Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Ovo je jedna od malobrojnih reči novogovora koja se po pravilima političke korektnosti nikad ne izgovara.
Prvi put je zabeležena koliko juče, 1731. godine.
Reč je o državnoj uceni kojom se traži ispunjenje nekog zahteva u roku odmah, inače odmah sledi osveta. Što je zahtev gluplji, osveta će biti veća, Milosrdni anđeo, na primer. Kada to rade privatnici, zove se ucena i teško je krivično delo, naročito u SAD.
Ultimatum postoji u pravnom, poslovnom i privatnom rečniku, ali u običnom govoru je postao sinonim za objavu rata. U suštini, to sledi iz Haške konvencije iz 1907. po kojoj oružana neprijateljstva ne mogu početi bez prethodnog i jasnog upozorenja, tj. ultimatuma. Alternativa toj vrsti komunikacije je arbitraža ili medijacija u kojoj su se, što se Srbije tiče, poslednjih godina istakli Ričard Holbruk, Vilijam Voker, Medlin Olbrajt i svakojaki drugi svet, a Marti Ahtisari se ogrebao i za Nobela, za razliku od onog Rusa s kojim je doneo katil ferman Slobodanu Miloševiću, dok je NATO tokom tih nekoliko sati dolaska-uručenja-odlaska prekinuo bombardovanje.
Inače, Povelja Ujedinjenih nacija ne zabranjuje samo upotrebu sile u međunarodnim sporovima nego, u (ne)određenim uslovima i samu pretnju silom.
Forma ultimatuma, međutim, može okuražiti na otpor onoga kome se preti. Za ovaj naš slučaj primer je austrougarski ultimatum Srbiji iz jula 1914, kojim je u 10 tačaka tražena zabrana publikacija, organizacija i školskih programa koji ili bi mogli da podstiču neprijateljstvo prema Austrougarskoj, otpuštanje oficira koji šire antiaustrijsku propagandu – po spisku koji dostavi Beč, a da se dopusti učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije… I, na kraju, da bez odlaganja obavesti Beč o ispunjavanju svih ovih obaveza.
Srbija je tada uslovno prihvatila sve zahteve – osim tačke pet kojom je traženo mešanje austrougarskih organa u sudski postupak – jer bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije. Zvuči poznato?
Berlin je sada, sto godina kasnije, ondašnjih austrijskih deset sveo na sedam tačaka svojih uslova, sažimajući neke nekadašnje u novi zahtev – da se u Srbiji promeni svest.
To se u novogovoru ne zove ultimatum, nego – ohrabrivanje.
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
