Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Skupštinski cirkus u režiji SRS-a nije najbolji marketinški potez, jer popularnost ove stranke ne prelazi pet do šest odsto biračkog tela, mada je javnost dosta zaokupljena ekscesima u skupštinskim klupama. Širenje straha da bi razočarani radnici i seljaci mogli da glasaju za srpske radikale neopravdano je, kaže dr Dragan Vukmirović.
Da li je cirkus srpskih radikala u republičkom parlamentu opravdan? Može li on povećati popularnost ove stranke? Rezultat svake marketinške akcije meri se brojkama. A one su neumoljive i mogu se meriti brojem glasača na izborima. Zato pogledajmo kakve je rezultate dao višegodišnji ruralni marketing SRS-a:
Republički izbori (1992) – preko milion glasača
Savezni (1992) – takođe preko milion glasača
Republički izbori (1993) – preko pola miliona glasača
Savezni (1996) – preko 750.000 glasača
Republički (1997) – uz bojkot i Vuka Draškovića, najviše do tada, i to nešto iznad milion i sto hiljada glasača
Republički (2000) – najmanje, i to tek nešto preko 300.000 glasača
Eto kakvi su bili rezultati marketinškog truda združenih snaga SRS-a i njihovih pratilaca i tvoraca iz Socijalističke partije Srbije (SPS). Kako je danas? Osnivač stranke je u pritvoru, a radikali su na pet do šest odsto biračkog tela, ako bi se izbori održali danas i pod ovim uslovima (izvor: obratiti se bilo kojoj od agencija za istraživanje marketinga i javnog mnjenja). Dakle, rezultati su neumoljivi: Vojislav Šešelj i njegova marketinška strategija su štetočine i za Šešelja i za njegovu bratiju. No, to je problem pogrešnog izbora SRS-a. Šta je 95 odsto ostalih?“Zamlaćuje nas sa TV ekrana: umesto da se bavimo ozbiljnijim stvarima, lepimo se na njegove nalepnice. Nije onda čudo što se premijer mršti na svoje ministre da nisu dobro obrazložili zakone koje su predložili.““Pričamo o njemu: analogija, poslednji republički izbori. Umesto komentara o dvotrećinskoj većini DOS-a, najviše medijske pažnje posvećeno je partiji koja je jedva prošla census.“Pričamo o onima koji mu veruju: o onih pet do šest odsto – što je na nivou dozvoljene statističke greške – koji se strašno muče jer im ništa nije jasno. Širi se neopravdani strah od razočaranih radnika i seljaka koji bi mogli da glasaju za SRS na (do izbora u Crnoj Gori) očekivanim republičkim izborima. Ne toliko zbog njega, koliko zbog onih nedovoljno i nevešto marketinški obrađenih poreskih stopa.“Marketing potez zahteva marketing akciju. U opticaju su sledeće:
1. Ignorisanje
2. Isključenje TV kamera
3. Pošteno suđenje
Svaka od navedenih akcija ima svojih prednosti i mana. Ali, mogli bismo da se dogovorimo.
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
