Realno belje

Nije sve tako strašno kao što izgleda ili, što bi rekle mudre babe – svako zlo za neko dobro. Evo, godišnja doba su gotovo nestala, ali zato imamo sezone izbora da se po njima orijentišemo. To se nosilo za treće predsedničke, ne bogami, nego za druge lokalne izbore, govorićemo. Budući da više nema čestitog proleća, a i leto se nešto metiljavi – kreatori će svoje modele najavljivati kao kolekcije za sezonu predsedničko-republičkih izbora. Retro stil, s nostalgijom ćemo zvati: protestno-šetački period.

Kad je već tako, kad već imamo uočljiv porast izbora, posebno predsedničkih, logično je što i politički marketing postaje sve razvijenija neprivredna grana. I što sve više liči na svetske reklame, naročito one za deterdžent. Sa leve strane ekrana vidite rublje oprano bivšim režimom, a sa desne možete videti kako će izgledati rublje kad vam ga mi operemo. Dobro, jeste da smo vam ga prali i ranije i jeste da je ostajalo još prljavije, ali sad smo dodali nova zrnca zaborava za izbeljivanje.

Napredak je i to što kandidati polako počinju da priznaju da su angažovali profesionalce, a i profesionalci priznaju za koga rade, umesto dosadašnjih naknadnih rasprava tipa: eto, pitajte ovoga i onoga, oni su tu sedeli kad sam ja rekao slogan. Radikali, pak, i dalje tvrde da svoje kampanje rade amaterski jer im reklama ne treba. Kao što ni pravom muškarcu ne treba dezodorans, a onom još pravijem ni kupanje (osim za slavu ili kad, daleko bilo, pođe kod lekara). Doduše, razumem zašto misle da im reklama ne treba – protivkandidati su ih dovoljno izreklamirali raspravom o tome koji će od njih u drugom krugu pobediti Nikolića i tako biračima lepo objasnili da, od svih kandidata, jedino on zasigurno ulazi u drugi krug. Pa nek neko kaže da su vodili prljavu kampanju.

Možda baš ponukan tom podrškom konkurencije, radikalski kandidat nastupa pod sloganom: realno. Na šta protivkandidati odgovaraju da to „realno“ uopšte nije realno i pokušavaju da nam objasne zašto nam je racionalnije da idemo „samo napred!“ ili „pravo u centar!“. Ej, nama našli da racionalno objasne šta je realno!? Pa mi smo godinama živeli u iracionalnoj realnosti, pa šta nam fali. Osim toga, realnost nikad i nije racionalna. Naprotiv. Svačija realnost sačinjena je ne od racionalnih saznanja, već od emotivnih sadržaja, odnosno od onoga kako mi vidimo i doživljavamo stvarnost. Samim tim, realnost se ne menja racionalnom argumentacijom, što će vam potvrditi svako ko je bio nesrećno zaljubljen. Evo, na primer, vi – da li su vam ikada pomogli racionalni saveti tipa: on(a) nije za tebe, prekini da patiš, moraš da ideš dalje i nađeš nekog drugog…? To što savetodavci lepo vide našu realnu (a iracionalnu) patnju i tačno znaju šta bi nam pomoglo, ne znači i da ćemo ih poslušati. Jer, naš problem nije u tome što ne znamo šta je bolje za nas, već što nam je teško da to i sprovedemo. Da nije tako, ne bi bilo pušača, debelih, nesrećnih…

Pa, ako vam kampanja jednih zvuči kao turbo-folk, a kampanja drugih kao veče poezije, a vi niste ljubitelj ni jednog ni drugog… Budimo realni, tražimo nemoguće, što rekoše studenti šezdesetosmaši.