Vatra, sumnje, strah

Bilo je dovoljno samo sat i po vremena da požar koji je izbio na području zahvati osam okolnih lokaliteta. Požar se proširio iz mesta Podličak prema Čučucima i naseljima Ivanovići i Boreti u Bečićima. Vatra je zahvatila i budvanska brda Podkošljun i Dubovica, kao i manastir Praskvica.

Đorđe Pribilović, gradonačelnik Budve ocenio je da je „simptomatična“ ta brzina kojom se požar proširio po području opštine Budva, kao i da je veoma teško dovesti u vezu požar koji je izbio u zaleđu Bečića i proširio se na brdo Košljun u Budvi sa požarom u rejonu brda Dubovica, koje se nalazi na drugoj strani Budve. Gradonačelniku Budve bila je najsumnjivija upravo pojava požara na toliko različitih lokaliteta, i dodao je da će detaljnu istragu požara ubrzo obaviti lica zadužena za to.

Izgorele su šume na području Budve, a ima i oštećenih objekata. U požaru nije bilo žrtava, a nekoliko osoba zadobilo je lakše povrede prilikom gašenja. Izvestan broj turista i građana evakuisanih iz hotela, odmarališta i svojih domova bezbedno se vratio u te objekte. Nema za sada nikakvih indicija da je požar koji je 12. avgusta izbio u Crnoj Gori izazvao ozbiljnu paniku i povlačenje turista.

„Mora se mnogo uraditi na tehničkom osavremenjivanju protivpožarnog tehničkog parka kojim Crna Gora raspolaže, jer je zreo trenutak za investiranje u kupovinu ili zakup aviona tipa ‘kanader’, kojim bi Crna Gora zaštitila privredna dobra i turističku infrastrukturu“, rekao je Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, koji je i sam učestvovao u gašenju požara. Štampa je objavila da se slučajno zadesio na licu mesta i pritekao u pomoć ekipama koje su već uveliko radile. U izjavi koju je dao dan nakon suzbijanja požara, sumirajući situaciju, Đukanović je najviše bio razočaran mlakom reakcijom u regionu koja stiže „veoma sporo i fatalno zakasnelo, jer kad požari zahvate crnogorsku obalu, zahvataju i obale drugih regiona, pa požari ovih dana divljaju Hrvatskom, Italijom…“.

U gašenju požara učestvovale su sve raspoložive vatrogasne ekipe, pripadnici crnogorske policije i Vojske Jugoslavije, kao i veliki broj građana i turista. Takođe, bili su tu i poljoprivredni avioni JAT-a da bi rashladili teren zahvaćen požarom.

Ti avioni pod pritiskom izbacuju dva kubika vode i raspršuju je na određenoj visini praveći tako vodenu kišu. Vatrogasna vozila na dojavu požara, odnosno na pojavu dima, izlaze na celu teritoriju koja je bila zahvaćena vatrenom stihijom i lokalizuju sitne požare koji se inače javljaju nakon velikih požara. Crnogorski predsednik je ocenio da je u tom domenu potreban viši nivo „organizacionog ustrojstva i pripremljenosti da požari ne bi bili iznenađenje u avgustu“.

Požari na Jadranskom primorju bukte još od početka avgusta, a onaj koji je na Plješevici buktao više od deset dana najveći je požar koji je ove godine izbio u Hrvatskoj, a 55. na području Knina od početka avgusta.

„Večernji list“ iz Zagreba ocenio je da su razlozi katastrofalnih požara loša pripremljenost i neorganizovanost vatrogasnih jedinica. Prema neslužbenim informacijama sa terena, od ukupno pet specijalnih aviona za gašenje požara (kanadera), prilikom intervencija pre nekoliko dana čak tri su bila prizemljena da bi ih piloti na silu, po velikim talasima, snabdeli vodom. „Vatrogasci su svoj posao maksimalno odradili, koliko im to telo dopušta jer oni nisu roboti“, piše „Večernji list“ i tvrdi kako ni ove godine u gašenju požara ne učestvuju dobrovoljne vatrogasne jedinice, koje bi pomogle Hrvatskoj vatrogasnoj zajednici. Predstavnik Sindikata državnih i lokalnih službenika Hrvatske Mladen Magdić ocenio je da je za gašenje požara na primorju poslato „relativno dovoljno ljudi“, ali je kazao da oni nisu prikladno opremljeni. „Oprema je stara i dotrajala. Vatrogascima treba barem osam kanadera, kako bi se mogli smenjivati u smenama po četiri. Osim opreme, muči ih i organizacija kojom se vatrogastvo spušta na nivo lokalne uprave i samouprave, što bi funkcionisalo kad bi postojala jedinstvena organizacija koja bi ‘dirigovala’, ali ona ne funkcioniše“, tvrdi Magdić. „Večernji list“ tvrdi da svoj posao ne rade ni inspektori zaštite od požara, jer je evidentno veliki broj požara podmetnut, a dokazi za to pronađeni su na desetak mesta.

Požari u više mesta na obali Jadrana u Hrvatskoj, nošeni jakom burom, dostigli su razmere elementarne nepogode. Najteže stanje je u mestima Žrnovnica i Kučine, u neposrednoj blizini Splita, u kojima je izgorelo šest porodičnih kuća i lokalna škola. Deo stanovništva Kučine, uglavnom deca, stari i bolesnici, bio je evakuisan na nekoliko dana. Jak vetar, koji je neprestano menjao smer, otežavao je gašenje, ali je mnogo veća opasnost pretila zapravo od eksplozija mina i municije, zaostale u napuštenoj kasarni koja je takođe bila zahvaćena vatrom. Vatrogasci dugo nisu mogli da priđu zgradama kasarne zbog opasnosti od eksplozije neuklonjenih eksplozivnih sredstava. U Šibeniku je takođe proglašeno stanje elementarne nepogode. O ozbiljnosti situacije i snazi katastrofalnih požara svedoči i činjenica da hrvatski radio i televizija sve dnevne vesti počinju izveštajima sa područja ugroženih vatrom.

Kada je požar već bio lokalizovan, proglašeno je vanredno stanje u Splitsko-dalmatinskoj županiji zbog velikih materijalnih šteta, i to u gradovima Omiš i Split, opštinama Dugi Rat i Podstrana, te tri opštine na Braču, u Sutivanu, na Bolu i u Pučišću.