Problemi na »Žutom mostu«

U poslednjih godinu dana čak i neistomišljenici gradske vlasti Beograda moraju da im odaju priznanje da se radi punom parom: sve viši novi most na Adi ulazi u novu fazu, Beogradska železnica radi kao da je metro, a građani sve više pričaju o bilbordu kod zemunskog naselja Galenika na kome se i na kineskom i na srpskom najavljuje novi „kineski“ most. Međutim, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas govorio je u ponedeljak, 27. septembra, o problemima upravo na nezapočetom „Žutom mostu“, koji bi trebalo da spoji Zemun i Borču.

Kompanija Čajna road and bridž korporejšen (China road and bridge corporation – CRBC), prema pisanju „Blica“, nije uradila ni idejni projekat, te glavni nije ni na pomolu, a za radove i isporučen materijal traži avans od 86,7 miliona dolara, odnosno 34 odsto od projektovane cene mosta. Gradonačelnik Đilas je zbog toga pismeno obavestio kompaniju i ambasadora Kine u Srbiji da je neprihvatljiv takav razvoj događaja.

„Nema govora o avansu od 35 odsto, mi smo za most na Adi platili avans od deset odsto. To su pravila koja postoje, nebitno da li neko dolazi iz Kine, Austrije, Slovenije. Nema glavnog projekta dok se ne uradi idejni, nema eksproprijacije bez glavnog projekta. To su sve stvari koje pokazuju da kineska kompanija treba da pokaže malo veći stepen ozbiljnosti i odgovornosti za ogroman posao koji su dobili, za ogroman iznos para koje su Beograđani i građani Srbije platili da bi taj most bio gotov“, rekao je Đilas.

Razlog ovih problema našao je ekonomski analitičar i konsultant za strane investicije Mahmud Bušatlija. On je, govoreći za B92, podsetio da je pre nekoliko nedelja jedna kineska kompanija platila sedam miliona evra za parcelu od 13 hektara u blizini autoputa Beograd – Novi Sad, a ostala je i bez zemljišta i bez novca.

„Mora se voditi računa i o tome da je situacija bitno promenjena činjenicom da je došlo do jedne ozbiljne prevare jedne kineske firme, kao i o tome da Kina u inostranstvu nastupa kao država. Dakle, i sve njene firme koje su sa sedištem u Kini potpadaju pod državni režim nastupa. Tako da taj problem sa prevarom jedne kineske firme može da ima nekog značaja i u daljem razvoju saradnje sa Kinom, pa i oko ovog mosta u Zemunu“, upozorava Bušatlija.

Most bi, prema planovima, trebalo da bude dugačak 1507 metara, a planirana je i izgradnja još osam manjih mostova i pristupne saobraćajnice u dužini od 21,5 kilometara autoputa. Radovi na izgradnji, kako je ranije najavljeno, trebalo bi da počnu sredinom aprila 2011, a rok za izgradnju mosta je tri godine.