Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Skajp (Skype) je internet servis koji omogućuje „besplatno telefoniranje“, mreža komunikacije nastala pre tačno deset godina, koja ima 663 miliona registrovanih korisnika.
Skajp su 29. avgusta 2003. lansirali Danac Janus Fris i Šveđanin Nikal Zenstrem. Taj softver oni su inače radili u saradnji sa Estoncima Ahtijem Heinlaom, Pritom Kasesaluom i Janom Talinom.
On korisnicima omogućava da preko interneta komuniciraju glasom uz pomoć mikrofona, i videom pomoću veb-kamere. Skajp komunikacija se ne ograničava na internet (kada je praktično besplatna) već se može proširiti i preko telefonskih linija, i preko mreža mobilne telefonije. To nije prva tehnologija koja omogućuje prenos glasa preko interneta, ali je sitnica koja je promenila život.
Koristi ga omladina za ćaskanje, rodbina rasuta po svetu, biznismeni za ličnu komunikaciju, ali i za video-konferencije, naučni radnici, pacijenti da bi se posavetovali s lekarom, škole koje su uključene u međunarodne obrazovne projekte i dragi učitelji. Jedna bolesna učenica u Pančevu je pomoću Skajpa pre tri godine pratila predavanja i tako uprkos bolesti završila razred.
Nije prvi put da ime nekog „proizvoda“ postane zajednička imenica. Uzmite za primer „žilet“. Ali kako je nastalo ime Skype? Neki jezikoslovci kažu da je ta reč nastala skraćivanjem izraza „sky peer–to–peer„, koja je najpre skraćena na skajper (skyper), a onda na skajp (skype).
Peer–to–peer (P2P) je kompjuteraški izraz za decentralizovane veze u kojima su direktno povezana pojedina čvorišta (nodes) u mreži (nazvana „peer„, vršnjak, rival, premac) za razliku od centralizovanih klijent–server modela.
Samo nebo zna otkuda u tom izrazu reč „nebo“ (sky), koja asocira na to da komunikacioni signali plove okolo kroz etar, kad se internet komunikacija pretežno odvija preko kablova raznih vrsta? Neki će tražiti objašnjenje u tome što engleska reč sky ima staronordijski koren, ali to već ulazi u psihoanalizu dvojice nordijskih tvoraca tog korisnog softvera koji menja globalno selo skraćujući daljine, m’glene i kalne.
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
