„Svakog dana u svakom pogledu sve više…“
Ta mantra junaka Kusturičinog filma Sjećaš li se Doli Bel još je bolje ilustrovana scenom u kojoj Slavko Štimac umirućem Slobodanu Aligrudiću iz „Politikinog zabavnika“ čita kako ćemo u neposrednoj budućnosti isušiti Indijski okean u korist obradive zemlje i otopiti arktički led iz već nekog drugog naprednog razloga.
Uznapredovali smo do stvarnog otapanja Arktika i uništavanja viškova hrane, ali to s komunizmom nema veze. Ideja progresa nešto je starija, ne više od dva-tri veka što se tiče naučnog napretka, a u strogom smislu od evro- i još grđe, anglocentričnoj verziji, jedva tek nešto više od veka, otkako su viktorijanci otkrili evoluciju i pozitivizam.
Engleski istoričar Robin Kolingvud iz prve polovine prošlog veka, u svojoj knjizi Ideja istorije, jednostavno kaže da se ideja o „zakonu progresa“ zasnovana na pretpostavci da čovek po sebi nosi neku vrstu apsolutne vrednosti ili je, po drugoj, „najbolji“ evolucioni prirodni proizvod – može rušiti u obe tačke. „Može se poricati da čovek u sebi ima bilo šta od apsolutne vrednosti. Njegova racionalnost, može se reći, služi samo da ga učini najštetnijom i najrazornijom od životinja, te je pre nemarna omaška ili svirepa šala prirode nego njeno najplemenitije delo; njegova moralnost je samo racionalizacija ili ideologija koju je smislio da bi od sebe sakrio sirovu činjenicu svog zverstva. S ovoga gledišta, prirodni proces koji je vodio do njegovog postojanja više se ne može posmatrati kao progres.“
Ni deca najstrasnijih pobornika opšteg progresa – više nisu sigurna. „Mnoge od velikih ruševina koje krase pustinje i prašume zemlje jesu spomenici zamkama napretka, nadgrobni spomenici civilizacija koje su postale žrtve vlastitog napretka“, kaže Kanađanin Ronald Rajt u svojoj sjajnoj knjižici „Kratka istorija napretka“.
Koja nas ničemu neće naučiti kao ni istorija, učiteljica života.
Reka Drina je u blizini Loznice „pocrvenela" zbog, kako kaže Vodovod, otapanja snega koji je na putu do reke spirao naslage boksita. Udruženje Eko straža tvrdi da je uzrok promene boje druge prirode
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
