Raspameti!

Studija o izvodljivosti, koja mož´ da znači, ali ne mora da bidne značajna, unela je pometnju i u reklamni biznis. Kako uhvatiti korak s tim svetom, da li ga hvatati odmah ili sačekati onaj sledeći korak i da li ga uopšte hvatati kad očito možemo i da idemo unazad? A i taj zakon o oglašavanju koji mož´ da bidne, ali, kao i svaki zakon, stvarno ne mora ništa da znači, pa što bismo onda sami sebi kresali krila i okanuli se, i to udarnički pre roka, svega što nam još nije zabranjeno. A ako nije zabranjeno, sigurno je dozvoljeno. Da nije, Crkva bi se valjda već oglasila.

Situacija je, kao što vidimo, složena i na svakom je pojedincu da se snađe kako zna i ume. Još bolje – kako ume, jer nam znanje ionako nije jača strana. Mnogo više umemo nego što znamo, a i što pa da se bakćemo sa znanjem kad se ono i tako ne isplati. Bar ne mnogo i svakako ne brzo.

Najbrže se, rekla bih, snašlo „svetsko, a naše“ pivo. Pošto im ionako već neko vreme ne uspeva da otprate rođenu strategiju da nešto može biti naše, a svetsko, jer čim je naše onda mora da zamiriše na ćevape i lukac, smislili su kako da vrate „svetsko“ u spotove. Tako što će slogan pocepati kao da je stranka i svaku reč ilustrovati zasebnim spotom. „Naše“ će da bude još više naše, dibidus naše, naše do balčaka tj. šajkače, naše kao da nas baš zabole za ceo svet, a pravac evroatlantskih integracija predstaviće drugim spotom i to u najgorem maniru američkih šou-programa. To se zove tipovati dvoznak. Koja god struja kod nas da pobedi, vi ste joj se još onomad priklonili, a evo imate i video zapis, ako treba priložićete i transkript spotova. Mada ja ne bih žurila sa tim transkriptom, naročito za „naš“ spot jer se nikad ne zna – oni iz Tribunala, kakvi su, tačno bi mogli da nađu nešto i u tome.

Šta se dešava u „našem“ spotu? Reklamira se nagradna igra. I možda još ponešto, videćemo. Spot započinju trubači. Cepaju „reši čiča da se ženi, didulidu-di“ kao da reklamiraju jagodinsko pivo – ono što se hvalilo da bez čiče nema udarca, pardon, priče. Zabuna se nastavlja i kad se pojavi prepoznatljivo zaštitno lice MB piva jer čovek glumi kao da opet snima Undergroud – zbog čega bi mogao da plati odštetu ili se bar javno izvini autorima koji su taj lik kreirali za film, a ne za ličnu upotrebu u reklami. On komanduje: O–bustavi! Pauza za čepove! O–tvori! Ot–pošalji! kao da je na Palama, bože mi oprosti, a ne u kafiću. Neću da grešim dušu, možda im to nije palo na pamet. A trebalo je, čisto da znamo na čijoj su strani. Naročito sada kad jedne slavimo što se predaju, druge krijemo da se ne predaju, treće linčujemo što pričaju o predaji (teritorije). Kao da nismo oslobađali do temelja i pobedili, nego će neko da nam objasni kako smo u stvari kapitulirali – a kako smo to, moliću fino, mogli da kapituliramo kad nam niko nije objavio rat? A kad pomenuste institucije, hoće li u sledećem spotu neko osveštavati čepove, za sreću i nagrade. Što da ne – osveštani su onoliki supermarketi i kafane (za sreću i zarade, valjda). A i Uskrs je. Valja se.

A onaj drugi spot – onaj svetski, a američki? Onaj sa šljokicama, blještavim nagradama i bombastičnim uzvicima egzaltiranog voditelja, istog onog koji je do maločas komandovao? Tražili ste svetsko, gledajte. Bože me sakloni, da ti se pripovraća od tog sveta u koji hoće da nas odvedu. Kod kuće je ipak najbolje.