Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Skajp (Skype) je internet servis koji omogućuje „besplatno telefoniranje“, mreža komunikacije nastala pre tačno deset godina, koja ima 663 miliona registrovanih korisnika.
Skajp su 29. avgusta 2003. lansirali Danac Janus Fris i Šveđanin Nikal Zenstrem. Taj softver oni su inače radili u saradnji sa Estoncima Ahtijem Heinlaom, Pritom Kasesaluom i Janom Talinom.
On korisnicima omogućava da preko interneta komuniciraju glasom uz pomoć mikrofona, i videom pomoću veb-kamere. Skajp komunikacija se ne ograničava na internet (kada je praktično besplatna) već se može proširiti i preko telefonskih linija, i preko mreža mobilne telefonije. To nije prva tehnologija koja omogućuje prenos glasa preko interneta, ali je sitnica koja je promenila život.
Koristi ga omladina za ćaskanje, rodbina rasuta po svetu, biznismeni za ličnu komunikaciju, ali i za video-konferencije, naučni radnici, pacijenti da bi se posavetovali s lekarom, škole koje su uključene u međunarodne obrazovne projekte i dragi učitelji. Jedna bolesna učenica u Pančevu je pomoću Skajpa pre tri godine pratila predavanja i tako uprkos bolesti završila razred.
Nije prvi put da ime nekog „proizvoda“ postane zajednička imenica. Uzmite za primer „žilet“. Ali kako je nastalo ime Skype? Neki jezikoslovci kažu da je ta reč nastala skraćivanjem izraza „sky peer–to–peer„, koja je najpre skraćena na skajper (skyper), a onda na skajp (skype).
Peer–to–peer (P2P) je kompjuteraški izraz za decentralizovane veze u kojima su direktno povezana pojedina čvorišta (nodes) u mreži (nazvana „peer„, vršnjak, rival, premac) za razliku od centralizovanih klijent–server modela.
Samo nebo zna otkuda u tom izrazu reč „nebo“ (sky), koja asocira na to da komunikacioni signali plove okolo kroz etar, kad se internet komunikacija pretežno odvija preko kablova raznih vrsta? Neki će tražiti objašnjenje u tome što engleska reč sky ima staronordijski koren, ali to već ulazi u psihoanalizu dvojice nordijskih tvoraca tog korisnog softvera koji menja globalno selo skraćujući daljine, m’glene i kalne.
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
