zajedno“. Već po samim govornicima na otvaranju videlo se da nije reč o „običnoj“ izložbi: direktori dvaju muzeja, ataše za kulturu Ambasade Nemačke, predsednik Saveza podunavskih Nemaca, ministar unutrašnjih poslova pokrajine Baden–Virtemberg. Po običaju, Srbi su malo podbacili: od naših zvaničnika pojavio se samo ministar kulture Vojvodine.

Ako se izuzmu nedostaci etikecije na strani ‘visokih’ domaćina, sve ostalo je vredno pažnje. Pre svega, povod – 300 godina suživota Srba i Nemaca u Vojvodini. Ali, i sam koncept izložbe je neuobičajen: minimalistički, ali nabijen činjenicama i emocijama; svesno sračunato da trgne poluusnulog posetioca, da ga nasmeje, rastuži i pouči. Na jednom od prvih panoa stoji izreka: „Nit’ je Švaba za gajdaša, nit’ je Srbin za birtaša.“ Zatim slede prizori i predmeti iz svakodnevnog života u Vojvodini u poslednja tri veka, a onda – jedna do druge – „titovka“ sa petokrakom i vojnička kapa redova SS divizije Princ Eugen, a sa strane tekst naređenja nemačkog generala Franca Bema, da se „za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili folksdojčera ima streljati 100 civila ili zarobljenika“ (dakle, Srba). Preko puta, flaša za limunadu četrnaestogodišnjeg dečaka Jozefa Rajtmana iz logora za podunavske Nemce „Gakovo“, sa papirom ispisanim podacima o njegovom rođenju i smrti i slikom sveca. Pored toga podaci o broju izbeglih, prognanih, umrlih i pobijenih nedužnih podunavskih Nemaca, kao i podatak o tome da je AVNOJ u novembru 1944. godine sve podunavske Nemce kolektivno proglasio „narodnim neprijateljima“, oduzeo im imovinu, ali i sva građanska prava. Jednom rečju: istina koju vredi videti.