Uniforma

To svi razumemo.

Ako je noćna cura obučena u mrežaste čarape i ništa drugo, računa se u kurve, a ako noću naletimo na golu ženu u sivomaslinastomaskirnim mrežastim čarapama treba da joj salutiramo, jer to je vojnikinja ili, ne daj bože, oficirka.

Uniforma je odeća koja nas javno predstavlja kao pripadnika nekog staleža.

Prva „civilna“ uniforma, registrovana u Patentnom zavodu USA pod brojem 762.884 bila je radna odeća Plejboj zečice u Plejboj klubovima.

Nose je, uniformu, a ne zečicu: vojnici i paravojnici kao što su policajci, spasilačke službe, obezbeđenje, radnici, učenici i zatvorenici, ponegde i drugi javni službenici, od zdravstvenih radnika do lokalnih upravnih funkcionera.

Radnici: nose radnu uniformu – srpski model: tigar-gumeni-opanci-proleterske-plave-pantalone – ili drukčije, zavisno od ranga i posla.

Uniformišu se bankarski, poštanski, javni službenici, medicinski radnici, dečji-pionirski-omladinski vaspitači u letnjim kampovima, spasilačkim službama, tetkice i čikice koji se brinu o čistoći zgrada, službenici javnog prevoza, profesionalni vozači, službenici vazduhoplovnih i turističkih kompanija, zaposleni u barovima, restoranima i hotelima. Svuda i uvek uniforma je ili bi trebalo da je poželjni imidž brenda (uf!).

Uniforme različite složenosti – od jednostavnih majica do najkomplikovanijih kostima – propisuju mnoge škole. Boje i dezen materijala takođe. Neke uniforme obeležavaju posebna dugmad s dezenom od iste tkanine ili drugim karakteristikama, pa postaju predmet sakupljanja i kolekcionarstva. Jadna deca.

Vojne uniforme: terenske (ratne, borbene), svečane (za ceremonije, zvanične prijeme i druge posebne prilike kada se, uobičajeno, nose i odlikovanja) i svakodnevne (na kojima se, na primer, ne nose odlikovanja, nego samo rozete).

A šta je sportski dres? Nešto drugo?

Prošlonedeljni NATO samit u Beogradu bio je revija uniformi kojoj nismo odoleli.

Naši su nosili bele kapice i uštirkane pregače.

Tako je to: u boljim kućama i posluga nosi uniforme.