Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Naš pretraživač kaže da se u 505 članaka objavljenih u „Vremenu“ pominje ta reč, ili neka njena izvedenica – u tekstovima o rokenrolu, o automobilima, o pozorištu, o televiziji, o retro štimungu, o stripu, o muzici, o baletu, o stilu, o izgledu, o retro ikonografiji, o oglašavanju, o marketingu, o garderobi, o postmodernoj umetnosti, o erotici, o retro kiču, o urbanističkom haosu, o neredima u Britaniji, o privatizaciji, o koalicionim pregovorima, o srpskoj vladi, o retrogradnim političkim idejama (naravno)…
Retro može da označi i nešto staromodno, ali sada najčešće opisuje oživljavanje nečega iz prošlosti, što više nije moderno, ali može biti in. Neki to ironično oživljavanje ishabanih stilova nazivaju i „nesentimentalnom nostalgijom“. Latinsko retro (unazad, u prošlim vremenima) tako slika duh našeg vremena kao nekakvu retrofiliju.
Retro može da označi i tehnološko zastarevanje (pisaće mašine, registar kase, glomaznog mobilnog telefona). Sve češće, međutim, retro obeležava dizajnersko oživljavanje starih marki (automobila, telefona).
Ima zanimljivih kulturoloških eseja na temu retro – kultura preporoda. Govori se o retro roku, retro stilu i retro modi.
Poneko pominje, retro pogled na život, a neki tom rečju obeležavaju i socijalni konzervatizam, ali tu smo već na terenu dalekosežnih kontroverzi, jer mnogi borbeni antikonzervativni elementi neguju retro stil, retro luk, a teže i retro šiku.
U jeziku današnjih mlađih generacija retro, kako izgleda, češće ima pozitivnu nego negativnu konotaciju – za razliku od nekadašnjeg doba kada je reč retro pripadala komitetima i ideološkim komisijama i kada seminari, simpozijumi, savetovanja i kongresi nisu prolazili bez pretećih reči: retrogradni reakcionar, mračnjak koji vuče natrag, starim narodnim izrazom rečeno, nazadguz, nazadnjak (onaj koji nije za napredne misli i napredan život). U Leksikonu bezbednosti Obrena Đorđevića (Partizanska knjiga, Beograd, 1986) neki od tih izraza se povezuju i s rečju reakcija: „lat. re+agere, suprotno raditi, nazadnjaštvo, mračnjaštvo, kontrarevolucija…“
U starom uličnom žargonu nije bilo reči retro – moderno je bilo modiš, konzervativac je bio konzerva, i to je bilo sve.
I, šta čovek na kraju da misli: da li je ta retrofilja retrogradna, ili vodi preporodu?
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
